Toplotni talas naglo je prekinut najređim i ultimativnim tipom oluje sa grmljavinom čije razorne moći su osetili građani Slovenije, Hrvatske i Srbije.
Superćelijska oluja koja je protutnjala u sredu kroz Srbiju i okolne zemlje odnela je pet života i načinila je veliku materijalnu štetu.
Ovo je najređi tip oluje, međutim zagrevanje planete izazvano ljudskim faktorom povećava šansu za njihov nastanak. Od 2009. do danas u Evropi je zabeleženo 13 superćelijskih oluja. Najduža – koja je pogodila Nemačku i Češku – je trajala sedam sati i napravila je štetu od gotovo četiri milijarde evra.
Superćelijske oluje sadrže uzlazne struje koje se rotiraju oko vertikalne ose. Ova rotacija nastaje iz promene smera vetra i/ili brzine sa visinom koja okružuje oluju dok ona počinje da raste. Razlikuju se od običnih oluja po tome što im rotacija uzlaznog strujanja omogućava da prevaziđu mehanizme samoograničavanja koji dovode do nestanka redovnih oluja. Jednom formirana, oluja može da traje dugo, čak i kada naiđe na okruženje koje je neprijateljsko prema razvoju novih oluja.
Superćelijske oluje i klimatske promene
Globalno zagrevanje je samo jedan od simptoma većeg problema klimatskih promena. Klimatske promene su takođe izazvale porast ekstremnih vremenskih pojava širom sveta.
Ozbiljne oluje sa grmljavinom se definišu kao trajni vetrovi iznad 93 kilometra na sat ili neobično veliki grad. Ključni faktori koji podstiču njihovo formiranje su konvektivna raspoloživa potencijalna energija (CAPE) i promena brzine vetra sa promenom bočnog položaja. CAPE je mera koliko je sirove energije na raspolaganju za oluje. Odnosi se na to koliko je topao, vlažan i plutajući vazduh u datom području. Postoje dokazi da bi globalno zagrevanje moglo da poveća CAPE zagrevanjem površine i unošenjem više vlage u vazduh kroz isparavanje. Ipak, nesrazmerno zagrevanje Arktika trebalo bi da dovede do manjih promena brzine vetra u oblastima koje su klone jakim olujama. Dakle, jedan faktor čini jake oluje verovatnijim, dok ih drugi čini manje verovatnim.
Istraživači su razvili detaljne klimatske modele koji imaju za cilj da razlikuju koji od ovih suprotstavljenih efekata će dominirati tokom klimatskih promena.
Jedna studija Univerziteta Purdue, otkrila je da bi udvostručenje gasova staklene bašte u atmosferi značajno povećalo broj dana kada bi jake oluje mogle da se pojave. Studija objavljena u januaru ove godine predviđa povećanje frekvencije superćelijskih oluja za 6,6% širom SAD do kraja veka kao rezultat zagrevanja planete.
1 Comment
keveregus
23/07/2023, 12:58Kada vam vidim logo u kakvim je bojama jasno mi je da ste pederska firma
REPLY