Već se pomalo pomeraju, gubeći visinu malo po malo. Posmatrali su Zemlju preko dve decenije, znatno duže nego što je iko očekivao, pomažući nam u prognozi vremena, upravljanju požarima, praćenju izlivanja nafte i još mnogo toga. Ali vreme ih sustiže, i uskoro će poslati svoje poslednje transmisije i započeti svoj spor, konačni pad ka Zemlji.

To je trenutak od kog naučnici strahuju.

Kada se tri orbitora — Terra, Aqua i Aura — isključe, veliki deo podataka koje su prikupljali nestaće sa njima, a noviji sateliti neće pokriti sve rupe. Istraživači će ili morati da se oslanjaju na alternativne izvore koji možda neće zadovoljiti njihove tačne potrebe ili da traže rešenja kako bi omogućili nastavak svojih evidencija.

Sa nekim od podataka koje ovi sateliti prikupljaju, situacija je još gora: Nijedni drugi instrumenti neće nastaviti da ih prikupljaju. Za nekoliko godina, detalji koje otkrivaju o našem svetu postaće mnogo mutniji.

“Gubitak ovih nezamenljivih podataka je jednostavno tragičan”, rekla je Suzan Solomon, atmosferska hemičarka na Masačusetskom institutu za tehnologiju (MIT) za Njujork tajms. “Baš kada je planeti najpotrebnije da se fokusiramo na razumevanje kako smo mi pogođeni njome, i kako mi pogađamo nju, izgleda da smo katastrofalno uspavani za volanom.”

Glavno područje na koje gubimo pogled je stratosfera, veoma važno mesto gde se nalazi ozonski omotač.

Kroz hladan, tanak vazduh stratosfere, molekuli ozona konstantno se formiraju i uništavaju, bacaju i odnose, dok interaguju sa drugim gasovima. Neki od ovih gasova imaju prirodno poreklo; drugi su tamo zbog nas.

Instrument na satelitu Aura, mikrotalasni limski senzor, pruža nam najbolji pogled na ovu hemijsku dramu, rekao je Ros J. Salavitč, atmosferski naučnik na Univerzitetu Merilend. Kada Aura nestane, naša vizija će se znatno zamutiti, rekao je.

Nedavno, podaci sa mikrotalasnog limskog senzora pokazali su svoju vrednost na neočekivane načine, rekao je dr Salavitč. Pokazali su koliku štetu su izazvali požari u Australiji krajem 2019. i početkom 2020. godine, i podvodna vulkanska erupcija u blizini Tonge 2022. Pomogli su da se pokaže koliko ozonskog razaračkog zagađenja dospeva u stratosferu iznad Istočne Azije tokom letnjeg monsuna u regionu.

Senzor, kada ne bi tako brzo otiša oflajn, bi mogao takođe da pomogne u rešavanju velike misterije, rekao je dr Salavič. “Debljina ozonskog omotača iznad naseljenih područja na severnoj hemisferi gotovo se nije promenila tokom poslednje decenije”, rekao je. “Treba da se oporavi. I nije.”

Džek Kej, saradnik direktora za istraživanje u NASA Diviziji za nauku o Zemlji, kaže da su istraživači zabrinuti zbog senzora. Ali tvrdi da će drugi izvori, uključujući instrumente na novijim satelitima, na Međunarodnoj svemirskoj stanici i ovde na Zemlji, i dalje pružiti “prilično dobar prozor u ono što atmosfera radi”.

Finansijska stvarnost primorava NASA da donosi “teške odluke”, rekao je dr Kej. “Bilo bi sjajno da sve traje zauvek? Da”, rekao je. Ali deo zadatka NASA je i da naučnicima ponudi nove alate, one koji im pomažu da gledaju naš svet na nove načine, rekao je. “Nije isto, ali, znate, ako sve ne može biti isto, radite najbolje što možete”, rekao je.

Za naučnike koji proučavaju našu planetu koji se menja, razlika između istih podataka i gotovo istih podataka može biti ogromna. Mogu misliti da razumeju kako se nešto razvija. Ali samo kontinuiranim praćenjem, na nepromenjen način, tokom dugog vremenskog perioda, mogu biti sigurni u ono što se dešava.

