Priča o eksploataciji nafte u Saudijskoj Arabiji je korisna priča o istraživanju, transformaciji i globalnom uticaju prirodnih resursa na sudbinu jedne države. Sve je počelo početkom 20. veka kada je Kraljevstvo još uvek bilo pustinjsko prostranstvo koje je uglavnom bilo netaknuto modernom industrijom. Saudijska vlada je 1933. godine dala koncesiju američkoj kompaniji Standard Oil of California (SoCal), koja je kasnije formirala podružnicu, California Arabian Standard Oil Company (CASOC). Nakon više godina upornog rada, CASOC je 1938. godine u Damamu na lokaciji broj 7 pronašao naftu u komercijalnim količinama. Radilo se o otkriću koje će zauvek promeniti tok saudijske istorije i globalno energetsko tržište.

Do 1944. CASOC je preimenovan u Arabian American Oil Company, ili Aramco. U periodu posle Drugog svetskog rata došlo je do veoma brzog širenja proizvodnje, pošto je Aramco izgradio infrastrukturu neophodnu za eksploataciju i izvoz nafte u velikim razmerama. Pojavili su se cevovodi, rafinerije i brodski objekti, pretvarajući običnu pustinju u dinamično središte industrijske aktivnosti. Bogatstvo ostvareno izvozom nafte podstaklo je razvoj Saudijske Arabije, prevodeći je od uglavnom nomadskog društva u jednu od najbogatijih država na svetu.

Aramco-ova evolucija se nastavila u drugoj polovini 20. veka, kulminirajući postepenim preuzimanjem kompanije od strane saudijske vlade. Do 1980. godine, Aramco je postao potpuno državno vlasništvo i preimenovan je u Saudi Aramco, kako se i danas zove. Ova kompanija nije samo najvrednija svetska naftna kompanija već i ključni igrač na globalnom energetskom tržištu. Međutim, poslednjih par godina ukazuju na potencijalne probleme nakon decenija ekspanzije ovog giganta. Finansijski bilansi u poslednjih par godina nisu idealni, SAD su u proizvodnji nafte prestigle ovu državu, OPEK je sve manje funkcionalna organizacija, a pojedine međunarodne agencije za energetiku predviđaju početak pada globalne potražnje za naftom već krajem ove decenije. Može li ovaj gigant da opstane u novim okolnostima i zašto se sada nalazi u problemima?

Saudi Aramco i globalni položaj

Iako ova kompanija nije najčešće u naslovima medija, niti se njeni predstavnici pojavljuju kao relevantne ličnosti u javnoj sferi, ona tradicionalno spada u jednu od najvećih i najprofitabilnijih na svetu. Ona ne privlači pažnju kao Apple, Meta ili Tesla, ali se po tržišnoj kapitalizaciji ili veličini godišnjih prihoda nalazi u istoj kategoriji kao navedeni giganti. Iako se ove kompanije bave tehnologijama budućnosti, a Saudi Aramco proizvodnjom energenata koje ljudi već decenijama uzimaju zdravo za gotovo, njihovi godišnji obrti i vrednosti akcija nisu mnogo različiti. 

Od 2016. do 2022. ukupan profit ovog saudijskog giganta iznosio je čak oko 700 milijardi dolara, sa nekoliko godina u kojima je bio čak na oko 150 milijardi dolara. U svetu nafte i gasa, sa svojim profitima Saudi Aramco zaostavio je apsolutno sve svoje konkurente. Sa takvim profitom bliskoistočna kompanija nije samo oborila rekorde svoje industrije već i profite koje je bilo koja kompanija iz bilo koje industrije ikada proizvela. U tom smislu, koliko god se pričalo o napuštanju fosilnih goriva i zelenoj tranziciji u svetu, Saudi Aramco je poslednjih godina dokazivao da ova grana ne da nije propala, nego da još uvek može da proizvede profite koji su veći od godišnjih obrta najvećeg broja svetskih kompanija. Zašto se ovo dešavalo dugi niz godina?

Čitajte:

Maroko je budući gigant za e-vozila Predsednica Meksika mogla bi zemlji da donese ekološki zaokret

Prvo, Saudijska Arabija ima druge najveće dokazane rezerve sirove nafte na svetu, procenjene na oko 260 milijardi barela, što predstavlja značajan i pouzdan izvor prihoda kroz eksploataciju ovog resursa. Drugo, sama kompanija se može pohvaliti najnižim troškovima proizvodnje u industriji, ona su u proseku procenjena na oko 2,8 dolara po barelu, što značajno povećava njene marže profitabilnosti u okolnostima prosečnih svetskih cena. Uz sve to, ulaganje Saudi Aramco-a u tehnološke inovacije i infrastrukturu, kao što je projekat od 7 milijardi dolara u fabriku gasa Fadhili i razvoj najsavremenijih tehnika ekstrakcije, osigurava decenijama njegovu svetsku prednost i operativnu efikasnost. Ovi faktori zajedno doprinose dominantnoj poziciji Saudi Aramca i stalnom uspehu na globalnom energetskom tržištu.

