I ako ozonske rupe ne zauzimaju veliki prostor u medijima, pogotovo otkako je objavljeno da će do sredine ovog veka biti zatvorene, ozonska antakrtička ozonska rupa je i dalje ogromna, a istraživači Univerziteta Otago veruju da za to nisu odgovorni samo hlorofluorougljenici (CFC).

U studiji, objavljenoj u Nature Communications, analizirane su dnevne i mesečne promene ozona u antarktičkoj ozonske rupe od 2004. fo 2022.

Vodeća autorka Hana Kesenih kaže da su otkrili da je sada mnogo manje ozona u centru rupe u odnosu na pre 19 godina.

“To znači da rupa ne samo da je veća nego i “dublja” veliki deo proleća”, rekla je ona. “Povezali smo pad ozona i promene u vazduhu koje donosi polarni vorteks iznad Antarktika. Ovo pokazuje da novije ozonske rupe nisu izazvane samo CFC-om”:

Montrealski protokol, koji je donesen 1987, reguliše proizvodnju i potrošnju hemikalija koje uništavaju ozon, ali istraživači veruju da i drugi kompleksni faktori doprinose nastanku ozonskih rupa.

“Najčešči narativ, posebno u poslednjih nekoliko godina, je da je problem ozona rešen. Iako je Montrealski protokol znatno unapredio situaciju, rupa (na Antarktiku) je najveća u poslednje ti godine”, upozorila je ona.

Kako je dodala, podaci u istraživanju su zaključno sa 2022. ali upozorava da je danas rupa najveća u poslednje tri godine – prošlog meseca izmerena je na preko 26 miliona km², gotovo dva puta veća od površine Antarktika.

Kesenih veruje da je razumevanje varijabilnosti ozona važno jer igra veliku ulogu u klimi južne hemisfere.

“Svi znamo za nedavne požare i ciklona u Australiji i Novom Zelandu, i antarktička ozonska rupa je deo te slike”, kaže ona. “Ozonska rupa deo je delikatonog balansa atmosfere. Iako ozon uglavnom upija UV zrake, rupa ne samo da može da izazove ekstremne nivoe UV već i da drastično utiče gde će se zadržavati toplota u atmosferi.