‘Klimatski slom je počeo’, upozorio je generalni sekretar UN-a Antonio Gutereš u sredu nakon što je saopšteno da je ovo bilo najtoplije leto ikada.
Najtoplije leto ikada i najtopliji meseci. Prošli mesec nije bio samo najtopliji avgust zabeležen od strane naučnika, već je bio i drugi najtopliji mesec ikada izmeren, samo iza jula 2023. godine, saopštili su WMO i Evropska klimatska služba Kopernikus.
Avgust je bio oko 1,5 stepeni Celzijusa topliji od preindustrijskih proseka, što je prag zagrevanja koji svet pokušava da ne pređe. Međutim, prag od 1,5C važi tokom decenija, a ne samo jednog meseca, pa naučnici ne smatraju da je taj kratki prelazak toliko značajan.
Svetski okeani – koji čine više od 70 posto površine Zemlje – bili su najtopliji ikad zabeleženi, gotovo 21 stepen Celzijusa, i postavili su rekordne temperature tokom tri uzastopna meseca, saopštili su WMO i Kopernikus.
“Letnji psi nisu samo lajali, već i ujedali”, rekao je generalni sekretar UN-a Antonio Gutereš u saopštenju.
Do sada, 2023. godina je druga najtoplija godina ikada zabeležena, iza 2016. godine, prema Kopernikusu.
Naučnici upozorovaju da su klimatske promene ubrzane ljudskom aktivnošću – zbog sagorevanja uglja, nafte i prirodnog gasa, uz dodatni pritisak prirodnog El Niña. Obično, El Niño, koji je počeo ranije ove godine, doprinosi povećanju globalnih temperatura, ali više u njenoj drugoj godini.
Klimatolog Endru Viver rekao je da brojevi koje je saopštio WMO i Kopernikus ne dolaze kao iznenađenje i izražava žaljenje zbog toga što se čini da vlade nisu ozbiljno shvatile problem globalnog zagrevanja. Izražava zabrinutost da će javnost zaboraviti na ovu temu kada temperature ponovo padnu.
‘Jasna posledica zagrevanja’
Kopernikus, deo svemirskog programa Evropske unije, ima zapise koji sežu unazad do 1940. godine, ali u Velikoj Britaniji i Sjedinjenim Američkim Državama globalni zapisi sežu do sredine 19. veka i očekuje se da će te vremenske i naučne agencije uskoro izveštavati da je leto oborilo sve rekorde.
“Ono što posmatramo, ne samo nove ekstreme već i upornost ovih rekordnih uslova, i uticaje koje imaju kako na ljude, tako i na planetu, jasna je posledica zagrevanja sistema klime”, rekao je direktor Kopernikusove službe za promene klime Karlo Buontempo.
Naučnici su koristili prstenove stabala, ledene jezgre i druge pokazatelje da procene da su temperature sada toplije nego što su bile pre otprilike 120.000 godina. Svet je bio topliji u prošlosti, ali to je bilo pre ljudske civilizacije, mora su bila znatno viša i polovi nisu bili zaleđeni.
Do sada su dnevne septembarske temperature više nego što je zabeleženo za ovo doba godine, prema Klimatskom analizatoru Univerziteta u Mainu.
Leave a Comment
Your email address will not be published. Required fields are marked with *