Međutim, u prethodnom periodu desilo se nekoliko događaja koji su postavili veliku sumnju u odnosu na perspektivu giganta koji je važio za neprikosnovenog lidera. Prvi negativan pokazatelj je pad ukupnih prihoda kompanije u prethodnih nekoliko godina za značajnu sumu. Tokom 2022. Saudi Aramco zabeležio je ukupne godišnje prihode od preko 600 milijardi dolara, da bi oni samo u 2023. pali na 495 milijardi dolara. U 2024. očekuje se da će prihodovna strana budžeta ove velike kompanije biti još manja sa procenjenih oko 489 milijardi dolara. 

Veliku ulogu u ovom padu igrale su globalno stabilne cene nafte i strateško smanjenje proizvodnje ove kompanije, a koje nije uspelo da podigne berzansku cenu ove robe. Naftaški proizvođački kartel OPEK u prošlosti je sa svojim ograničenjem proizvodnje sirovine i njene ponude na tržištu imao značajnu ulogu i na njenu cenu u svetu, te samim tim i mogućnost da je u velikoj meri diktira. Kao najveći svetski proizvođač nafte, sposobnost Aramca da poveća ili smanji proizvodnju direktno je uticala na globalne nivoe ponude, čime je uticala na cene. Tokom embarga na naftu 1973. godine, Saudijska Arabija, kao ključna članica OPEK-a i kroz Aramco-ovo prilagođavanje proizvodnje, igrala ključnu ulogu u skoku cena nafte za čak 400% te godine.

Ove države su pokušale na čelu sa Saudijskom Arabijom, ali i Rusijom, da učine isto u poslednje dve godine i da ograničenjem proizvodnje podignu cenu nafte na 100 dolara po barelu. Na taj način bi oni zabeležili visoke profite, stekli politički uticaj i održali svoju jaku poziciju u svetu. Međutim, uticaj ovih država na svetsku proizvodnju je danas mnogo manji nego ’70. ili ’80. kada su one mogle da dominantno utiču na svetsku cenu i snabdevanje. Uspon proizvodnje nafte u drugim državama sveta, a prvenstveno u SAD-u u poslednjih desetak godina kroz nove tehnike eksploatacije ograničile su ovaj manevarski prostor. 

Amerika je u prethodnih nekoliko godina proizvela više nafte godišnje nego bilo koja država na svetu ikada i tako nadomestila svetski manjak ponude. Sa druge strane, Bajdenova administracija je prodavala nacionalne strateške rezerve nafte u vreme visokih cena i spuštala time globalnu cenu nafte koju su navedeni akteri pokušavali da povećaju. Zbog ovih faktora, uprkos ograničenjima proizvodnje važnih kompanija iz OPEK-a, cena nafte po barelu se uglavnom kretala na oko 70 do 80 dolara, gde je Bajdenova administracija zatim punila nazad strateške rezerve kada je cena globalno pala.

Na taj način, američka industrija fosilnih goriva, koja je uprkos Bajdenovoj „zelenoj politici“ u usponu, uspela je da pobedi OPEK. Uprkos stalnim najavama Rusije i Saudijske Arabije u novim planovima ograničenja proizvodnje u cilju povećanja svetske cene nafte, deluje da među investitorima ne postoji entuzijazam. Saudi Aramco je pretrpeo štetu u prihodima i smanjenje profita, a posredno i budžet saudijske vlade. Faktor koji je takođe doprineo ovom padu saudijskog giganta je i faktor slabije svetske potražnje za ovim energentom. Ovde se već radi o strukturnom faktoru koji može da ima i dugoročnije efekte po ovu kompaniju, a koji se često potcenjuje.

Strukturni problemi i uticaj na državu

Vlada ove bliskoistočne države u značajnoj meri pokušava da diversifikuje svoju ekonomiju i sve manje zavisi od prihoda nastalih iz fosilnih goriva. Ti planovi su sačinjeni kroz takozvani program „Vizija 2030“ koju često promoviše saudijski princ Muhamed Bin Salman u cilju njegove popularizacije. Vizija 2030 je u svojoj suštini strateški okvir koji ima za cilj diversifikaciju ekonomije i razvoj sektora javnih usluga kao što su zdravstvo, obrazovanje, infrastruktura, rekreacija i turizam od novca koji dolazi od fosilnih goriva i stranih investicija. Inicijative uključuju giga projekte kao što su grad NEOM, projekat Crvenog mora i zabavni grad Kidija, koji su dizajnirani da privuku strane investicije i promovišu održiviju ekonomiju.

Razlog za ovaj program kao alternativni način ekonomskog razvoja je jasan čak i laicima. Zelena tranzicija i razvoj obnovljivih izvora energije će u jednom momentu svakako krenuti da smanjuje potražnju za naftom. Ukoliko se prihodi jedne velike ekonomije baziraju na ovom energentu koji proizvodi jedan gigant, to predstavlja veliki rizik i za celu državu i njen dalji razvoj. Najnovije predviđanje Međunarodne agencije za energetiku (IEA) govori da će potražnja za naftom globalno krenuti da pada već krajem ove decenije, a rast potražnje svakako već nekoliko godina opada. Taj momenat biće presudan za brojne naftaške gigante, jer će uticati izvesno na globalni pad cena i izvesno profita značajnog broja njih. Saudijska vlada zato investira u najrazličitije programe od turizma, sporta i nekretnina do rudarenja retkih elemenata, električnih vozila, visokih tehnologija do startapova, ne bi li ubrzano diversifikovala svoju privredu.

