Od planinskih pašnjaka u Savoji do delte Rone i niskog rastinja Andaluzije, klimatske promene imaju ozbiljan uticaj na poljoprivredu.
Poznate evropske specijalitete hrane ugrožavaju visoke temperature, suša i rastući nivo mora.
Ljudski izazvane klimatske promene direktno utiču na zdravlje poljoprivrede i stočarstva širom sveta. U Evropi, Parmezan, Kamarak pirinač, Espelette paprika iz Baskijske regije, Kalamata masline, Savojski sirevi i Iberijski pršut samo su neki od lokalnih specijaliteta koji pate zbog njenih efekata. Ni Srbiju ne zaobilazi ovaj problem.
Sada proizvođači rade na rešenjima kako bi sačuvali ove lokalne tradicije i proizvode.
Iberijske svinje nemaju dovoljno žira za ishranu
Andaluzijsko sunce prolazi kroz hrastovo lišće na smeđoj travi gde slobodno šetaju Iberijske svinje. One se šetaju kroz “Dehesa”, tipično nisko rastinje na jugozapadu Španije koje obiluje različitim vrstama hrastova.
Ovo je idealno stanište za ove svinje, za koje je regija poznata po svom “pata negra bellota” pršutu. Ova oznaka označava najviši kvalitet, a da bi se očuvao, svinjama je potrebno najmanje hektar zemlje za pašu žira.
Ali hrastovi koji pate od suše nisu prošle godine dali dovoljno žira. Farmeri su se morali prilagoditi tako što su svakoj svinji dali više prostora za pašu kako bi imale dovoljno hrane.
“Umesto da svaka svinja ima dva hektara, morali smo im dati tri hektara da održimo isti kvalitet”, objašnjava Rafael Barandarian, farmer Iberijskih svinja na svom imanju Cabeza del Gato, za EuroNews.
Još jedan način očuvanja oznake kvaliteta i obezbeđivanja dovoljno žira za ishranu svinja je variranje vrsta hrasta prisutnih na farmama.
“Mi preferiramo farme sa dve ili tri vrste hrasta”, objašnjava Maria Castro Bermudez, šefica komunikacija u Cinco Jotas, jednom od najprestižnijih brendova Iberijskog pršuta.
“Jer ako nemamo dobru proizvodnju žira od hrasta, hrast plutnjak će imati ono što nam je potrebno.”
Prioritet je obezbediti svinjama žir i travu tokom perioda tovljenja od oktobra do januara, poznatog kao montanera. Upavo ova tradicionalna ishrana daje mesu i njegovoj masnoći karakterističan ukus.
Nakon klanja, pršut se čuva u podrumu do pet godina da sazri. Težak je do 8 kilograma i košta oko 700 evra.
Trava više ne raste u Savoji
U Francuskoj, s druge strane granice, problem je isti. Sirupi iz Savoje takođe pate zbog suše izazvane klimatskim promenama.
Žan-Luk Duklos uzgaja 150 krava koje snabdevaju mlekom Savoy Emmental, Tomme i Reblochon u Uses dolini između Anesja i Ženeve.
Na svojoj farmi nazvanoj ‘Le Champenois’, trava je obično zelena, ali možda to neće biti tokom celog leta.
“To je zbog suše”, kaže farmer, pokazujući na pukotine u zemlji. “Nedostatak vode znači da se zemlja stegne, skupi i stvori pukotine kao ove. Kada sledeća kiša stigne, možda ćemo ih moći popuniti.”
Glavni izazov je omogućiti kravama da jedu travu kako bi zadržala svoju IGP (Zaštićenu Geografsku Indikaciju) oznaku i, pre svega, svoje standarde kvaliteta.
“Ali ispaša je ugrožena”, objašnjava Žan-Luk Duklos.
“Proizvodnja trave je ugrožena visokim temperaturama. Kada je 30 stepeni, trava prestaje da raste.”
Prošle godine, proizvođači 28 vrsta sireva su zatražil promenu specifikacija zbog visokih temperatura.
Ali ublažavanje zahteva neće rešiti sve probleme s kojima se suočavaju ovi specijaliteti, jer i stoka ne podnosi dobro ovu vrstu toplote.
“Krava se oseća dobro između -5 i +25 stepeni Celzijusa, ali ako postane toplije, bik će biti pod stresom”, objašnjava Žan-Luk Duklos.
Primetio je da su neke krave proizvodile 2 do 3 litre manje mleka svakog dana. Kvalitet mleka takođe je bio pogođen, usporavajući proizvodnju sira.
Rastuća sredozemna morska voda pretnja je pirinčanim poljima Kamarka
U Kamarak regiji na južnoj francuskoj mediteranskoj obali problem je suprotan. Ima previše morske vode.
Najveći francuski močvarni region je pod pretnjom jer nivo Sredozemnog mora raste i njegova slana voda bi uskoro mogla da zahvati polja pirinča.
“Slanica je odličan herbicid”, objašnjava Bertrand Mazel, proizvođač pirinča i predsednik udruženja proizvođača pirinča Kamarak regije.
“More ima 37 grama soli po litru, i već na 2 grama soli po litru, pirinač počinje da trpi. Ako more nastavi da ulazi u Kamark, stvoriće se ogromna solanu koja će sterilisati područje, neće biti više biodiverziteta, ni faune, ni flore”.
Srpske autohtone vrste na udaru
Analiza “Uticaji promene klime na srpsku poljoprivredu” koja je objavljena 2019. godine navodi da će se svi segmenti poljoprivredne proizvodnje “u manjem ili većem obimu biti pogođeni klimatskim promenama”.
Najveći uticaj će se odraziti na biljnu proizvodnju, zbog dužine vegetacionog perioda, koji može da traje par meseci, pola godine, nekoliko godišnjih doba, par godina ili nekoliko dekada. Mogući su i direktni uticaji na stočarsku proizvodnju (uticaj ekstremno toplih talasa, nedostatak vode i hrane), ali su češći indirektni, preko loše uhranjenosti, kvaliteta vode, nepogodnih uslova gajenja i sl.
Organska i integralna proizvodnja trpe mnogo više od industrijske.
Stručnjaci upozoravaju da autohtone sorte biljaka kao što su futoški kupus ili somborska paprika i autohtone životinje – ovce cigaje i pramenke ili svinja mangulica, moravke i resavke takođe su ugrožene klimatskim promenama. Gubitak genetičkih resursa međutim, predstavlja stalnu pretnju sa dolazećim promenama u klimi.
Leave a Comment
Your email address will not be published. Required fields are marked with *