Ovaj „digitalni blizanac“ virtuelno simulira interakciju između prirodnih fenomena i ljudskih aktivnosti kako bi predvideo njihov uticaj na sisteme poput vode, hrane i energije.

U prošlosti su klimatske i vremenske prognoze bile usmerene ili na lokalne regione ili na veće globalne sisteme. Novi projekat, poznat kao Destinacija Zemlja (DestinE), objedinjuje sve ove informacije zajedno sa ljudskim delovanjem kako bi „prikazao složene procese celokupnog Zemljinog sistema“.

Projekat, koji je pokrenula Evropska komisija 10. juna sa više od 315 miliona evra finansiranja iz programa Digitalna Evropa, nada se da će pružiti metodu za testiranje scenarija koja će pomoći donosiocima odluka i naučnicima da se pripreme za budućnost.

“Lansiranje inicijalne Destinacije Zemlja (DestinE) je prava prekretnica u našoj borbi protiv klimatskih promena”, kaže Margret Vestager, izvršna potpredsednica “Evropa prilagođenu digitalnom dobu”. “To znači da možemo posmatrati ekološke izazove koji nam mogu pomoći da predvidimo buduće scenarije – kao nikada do sada… Danas nam je budućnost doslovno na dohvat ruke.”

DestinE trenutno se sastoji od dva modela – jedan koji se fokusira na prilagođavanje klimatskim promenama i drugi na vremenske ekstreme – koji koriste podatke iz izvora kao što je Copernicus.

Očekuje se da će se ovaj model neprestano razvijati tokom narednih godina, kompletirajući punu digitalnu repliku Zemlje do 2030. godine.

Zašto nam je potreban ‘digitalni blizanac’ Zemlje?

Sa našim sve težim vremenskim prilikama, postoji rastuća potreba za procenom uticaja klimatske krize. Preko dva miliona ljudi je umrlo u događajima povezanim sa ekstremnim vremenom između 1970. i 2021. godine, prema WMO.

Ekstremni toplotni talasi u 2003. i 2010. činili su 80 odsto smrtnih slučajeva povezanih sa vremenom u Evropi tokom ovog perioda – i klimatske katastrofe se pogoršavaju, pri čemu je maj oborio globalni temperaturni rekord 12. mesec zaredom.

DestinE će se koristiti da pomogne Evropi da efikasnije odgovori na prirodne katastrofe, prilagodi se klimatskim promenama i proceni potencijalne socioekonomske i političke uticaje takvih događaja.

Hipotetički scenariji poput izgradnje vetroparkova širom Evrope i informacija o tome gde saditi useve kako se klima menja mogli bi biti pruženi modelom.

„Ako planirate nasip visok dva metra u Holandiji, na primer, mogu proći kroz podatke u svom digitalnom blizancu i proveriti da li će nasip verovatno i dalje štititi od očekivanih ekstremnih događaja 2050. godine“, rekao je Peter Bauer, ko-initiator projekta Destinacija Zemlja, kada je projekat prvobitno najavljen 2021. godine.

Kako će ‘digitalni blizanac’ pomoći Evropi da dostigne svoje klimatske ciljeve?

Za Destinaciju Zemlja, Evropska komisija je partner sa Evropskim centrom za srednjoročne vremenske prognoze (ECMWF), Evropskom svemirskom agencijom (ESA) i Evropskom organizacijom za eksploataciju meteoroloških satelita (EUMETSAT).

Evropska unija ulaže veliki napor u zelenu tehnologiju kao deo plana bloka da postane prvi klimatski neutralan kontinent do 2050. godine. EU se nada da će ovaj projekat omogućiti održiviji razvoj i podržati ekološke politike u narednim godinama.

Superkompjuteri koji napajaju simulaciju
Ali klimatski uticaj same simulacije mogao bi biti značajan. U studiji iz 2021. godine, istraživači su procenili da bi im bio potreban superkompjuter sa 20.000 grafičkih procesora koji troše oko 20MW snage da bi kreirali veoma složen model.

DestinE se oslanja na evropske visokoperformantne kompjutere (EuroHPC), uključujući superkompjuter LUMI u Kajaaniju, Finska.

Iako nije jasno kako će sistem biti napajan, stručnjaci za računarstvo su ranije naglasili važnost karbonski neutralne energije u njegovom razvoju. Finska dobija skoro polovinu svoje energije iz obnovljivih izvora, dolazeći na drugo mesto u EU posle Švedske.

Do 2027. godine, tim planira da ima dodatne digitalne blizance i usluge u funkciji. Podaci iz ovih simulacija će se zatim kombinovati da bi se stvorio „pun digitalni blizanac Zemlje“ do kraja decenije.