Odluka da se ekocid uključi u novo zakonodavstvo Evropske unije doneta je na Odboru za pravna pitanja Evropskog parlamenta
Odluka je usledila nakon glasanja Odbora za pravne poslove u martu kada je sa 22 glasa jednoglasno pristao da se dodaju novi prekršaji na listu ekoloških zločina kažnjivih na nivou EU i poziva na strože sankcije za prestupnike.
Doneta je u istoj nedelji u kojoj su Ujedinjene nacije usvojile istorijsku rezoluciju kojom se Međunarodni sud pravde (ICJ) poziva da navede zakonske obaveze nacija u vezi sa suzbijanjem katastrofa klimatskih promena i njihovog uticaja na ugrožene zajednice.
Pravni odbor, koji je zadužen za dokument, bio je peti skupštinski odbor koji je glasao za priznavanje ekocida u revidiranoj Direktivi EU o zaštiti životne sredine kroz krivično pravo. U prethodnim glasanjima, predlog su podržali parlamentarni odbori za građanske slobode, pravosuđe i unutrašnje poslove (LIBE), životnu sredinu, razvoj i peticije.
Nije bilo glasanja na punom plenarnom zasedanju Parlamenta, ali je zakonodavni izveštaj usvojen jednoglasno na Odboru za pravna pitanja usvojen bez primedbi bilo koje političke grupe, u skladu sa pravilom 71 Poslovnika Skupštine. Skupština sada može da započne međuinstitucionalne pregovore na osnovu izveštaja.
„Šteta izazvana ekološkim kriminalom ima dubok uticaj na ljudsko zdravlje i zdravlje naše planete“, prokomentarisao je evropski poslanik Antonious Manders (EPP, NL), izvestilac u komitetu za pravna pitanja. „Od ključnog je značaja da se borimo protiv ovih prekograničnih zločina na nivou EU odvraćajućim i efikasnim sankcijama: zagađivač plaća.
Izveštaj komisije eksplicitno pominje zločin ekocida u uvodnim izjavama:
„Kada ekološko krivično delo prouzrokuje tešku i rasprostranjenu, ili tešku i dugotrajnu, ili tešku i nepovratnu štetu kvalitetu vazduha, kvalitetu zemljišta ili kvalitetu vode, ili biodiverzitetu, uslugama i funkcijama ekosistema, ili prema životinjama ili biljkama, takvo delo treba smatrati zločinom posebne težine i sankcionisati kao takvo u skladu sa pravnim sistemima država članica, koji pokrivaju ekocid, za koji Ujedinjene nacije trenutno rade na zvaničnoj međunarodnoj definiciji.”
Jedan od amandmana na zakonski predlog Komisije zahteva od država članica EU da uvedu krivično delo ekocida u svoje nacionalno zakonodavstvo koristeći istu definiciju koju je u junu 2021. predložila ekspertska komisija koju je okupila Fondacija Stop ekocidu.
Kako je ranije saopšteno, ekspertska komisija je predložila izmenu statuta Međunarodnog krivičnog suda (MKS) i uključivanje ekocida uz druge međunarodne zločine kao što su ratni zločini, zločini protiv čovečnosti i genocid. Predloženo je da se u statute MKS-a doda novi član gde je ekocid definisan na sledeći način:
„Za potrebe ovog Statuta, „ekocid“ znači nezakonita ili bezobzirna dela koja su počinjena sa znanjem da postoji velika verovatnoća da će tim činovima biti prouzrokovana teška i široko rasprostranjena ili dugoročna šteta po životnu sredinu.”
„Bilo je potrebno više od 50 godina međunarodnih diskusija da se tema priznavanja ekocida, najtežih zločina protiv životne sredine, ozbiljno stavi na sto“, prokomentarisala je članica Evropskog parlamenta Mari Tusen (Zeleni/EFA, FR), osnivačica Međunarodna alijansa parlamentaraca protiv ekocida.
„Priznanje ekocida su prvi stavili na sto međunarodne zajednice sami Evropljani, glasom Olofa Palmea, premijera Švedske 1972. godine, na otvaranju prvog velikog međunarodnog samita o Zemlji“, podsetila je ona. Zatvarajući krug, Švedska je trenutno zadužena za predsedavanje EU.
„Evropski parlament obeležava istorijski korak napred u ovoj dugoj borbi. Sve političke grupe u Evropskom parlamentu sada pozivaju na uključivanje ekocida u naše nacionalno pravo i njegovo priznanje na nivou UN.
Profesor prava Filip Sands, kopredsedavajući stručnog panela, pozdravio je odluku parlamenta. „Veoma je ohrabrujuće to što Evropski parlament ozbiljno shvata koncept ekocida, dajući u zakonu EU odredbe za najteže zločine protiv životne sredine – izražavam nadu da će Parlament u najmanju ruku graditi na ovom tekstu, ako ne idi dalje.”
„Kao i sa genocidom i zločinima protiv čovečnosti 1945. godine, globalna zajednica je danas suočena sa novom vrstom pretnje: ozbiljnom i široko rasprostranjenom ili dugotrajnom štetom po životnu sredinu, vrste koja krši postojeće zakonske obaveze i koja odgovara konceptu koji se pojavljuje. ekocida“.
Evropska komisija je do sada oklevala da uključi ekocid u revidiranu direktivu o zaštiti životne sredine kroz zakon o životnoj sredini. Na pitanje Brisel tajmsa da li će Komisija preispitati svoj stav, portparol je odgovorio da njen predlog ima za cilj da zakonodavstvo protiv ekološkog kriminala učini fokusiranijim, ali ne uključuje konkretno ekocid.
Leave a Comment
Your email address will not be published. Required fields are marked with *