fbpx

Zašto su novi čepovi vezani za flaše?

Zašto su novi čepovi vezani za flaše?

U poslednjih mesec dana tržište Srbije preplavile su nove verzije flaša sa vezanim čepovima, a sve u ime očuvanja prirode, one u zemljama EU.

Naime, u maju 2018. EU je objavila novu Direktivu (EU 2019/904) o tome kako postupati sa plastičnim proizvodima za jednokratnu upotrebu. Prema Direktivi, ubuduće će piće biti dozvoljeno da se prodaje u plastičnim flašama samo ako poklopac ostane pričvršćen za posudu.

„Visoka funkcionalnost i relativno niska cena plastike znači da je ovaj materijal sve prisutniji u svakodnevnom životu. Dok plastika igra korisnu ulogu u ekonomiji i pruža esencijalnu primenu u mnogim sektorima, njena sve veća upotreba u kratkotrajnim aplikacijama, koje nisu dizajnirane za ponovnu upotrebu ili isplativu reciklažu, znači da povezani obrasci proizvodnje i potrošnje postaju sve češći.

Stoga, u kontekstu Akcionog plana za kružnu ekonomiju utvrđenog u Saopštenju Komisije od 2. decembra 2015. pod nazivom „Zatvaranje petlje – akcioni plan EU za kružnu ekonomiju“, Komisija je zaključila u Evropskoj strategiji za plastiku koja je utvrđena u svom Saopštenju od 16. januara 2018. pod naslovom „Evropska strategija za plastiku u cirkularnoj ekonomiji“ da se mora pozabaviti stalnim povećanjem proizvodnje plastičnog otpada i curenjem plastičnog otpada u životnu sredinu, posebno u morsko okruženje, kako bi se postići kružni životni ciklus za plastiku”, navodi se u Direktivi.

EU navodi da „kontejneri za piće koji su plastični proizvodi za jednokratnu upotrebu treba da budu dozvoljeni za stavljanje na tržište samo ako ispunjavaju specifične zahteve za dizajn proizvoda koji značajno smanjuju raspršivanje čepova i poklopaca u životnu sredinu”. Član 6 direktive daje detaljniji uvid. Prema ovom članu, poklopci napravljeni od plastike mogu se staviti na tržište samo ako ostanu pričvršćeni za kontejnere.

Do jula 2024. godine sva pića u plastičnom pakovanju do tri litre moraće da imaju vezani čep.

Zašto su čepovi problem?

U prošlosti, industrija reciklaže plastike nije bila u mogućnosti da reciklira boce sa čepovima, s obzirom na to da je reč o dve različite vrste plastike. Građani su u zemljama u kojima reciklaža funkcioniše (ne Srbiji), uklanjali čepove pre nego što bi odložili flaše. Iako se tehnologija prikupljanja i obrade reciklaže tokom godina znatno poboljšala i ovaj korak više nije neophodan mnogima je ostao navika, kažu stručnjaci.

Pored toga, čepovi koji nisu vezani flaše mnogo lakše se zagube i završe u prirodi.

Na osnovu analize obale severne obale Holandije iz 2016. godine, 80 procenata čepova za flaše pronađenih na obali bilo je od potrošačkih pića i ambalaže za hranu, a 70 procenata čepova za flaše je oštećeno.

To oštećenje sugeriše da su čepovi za flaše plutali u okeanu neko vreme pre nego što su odloženi na obalu, što znači da je mikroplastika završila u vodi.

Čepovi plastičnih flaša ne samo da se veoma sporo raspadaju, već su i među pet najsmrtonosnijih zagađivača okeana za život u moru.

Kakav je uticaj na Srbiju?

Danas praktično sve plastične mase mogu da se recikliraju, međutim jedan od većih problema pri preradi plastičnog otpada može biti identifikacija i sortiranje po vrstama. U Srbiji, u kojoj je nivo reciklaže veoma nizak, a sortiranje gotovo je nepostojeće, postoji i zabrinutost da bi zagađenje moglo da bude veće, jer je država izmene koje su kompanije sprovele dočekala – čini se – nespremna.

Duša Blagojević inženjer tehnologije upozorava da u Srbiji ne postoji nikakva kampanja koja bi građanima rekla zašto je važno da odvajaju plastiku, niti postoji odgovarajući broj kontejnera za reciklažu.

“Čep od polietilena i flaša od tereftalata se ne recikliraju zajedno, sada kada spojeni završe u đubretu pitanje je da li će ih na deponiji u sortirnici odvajati. Moguće je da će deo građana koji su do sad odvajali čepove pomisliti da je nađeno neko rešenje i da će odustati od daljeg skupljanja čepova. Zbog svega toga, bojim se da će čepovi završiti u komunalnom otpadu”, kaže Blagojević.

7 comments

Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked with *

7 Comments

  • Ivan
    02/08/2023, 23:43

    Vrhunac gluposti, sada čepovi ne mogu da se skupljaju, neki to stvarno rade a zna se i zašto! Drugo, deca iseku ruke i ne mogu da otvore flaše sa fantom, na primer, a i onda kada otvore ne mogu da zatvore jer to neki stručnjaci koji su smislili nisu razmišljali da ta flaša treba da se zatvori, nego curi, pa neće na iskap da se popije, mada sada je sok gaziran samo nakon prvog otvaranja. Treće, sada ti taj isti čep seče lice ako hoćeš da piješ iz male flašice. I onako izbegavamo sve te gazirane šećerne vodice, Cola, Fanta i sl…osim za odvijanje zapeklih navrtki, ali zašto staviste tu glupost na vodu pobogu, pa sve radite naopako! Evo ja ne znam jel imate neki program za odlaganje ambalaže recimo ili planirate da vaši korisnici, navučeni na šećer, razbacuju flaše naokolo sa čepovima, koji inače imaju više plastike nego sama flaša, da zapuše neku reku sa tom silnom plastikom ili da se zatrpava po deponijama?

    REPLY
    • Ziva@Ivan
      04/05/2024, 20:16

      Ali zasto na bocicu za jogurt ?

      REPLY
    • Zoran@Ivan
      24/06/2024, 07:22

      Dosadno nekom,,, a prima platu,,, debilizam, a posle flasu ne mogu da zatvorim

      REPLY
  • Aleksandar
    21/08/2023, 08:38

    Veći debilizam u životu niam video…ovi stvarno nemaju pametnija posla i taj kome je vezivanje čepova za flašu palo na pamet.ma postoje ustanove za takve…

    REPLY
  • Eduard Barna
    21/06/2024, 20:14

    Gospodo čepove skupljaju za pomoć invalidima promašen slučaj za Srbiju sam iritira nov koncept otvaranje flaše

    REPLY
  • Zoran
    24/06/2024, 07:19

    Vecu glupost neviđe,,, ja nisam nikad video cep bacen a flasu sa cepom jesam

    REPLY
Slušaj Ekologika podcast
Ekologika podcast
Share via
Copy link
Powered by Social Snap