Čak i kratka pauza u evidencijama može izazvati probleme. Recimo da se led uruši na Grenlandu. Ako niste merili rast nivoa mora pre, tokom i posle, nikada nećete biti sigurni da je nagla promena izazvana urušavanjem, rekao je Vilijam B. Gejl, bivši predsednik Američkog meteorološkog društva. “Možete pretpostaviti, ali nemate kvantitativan zapis”, rekao je.

Prošle godine, NASA je anketirala naučnike o tome kako će kraj Terra, Aqua i Aure uticati na njihov rad. Više od 180 njih odgovorilo je na poziv.

U svojim pismima, koja je Njujork tajms dobio putem zahteva za pristup informacijama, istraživači su izrazili zabrinutost zbog širokog spektra podataka sa satelita. Informacije o česticama u dimu od požara, pustinjskom pesku i vulkanskim oblavima. Merenja debljine oblaka. Detaljne mape svetskih šuma, travnjaka, močvara i useva.

Čak i ako postoje alternativni izvori za ove informacije, napisali su naučnici, oni mogu biti manje česti, ili manje rezolucije, ili ograničeni na određena doba dana, sve faktore koji oblikuju korisnost podataka.

Kraj Terra i Aqua uticaće na način na koji pratimo još jednog važnog pokretača naše klime: koliko Sunčeve radijacije planeta prima, apsorbuje i odbija u svemir. Ravnoteža između ovih količina — ili, zapravo, neravnoteža — određuje koliko se Zemlja zagreva ili hladi. I da bismo to razumeli, naučnici se oslanjaju na instrumente NASA sistema za praćenje oblaka i zračne energije Zemlje, ili CERES.

Trenutno, četiri satelita lete sa CERES instrumentima: Terra, Aqua, plus dva novija kojima se takođe približava kraj. Ipak, samo jedna zamena je u pripremi. Koliko će dugo trajati? Pet godina.

“U narednih 10 godina, smanjićemo broj misija sa četiri na jednu”, rekao je Norman G. Loeb, naučnik NASA koji vodi CERES. “Meni, to je zaista opominjuće.”

Danas, sa pojavom privatne svemirske industrije i širenjem satelita oko Zemlje, NASA i druge agencije istražuju drugačiji pristup praćenju našeg planeta. Budućnost možda leži u manjim, lakšim instrumentima, onima koje bi se mogli staviti u orbitu jeftinije i brže nego što je to bio slučaj sa Terra, Aqua i Aura.

Nacionalna okeanska i atmosferska administracija razvija takav flotu za praćenje vremena i klime. Doktor Loeb i drugi u NASA-i rade na laganoj opremi za nastavak merenja energetskog bilansa Zemlje.

Ali da bi takve tehnologije bile korisne, rekao je doktor Loeb, moraju početi da lete pre nego što današnji orbiteri odu oflajn.

“Potrebno je dobro, dugoročno preklapanje kako bismo razumeli razlike, rešili nedostatke”, rekao je. “Ako ne, biće zaista teško imati poverenja u ova merenja, ako nismo imali prilike da ih proverimo protiv sadašnjih merenja.”

Na neki način, zasluga je NASA što su Terra, Aqua i Aura trajali koliko i jesu, rekli su naučnici. “Kroz kombinaciju odličnog inženjeringa i ogromne količine sreće, imali smo ih 20 godina sada”, rekao je Valed Abdulati, bivši glavni naučnik NASA sada na Univerzitetu Kolorado Boulder.

“Nešto smo se navikli na ove satelite. Žrtve smo našeg vlastitog uspeha”, rekao je dr Abdalati. “Na kraju krajeva”, dodao je, “sreća nestaje.”

POVEZANI ČLANCI

Tropske šume apsorbuju sve manje ugljen-dioksida NASA kaže da je 2022. peta najtoplija godina u istoriji Koliko električnih automobila može da sačuva planetu Greta Tanberg: Sve što treba da znate o klimatskoj aktivistkinji