U izveštaju se navodi da je nakon porasta u 2020. prvi put od 2015. godine, ukupni kapacitet proizvodnje uglja u razvoju opao za 13% prošle godine, sa 525 gigavata (GV) na 457 GV, što je rekordno nizak nivo.

Tridesetičetiri zemlje razmatraju izgradnju novih elektrana na ugalj, što je pad u odnosu na 41 zemlju u januaru 2021. Kina, Južna Koreja i Japan su se posebno obavezale da će prestati da finansiraju nove elektrane na ugalj u drugim zemljama. Međutim, Kina je u zemljama u razvoju pustila u rad više kapaciteta za ugalj nego ostatak sveta zajedno.

Ovomesečni kritični izveštaj Međuvladinog panela za klimatske promene (IPCC) pokazao je da upotreba uglja treba da padne za 75% do 2030. (sa nivoa iz 2019.) kako bi se ograničio porast globalne temperature ispod 1,5 stepeni Celzijusa, u skladu sa Pariskim sporazumom.

U 2021, operativna flota uglja porasla je za neto 18,2 GV, što je oporavak posle kovida u godini kada je došlo do usporavanja “penzionisanja” elektrana na ugalj. Kapacitet uglja pre izgradnje iznosi 280 GV na globalnom nivou, što je ekvivalent trenutnim operativnim flotama Sjedinjenih Država i Japana zajedno.

Izveštaj navodi da do napredka mora da dođe brže da bi se ispunili jasni zahtevi nauke o klimi za radikalnom fazom smanjenja uglja u ovoj deceniji.

Ključni nalazi:

• Globalno, više od polovine (56%) od 45 GV novih puštenih kapaciteta bilo je u Kini. Izvan Kine, svetska flota uglja se smanjivala četvrtu godinu zaredom, iako sporije nego 2020.

• Kapaciteti Kine (25,2 GV) skoro su nadoknadili penzionisanje elektrana na ugalj u ostatku sveta (25,6 GV).

• Japan, Južna Koreja i Kina su se obavezali da će prekinuti javnu podršku novim međunarodnim postrojenjima na ugalj, nakon čega je usledila obaveza svih zemalja G20 uoči COP26. Sa ovim obećanjima, u suštini nema značajnijeg međunarodnog javnog finansijera za nove termoelektrane na ugalj.

• U 2021. godini, količina američkog kapaciteta uglja koja je penzionisana opala je drugu godinu zaredom, sa 16,1 GV u 2019., na 11,6 GV u 2020., na procenjenih 6,4 GV do 9 GV u 2021. Da bi se ispunili nacionalni energetski i klimatski ciljevi, gašenje elektrana da se ubrza.

• 27 država članica EU penzionisalo je rekordnih 12,9 GV 2021. godine, sa najviše gašenja u Nemačkoj (5,8 GV), Španiji (1,7 GV) i Portugalu (1,9 GV). Portugal je oslobođen slobodan uglja u novembru 2021. godine, devet godina pre ciljanog datuma za 2030. godinu.

• Od potpisivanja Pariskog sporazuma 2015. godine došlo je do pada kapaciteta elektrana na ugalj za 77% u fazi prije izgradnje.

„Direktiva najnovijeg izveštaja IPCC-a za borbu protiv klime pogodne za život je jasna – prestanite da gradite nove elektrane na ugalj i penzionišite postojeće u razvijenom svetu do 2030. godine, a u ostatku sveta ubrzo nakon toga”, navela je Flora Šampenoa iz Global Energy Monitor.

Izgradnja novih termoelektrana je skupa greška

Prema rečima Lauri Milivirte, vodeće analitičarke Centra za istraživanje energije i čistog vazduha mnoge ekonomije u usponu su smanjile svoje planove za nove kapacitete na ugalj, a najveća smanjenja su se desila u Indiji, Vijetnamu, Bangladešu i Egiptu.

“Razvijene zemlje najavile su nove ciljeve za postupno ukidanje i penzionisanje postrojenja. Sada zemlje sa ciljevima neto nulte emisije, ali bez plana za postupno izbacivanje uglja usklađenog sa tim ciljevima, moraju da to promene“, rekla je ona.

„U Kini se i dalje objavljuju planovi za nove termoelektrane na ugalj. U idealnom slučaju, vladini ambiciozni planovi za povećanje proizvodnje čiste električne energije do 2025. znače da korišćenje elektrana na ugalj opada čak i kada se kapacitet povećava. Ali ako se novi projekti za proizvodnju električne energije iz uglja ne budu kontrolisali mnogo strožije, povećanje kapaciteta u energiji na ugalj moglo bi učiniti kinesku energetsku tranziciju težom i skupljom”.

Leo Roberts iz E3G ističe da je uticaj ruske invazije na Ukrajinu na globalno energetsko tržište samo je dodatno naglasio ono što smo već znali – izgradnja novih termoelektrana na ugalj je skupa greška.

„Kao što ova analiza pokazuje, mnoge zemlje širom sveta su to shvatile i okrenule leđa novim projektima za proizvodnju električne energije iz uglja, ali mnoge druge tek treba da se isprate ovaj trend. One zemlje koje i dalje razmatraju nove elektrane na ugalj 2022. otvoreno prihvataju visoke troškove energije za potrošače, neposrednu opasnost od skupih nasukanih sredstava i energetsku nesigurnost koja dolazi sa oslanjanjem na fosilna goriva za pokretanje ekonomije”.

U izveštaju se takođe navodi da je količina električne energije proizvedene iz uglja porasla za 9% u 2021. na rekordno visok nivo.