Akcije će se održati u petak u Gani, Obali Slonovače, Senegalu, Togu i Demokratskoj Republici Kongo, a tokom vikenda će uslediti još u nekim drugim afričkim zemljama.

Danska je postala prva centralna vlada razvijene zemlje koja je predložila finansiranje namenjeno „gubicima i šteti“ – što se odnosi na one razaranja klimatskih katastrofa koje su toliko ekstremne da nikakva zaštita od njih nije moguća.

Na Generalnoj skupštini UN, na kojoj su se svetski lideri ove nedelje okupili u Njujorku, danska vlada je najavila filantropima i siromašnim zemljama da će obezbediti 100 miliona DKK (12 miliona funti) posebno za gubitak i štetu.

Škotska je takođe ponudila sredstva za gubitak i štetu, obećavši 2 miliona funti na klimatskom samitu Cop26 UN u Glazgovu prošlog novembra, a vlada belgijskog regiona Valonije obećala je 1 milion evra (0,9 miliona funti) za administraciju. Danska je prva centralna ili savezna vlada koja je dala posvećeno obećanje.

Sume su male u poređenju sa desetinama ili stotinama milijardi dolara gubitaka za koje se očekuje da će zemlje doživeti, ali simbolika je važna. Na Cop26, vlade su se složile da stvore okvir za rešavanje gubitaka i štete, ali nije bilo sporazuma o mehanizmu finansiranja.

Klimatske promene i afrička tragedija

Karolina Sesilio, iz istraživačkog centra za klimu E3G, rekla je: „Najava Danske je dobra vest. To šalje pravi politički signal i može podstaći druge zemlje da ga slede. [To] je korak u pravom smeru i dodatno doprinosi zamahu gubitka i štete. Sada nam je potrebno samo više zemalja koje će slediti finansijske obaveze i biti ozbiljni u pogledu podrške ljudima kojima je potrebna.

Još uvek postoje znaci pitanja o tome kako bi danske finansije funkcionisale, a neki aktivisti i eksperti zabrinuti su što se čini da je deo namenjen za šeme osiguranja, a ne da predstavlja direktnu pomoć.

Metju Samuda, ministar u ministarstvu ekonomskog rasta Jamajke, rekao je: „Jamajka je srećna što vidi razvijenu naciju koja je pristala i priznala apsolutnu potrebu da gubici i štete budu priznati. Nadamo se da će ovo otvoriti put obavezama drugih razvijenih zemalja. Iako 13 miliona dolara neće pokriti ogromnu devastaciju koju već doživljavamo zbog klimatskih događaja, želim da se zahvalim Danskoj što je pokrenula loptu.”

Nijedna druga razvijena zemlja nije nagovestila da će verovatno slediti dansko vođstvo. Vlade G7 su možda sklonije da obezbede finansiranje inicijative „globalni štit“ koju podržava Nemačka, kao predsednik G7 ove godine.

Globalni štit ima za cilj da obezbedi sredstva za siromašne zemlje da steknu otpornost na štete od ekstremnih vremenskih uslova, na primer kroz obezbeđivanje finansijskih sredstava potrebnih zemljama u razvoju da ispune svoje „planove pripravnosti“, a takođe bi mogao da uključi sistem osiguranja od klimatskih promena. povezane katastrofe.

Labave definicije globalnog štita znače da bi buduće finansiranje u vezi sa inicijativom takođe moglo biti označeno kao finansiranje „gubitak i šteta“, primetio je Cecilio.

Čak i ako se nijedna druga država ne oglasi na Generalnoj skupštini UN, suočiće se sa sve većim pritiskom na svim klimatskim forumima da se pozabave gubicima i štetom. Protesti mladih zakazani za ovaj petak, dok svetski lideri lete kući iz Njujorka, uvod su u kontinuirano nastojanje po tom pitanju.

Zemlje u razvoju bile su nezadovoljne oskudnom pažnjom posvećenom gubicima i šteti na Cop26, gde je fokus bio na obećanjima bogatih zemalja da će smanjiti emisije gasova staklene bašte.