Do sada najveća baza podataka, koja obuhvata skoro 32.000 populacija 5.230 vrsta, Indeks o životu na Planeti, koji je u okviru Izveštaja napravilo Londonsko zoološko društvo (Zoological Society of London, ZSL), pokazuje da je posebno oštar pad zabeležen među populacijama posmatranih kičmenjaka u tropskim krajevima.

WWF je izrazito zabrinut zbog ovog trenda, jer je reč o krajevima s najvećim biodiverzitetom na svetu. Podaci iz Indeksa posebno ukazuju na to da su između 1970. i 2018. posmatrane populacije divljih životinja u Latinskoj Americi i u predelu Kariba opale u proseku za 94%.  

Za manje od jednog ljudskog veka, broj posmatranih populacija slatkovodnih životinja smanjen je u proseku za 83%, po čemu ova grupa vrsta prednjači u odnosu na sve druge. Gubitak staništa i prepreke na migratornim putevima čine oko jedne polovine svih opasnosti koje prete posmatranim vrstama migratornih riba.

Osvrćući se na ove nalaze, Marko Lambertini, generalni direktor WWF Internationala, kaže: „Suočeni smo s dve vanredne situacije izazvane ljudskim delovanjem – klimatskim promenama i gubitkom biodiverziteta, koje ugrožavaju dobrobit sadašnjih i budućih generacija. Ovaj izveštaj iznosi šokantne brojke. Ukoliko želimo da zaustavimo i preokrenemo gubitak prirode, odnosno osiguramo zdravu budućnost za ljude i prirodu, odgovor mora biti promena sistema“.

Svetski čelnici koji će se u decembru ove godine sastati na 15. konferenciji potpisnica Konvencije o biološkog raznolikosti (CBD COP15), imaće jedinstvenu priliku da promene kurs u dobrom smeru za ljude i Planetu. WWF se zalaže za to da čelnici postignu sporazum sličan Pariskom dogovoru, kojim se obavezuju da će zaustaviti gubitak biodiverziteta i do 2030. godine osigurati svet okrenut očuvanju prirode.

„Na Konferenciji o biodiverzitetu COP15 svetski čelnici će imati priliku da obnove naš narušen odnos sa svetom prirode i osiguraju zdraviju, održiviju budućnost za sve uz ambiciozni globalni sporazum o biodiverzitetu koji pozitivno utiče na prirodu. U uslovima sve izraženije krize s kojom se priroda suočava, neophodno je da ovaj sporazum omogući hitno delovanje na terenu, uključujući transformaciju sektora koji utiču na gubitak prirode, i finansijsku podršku zemljama u razvoju“, ističe Lambertini.

Izveštaj pokazuje da su svuda u svetu glavni uzroci smanjenja populacija divljih životinja degradacija i gubitak staništa, eksploatacija, uvođenje invazivnih vrsta, zagađenje, klimatske promene i bolesti. Neki od ovih uzroka uticali su na gubitak afričkih divljih životinja od 66% tokom posmatranog razdoblja, kao i na ukupan pad od 55% u Aziji i Pacifiku.

„Iako se u Evropi i Srednjoj Aziji beleži najmanja stopa opadanja – 18%, potrebno je naglasiti da su mnoge vrste u trenutku kada su započela merenja već bile pretrpele velike gubitke. Prema najnovijim podacima za Evropu, populacije ptica i sisara beleže pozitivne trendove, dok su vodozemci, gmizavci i populacije slatkovodnih riba u proseku u opadanju“, kaže Goran Sekulić, programski saradnik WWF Adrije.

I u našem delu sveta smanjuju se populacije slatkovodnih riba, uglavnom zbog izgradnje hidroelektrana, od kojih su mnoge nepotrebne. Neophodno je unaprediti način upravljanja prirodnim resursima u svim zemljama regiona i obezbediti uključivanje zajednica i građanskih organizacija u taj posao.

„Smanjenje populacija slatkovodnih vrsta u celom svetu za čak 83% ukazuje na kritično stanje vodenih ekosistema, bez kojih nema ni čoveka na Zemlji. I u našem regionu postoji niz ugroženih vrsta, a najpoznatiji primer je jesetra, riba koja se smatra živim fosilom. Osim toga, i našim velikim zverima, vuku, medvedu i risu (koji je ne tako davno bio na ivici strebljenja na nekim staništima), danas je ugrožen opstanak. Jadransko more je izlovljeno i sve je jasnije da će 2048. godina, koju naučnici označavaju kao trenutak kada će u morima biti više plastike nego riba, stići ranije nego što smo mislili. Poslednji je trenutak da svi zajedno nešto preduzmemo. Ovu krizu s kojom se Planeta suočava moguće je ublažiti jedino pojačanim zajedničkim radom na očuvanju i obnavljanju prirode, održivijom proizvodnjom i, naročito, potrošnjom hrane, kao i hitnom i sveobuhvatnom dekarbonizacijom svih sektora“, kaže Sekulić.