Ovaj samit jedan je od najdužih u istoriji COP.

Bogatije nacije pristale su da plate siromašnijim zemljama za štetu uzrokovanu klimatskim promenama, što signalizira veliki pomak u poređenju sa početkom COP-a kada su SAD rekle da neće pristati na ovu vrstu fonda.

Pojavio se i predlog da se prošire sporazumi za „postepeno smanjivanje“ uglja kako bi uključili još dva velika fosilna goriva – naftu i gas – ali Rusija i Saudijska Arabija navodno to blokiraju.

Međutim, do dogovora po ovom pitanju nije došlo.

Pregovori su produženi, jer se skoro 200 zemalja bori da se dogovori o narednim koracima u borbi protiv globalnog zagrevanja. Ranije je egipatski šef COP27 priznao da postoji nezadovoljstvo među pregovaračima, ali ih je pozvao da „iskoriste priliku“.

Postoji zabrinutost oko toga da li će cilj ograničavanja zagrevanja na ključni prag od 1,5C iznad predindustrijskog vremena biti održan . UN kažu da bi porast temperature iznad ovog nivoa izložio milione ljudi potencijalno razornim klimatskim uticajima.

U petak je objavljen drugi nacrt finalnog dokumenta COP27, i to na 10 stranica, upola manje od prethodne verzije, što će biti olakšanje za pregovarače. Mnoga ponavljanja prethodne verzije su uklonjena ili sređena, ali su neke ključne tačke oslabljene ili izostavljene.

Još uvek postoji posvećenost postepenom ukidanju energije iz uglja, ali je šira posvećenost postepenom ukidanju svih fosilnih goriva koju traže Indija i drugi povučena.

Što se tiče granice temperature od 1,5 C, mnoge zemlje su se nadale mnogo jačem jeziku koji bi odražavao napredak postignut na Cop26 u Glazgovu prošle godine kako bi se „održalo 1,5 C u životu“.

A o gubitku i šteti – pitanju kako pružiti finansijsku pomoć siromašnim zemljama koje trpe najgore posledice klimatskog sloma – malo je suštine jer zemlje još uvek žestoko raspravljaju o mogućnosti novog fonda, koji je predložila EU u petak.

Male šanse da će SAD blokirati stvaranje fonda

Potencijalna tačka žarišta za završnu plenarnu sednicu na Cop27 je bilo uspostavljanje fonda za gubitke i štete, koji bi obezbedio novac za siromašnije zemlje za obnovu nakon klimatskih katastrofa. SAD se dugo tome protive, plašeći se da bi – kao najveći svetski zagađivač tokom vremena – mogle da se suoče sa ogromnim obavezama.

Ali od samog starta izgledalo je malo verovatno da će SAD blokirati fond za gubitke i štetu koji se nalazi u trenutnom nacrtu teksta. Kako prenosi BBC, SAD rade na pronalaženju načina na koji mogu da pristanu na predloge za stvaranje fonda za pomoć zemljama u razvoju da podmire troškove klimatskih katastrofa, prenosi Rojters, pozivajući se na izvor blizak pregovorima.

Drugi američki izvor britanskog javnog servisa koji je upoznat sa pregovorima rekao je da su SAD bile “duboko uključene” u pregovore o sporazumu o “gubicima i šteti”.

Jedno od pitanja koje tek treba rešiti u ovim kasnim noćnim pregovorima jeste da li uključiti jača obećanja o fosilnim gorivima.

Prošle godine na COP26, u Glazgovu, nacije su se složile da “postupno umanje” upotrebu uglja. Na stolu je bio i predlog da se ovo proširi i na druga dva glavna fosilna goriva: naftu i gas.

Sagorevanje fosilnih goriva je glavni izvor emisije gasova staklene bašte, koji doprinose klimatskim promenama. Ali Carbon Brief je izvestio da Rusija i Saudijska Arabija blokiraju ovaj predlog.

Kako se donose odluke

Samiti UN o klimi funkcionišu na nivou konsenzusa. To znači da nema glasanja i umesto toga sve zemlje moraju da se slože oko odluka, ili barem da se ne protive. Kao rezultat toga, razgovori uvek idu u produžetke, pošto nacije drže do svojih ciljeva.

Mehanizam konsenzusa stavlja ogromnu odgovornost na predsednika samita, u ovom slučaju Sameha Šukrija, egipatskog ministra spoljnih poslova. On mora čvrsto, ali pošteno da vodii zemlje ka zajedničkom terenu. Ali predsedništvo dobija mnogo kritika što nije vršilo veći pritisak na pregovorače. Jedan posmatrač je za Gardijan rekao: „Veterani ovo (COP27) ocenili kao najgore organizovani samit u poslednjih 30 godina“.

Takođe vam je potrebno malo istorije da biste razumeli pregovore. Još 1992. godine, kada je stvoren sporazum UN o klimi, podelio je svet na razvijene i zemlje u razvoju. Ugovor je stavio odgovornost za delovanje i finansiranje klimatskih akcija na razvijene zemlje.

Ali 1992. godine, samo nekoliko desetina nacija se smatralo razvijenim, uglavnom zapadnoevropskih, plus SAD, Australija i Japan. Danas je svet veoma drugačiji. Kineska ekonomija je ogromna, druge nacije su se obogatile na fosilnim gorivima, kao što je Saudijska Arabija, a Južna Koreja je visoko razvijena. Mnoge od zemalja koje su 1992. godine nazvane zemljama u razvoju sada su takođe veliki zagađivači.

Ova promena je godinama stvarala ozbiljne tenzije na samitu. Razvijene nacije smatraju da više ne bi trebalo da budu samo na njima da plaćaju klimatske akcije. Zemlje u razvoju iz 1992. tvrde da je podela zapisana u ugovoru i da se mora poštovati. Oni takođe ističu da razvijene zemlje ni u kom slučaju nisu ispunile svoje obećanje da će isporučiti 100 milijardi dolara godišnjih klimatskih fondova.

Napetost oko podele je razlog zašto je predlog EU o gubitku i šteti tako upečatljiv. Obećava fond koji zahtevaju siromašne zemlje, da pomogne obnovu nakon neizbežnih klimatskih katastrofa, ali zahteva od nacija poput Kine da doprinesu. Pitanje gubitka i štete je ključno na Cop27, ali kritičari predloga EU kažu da obećava finansiranje samo najsiromašnijim i najugroženijim zemljama, potencijalno isključujući nacije poput Pakistana koji je ove godine pretrpeo katastrofalne poplave.

EU nezadovoljna

Evropska unija je u subotu ujutru odbacila kao „neprihvatljiv“ egipatski predlog sporazuma rekao je francuski zvaničnik za Gardijan, rekavši da nije dovoljno ambiciozan u pogledu smanjenja emisije ugljenika.

„U ovoj fazi, egipatsko predsedništvo dovodi u pitanje dobitke postignute u Glazgovu u pogledu smanjenja emisija“, rekao je zvaničnik francuskog ministarstva za energetsku tranziciju, pozivajući se na ishod prošlogodišnjeg Cop26. „Ovo je neprihvatljivo za Francusku i za zemlje Evropske unije.

Visoki predstavnik EU za klimu, Frans Timermans, je održao konferenciju za novinare, na kojoj je rekao da veruje da je dogovor moguć, ali da bi EU „radije imala nikakvu odluku nego lošu odluku“.

Ovaj tekst se dopunjava novim informacijama.