Čitajte:

Šta je SF6: Gas 24.000 puta jači od CO2 ugrožava planetu Zašto je zelena tranzicija avioindustrije toliko teška

Ipak, uz sve navedene inicijative i pokušaje vlade, prihodi kompanije Saudi Aramco ključno doprinose budžetu vlade Saudijske Arabije i dan danas. Poslednjih godina, Aramco je činio približno 60-70% ukupnog prihoda državnog budžeta i po procenama vlade za 2024. ne deluje da će se ti brojevi menjati, jer je efekat ovog giganta na finansijsko stanje vlade oduvek bio ključan. Prihodi budžeta Saudijske Arabije mereno u dolarima od otkrića nafte na svojoj teritoriji početkom 1930-ih do početka 1950-ih uvećali su se čak 100 puta. 

Oni su sa par miliona dolara već u roku kraćem od decenije nakon Drugog svetskog rata dostigli nivo od preko 200 miliona dolara kroz otkrića novih nalazišta. Od momenta kada je ova kompanija postepeno otkupljena od privatnog vlasništva ka strani saudijske države tokom ’70, njeni prihodi već su premašili cifre od 20 milijardi dolara godišnje. Danas se oni mere kao što je navedeno na blizu 500 milijardi dolara, te uprkos značajnom padu nisu za potcenjivanje i svaki pad cene nafte u svetu nije koban samo za ovu kompaniju, nego i za Saudijsku Arabiju kao državu. Važna prepreka za dalju ekspanziju ove kompanije je što će njeni proizvodni troškovi izvesno dalje rasti uprkos tehnološkom napretku, s obzirom da su najdostupnije i za obradu najeftnije naftne rezerve u velikoj meri već eksploatisane.

Zato postoji osnovan strah da bi kombinacija zelene tranzicije sveta, konkurencije, manje kvalitetnih rezervi i globalnog pada potražnje za naftom mogli da ovu kompaniju dovedu do velikih problema. U velikoj meri saudijska vlada će pokušati da iz nje izvuče maksimalnu dobit i preusmeri je u druge sektore koji mogu donositi profit. Međutim, deluje da ovaj razvoj događaja ide nešto sporije i manje efikasno. Dobar primer je saudijski građevinski projekat „Linija“ (The Line) koji je trebalo da bude tehnološki superiorno meganaselje dugačko 170 kilometara sa 9 miliona stanovnika. Na osnovu novih najava iz aprila ove godine, do 2030. ono će biti realizovano na samo oko 3 kilometra. To je pokazatelj da će se uprkos svim problemima vlada u Rijadu još uvek oslanjati na kasu Saudi Aramco-a za svoje funkcionisanje.

Perspektiva i dalji rizici

Ukupno gledano, čuvena istorija saudijskog giganta i njegovog uticaja bez premca na globalno tržište nafte je zanimljiva priča njegove snage i ranjivosti. Kao što je već spomenuto snažan finansijski učinak kompanije, vođen ogromnim rezervama nafte i niskim troškovima proizvodnje, pozicionirao ga je kao kamena temeljca privrede Saudijske Arabije i dominantnog igrača u energetskom sektoru sveta. Međutim, nedavni pad prihoda, zajedno sa geopolitičkom nestabilnošću i globalnim nastojanjem ka obnovljivoj energiji, definitivno baca senku na  njegove kratkoročne izglede da nastavi svoju dominaciju. 

Poslovni model koji je ovu kompaniju učinio gigantom kakva ona jeste će morati da se menja zbog navedenih svetskih okolnosti. Njegova uloga u saudijskom društvu i ekonomiji je takođe u procesu promena koje izgleda postaju trka sa vremenom koju trenutno kompanija i država gube. Dok ambiciozni projekti kao što su NEOM i Linija odražavaju ovu viziju, njihovo uspešno izvršenje ostaje ključno za ublažavanje ekonomskih rizika koje predstavlja eventualni pad globalne potražnje za naftom, a koji se već vidi na horizontu.

U velikoj globalnoj ekonomskoj utakmici, poteškoće Saudi Aramc-a mogle bi da deluju i kao obrt zapleta u nekom romanu. Nekada heroj bez premca na globalnom energetskom tržištu, sada je potencijalno suočen sa krizom srednjih godina. Dok svet maršira ka „zelenijim pašnjacima“, teško je ne zapitati se da li će se Aramco prilagoditi ili će postati najveća opomena svetu o preteranom oslanjanju na jedan resurs. Na kraju krajeva, čak i najmoćnijim gigantima svetskog tržišta je potrebno više od samo „crnog zlata“ da bi osigurali svoju budućnost.