Najtoplija godina zabeležena, 2023, bila je takođe najekstremnija po pitanju šumskih požara, pokazala su nova istraživanjima.
I učestalost i intenzitet ekstremnih šumskih požara više su nego udvostručeni u poslednje dve decenije, pokazala je studija. Kada su uzeti u obzir ekološki, društveni i ekonomski posledice šumskih požara, šest od poslednjih sedam godina bile su najenergičnije intenzivne.
„Činjenica da smo otkrili tako veliki porast u tako kratkom periodu čini nalaze još šokantnijim,“ rekao je Kalum Kaningam, postdoktorski istraživač u pirogeografiji na Univerzitetu Tasmanije i glavni autor studije objavljene u ponedeljak u časopisu Nature Ecology & Evolution. „Gledamo manifestacije toplije i sušnije klime pred našim očima u ovim ekstremnim požarima.“
Prošle nedelje šumski požari u Novom Meksiku ubili su dvoje ljudi i spalili više od 24.000 hektara; u južnoj Kaliforniji, više od 14.000 hektara je spaljeno u blizini Los Anđelesa; a u Turskoj je najmanje 12 ljudi poginulo, a mnogi drugi su povređeni u požarima koji su počeli u četvrtak od spaljivanja ostataka useva, prema turskim zdravstvenim vlastima i ministrima.
Nova studija je ispitivala ukupnu energiju emitovanu od strane klastera požara, definisanih kao požari koji gore u isto vreme u blizini, ili na istom mestu, u više navrata tokom jednog dana. Istraživači su analizirali 21 godinu podataka prikupljenih od strane dva NASA satelita između januara 2003. i novembra 2023. kako bi kvantifikovali kako se aktivnost požara promenila tokom vremena.
Identifikovali su 2.913 ekstremnih događaja od više od 30 miliona požara širom sveta. Takvi ekstremni požari su takođe definisani po ogromnoj količini dima koju emituju, visokim nivoima emisije gasova sa efektom staklene bašte, koji mogu dalje ubrzati globalno zagrevanje, i po ekološkim, društvenim i ekonomskim efektima požara.
„Ovo je bio sveti gral za mene,“ rekao je Dejvid Boumen, viši autor studije i profesor pirogeografije i nauke o požarima na Univerzitetu Tasmanije. Dok je posmatrao požare kako postaju jači, posebno u Australiji nakon požara u 2019. koji su ubili 33 ljudi i gotovo tri milijarde kičmenjaka, rekao je da su mu potrebni podaci iz studije da pokaže trend i prenese da se nešto ogromno dešava.
„Kada imate signale koji su tako zastrašujući, to je takođe vrlo motivišuće,“ rekao je dr. Boumen. „Postoji imperativ da se nešto preduzme povodom ovoga.“
Globalni porast učestalosti i intenziteta požara bio je gotovo isključivo uzrokovan promenama u dva regiona. U umerenim četinarskim šumama zapadnog dela Sjedinjenih Država i Kanade, ekstremni požari su se povećali više od 11 puta, sa šest u 2003. na 67 u 2023. godini. Borealne šume Severne Amerike i severne Rusije su zabeležile porast od 7,3 puta u ekstremnim požarima.
Naučnici planiraju da istraže zašto su požari u ovim biomima bili tako ekstremni, ali dr. Kaningam je rekao da su njihovi nalazi u skladu sa efektima klimatskih promena, koje čine uslove toplijim i sušijim u ovim šumama i povoljnijim za ekstremne događaje.
Ovaj nivo šumskih požara ne preti samo obližnjim zajednicama već i ljudima koji žive daleko, jer gust dim može značajno uticati na kvalitet vazduha i može putovati na velike udaljenosti.
Dženifer R. Marloun, istraživačica i predavačica na Školi za zaštitu životne sredine pri Univerzitetu Jejl i Jejl programu za komunikaciju o klimatskim promenama, rekla je da studija pokazuje da ljudi menjaju obrasce paljenja šuma i travnjaka daleko iznad onoga što smo ikada radili u prošlosti.
„Veći i ozbiljniji šumski požari su jedna od najvidljivijih manifestacija planete koja se zagreva,“ rekla je dr. Marloun u e-mailu. „Ako možemo pomoći ljudima da bolje razumeju tu vezu, možda ćemo moći da izgradimo podršku za brže smanjenje osnovnih uzroka problema – sagorevanje fosilnih goriva.“
Leave a Comment
Your email address will not be published. Required fields are marked with *