Naime, u maju 2018. EU je objavila novu Direktivu (EU 2019/904) o tome kako postupati sa plastičnim proizvodima za jednokratnu upotrebu. Prema Direktivi, ubuduće će piće biti dozvoljeno da se prodaje u plastičnim flašama samo ako poklopac ostane pričvršćen za posudu.

„Visoka funkcionalnost i relativno niska cena plastike znači da je ovaj materijal sve prisutniji u svakodnevnom životu. Dok plastika igra korisnu ulogu u ekonomiji i pruža esencijalnu primenu u mnogim sektorima, njena sve veća upotreba u kratkotrajnim aplikacijama, koje nisu dizajnirane za ponovnu upotrebu ili isplativu reciklažu, znači da povezani obrasci proizvodnje i potrošnje postaju sve češći.

Stoga, u kontekstu Akcionog plana za kružnu ekonomiju utvrđenog u Saopštenju Komisije od 2. decembra 2015. pod nazivom „Zatvaranje petlje – akcioni plan EU za kružnu ekonomiju“, Komisija je zaključila u Evropskoj strategiji za plastiku koja je utvrđena u svom Saopštenju od 16. januara 2018. pod naslovom „Evropska strategija za plastiku u cirkularnoj ekonomiji“ da se mora pozabaviti stalnim povećanjem proizvodnje plastičnog otpada i curenjem plastičnog otpada u životnu sredinu, posebno u morsko okruženje, kako bi se postići kružni životni ciklus za plastiku”, navodi se u Direktivi.

EU navodi da „kontejneri za piće koji su plastični proizvodi za jednokratnu upotrebu treba da budu dozvoljeni za stavljanje na tržište samo ako ispunjavaju specifične zahteve za dizajn proizvoda koji značajno smanjuju raspršivanje čepova i poklopaca u životnu sredinu”. Član 6 direktive daje detaljniji uvid. Prema ovom članu, poklopci napravljeni od plastike mogu se staviti na tržište samo ako ostanu pričvršćeni za kontejnere.

Do jula 2024. godine sva pića u plastičnom pakovanju do tri litre moraće da imaju vezani čep.

Čepovi plastičnih flaša ne samo da se veoma sporo raspadaju, već su i među pet najsmrtonosnijih zagađivača okeana za život u moru.

Kakav je uticaj na Srbiju?

Danas praktično sve plastične mase mogu da se recikliraju, međutim jedan od većih problema pri preradi plastičnog otpada može biti identifikacija i sortiranje po vrstama. U Srbiji, u kojoj je nivo reciklaže veoma nizak, a sortiranje gotovo je nepostojeće, postoji i zabrinutost da bi zagađenje moglo da bude veće, jer je država izmene koje su kompanije sprovele dočekala – čini se – nespremna.

Duša Blagojević inženjer tehnologije upozorava da u Srbiji ne postoji nikakva kampanja koja bi građanima rekla zašto je važno da odvajaju plastiku, niti postoji odgovarajući broj kontejnera za reciklažu.

“Čep od polietilena i flaša od tereftalata se ne recikliraju zajedno, sada kada spojeni završe u đubretu pitanje je da li će ih na deponiji u sortirnici odvajati. Moguće je da će deo građana koji su do sad odvajali čepove pomisliti da je nađeno neko rešenje i da će odustati od daljeg skupljanja čepova. Zbog svega toga, bojim se da će čepovi završiti u komunalnom otpadu”, kaže Blagojević.