Istraživači kažu da sada postoji 66% šanse da pređemo prag od 1,5°C globalnog zagrevanja između sada i 2027. godine. Šanse se povećavaju zbog emisija i El Ninjo vremenskog fenomena koji se očekuje ovog leta.

Ako svet pređe to ograničenje, naučnici ističu da će to, iako zabrinjavajuće, verovatno biti privremeno.

Dostizanje tog praga značilo bi da je svet 1,5°C topliji nego što je bio u drugoj polovini 19. veka, pre nego što su emisije fosilnih goriva zbog industrializacije počele naglo da se povećavaju.

Brojka od 1,5°C postala je simbol globalnih pregovora o klimatskim promenama. Zemlje su se dogovorile da “preduzmu napore” da ograniče porast globalne temperature na 1,5°C u okviru Pariskog sporazuma iz 2015. godine.

Prelazak preko 1,5°C svake godine tokom deset ili dvadeset godina doveo bi do mnogo većih posledica zagrevanja, kao što su duže toplotne talase, intenzivnije oluje i požari.

Međutim, prelaženje tog nivoa u jednoj od narednih nekoliko godina ne bi značilo da je Pariski limit prekoračen. Naučnici kažu da još ima vremena da se globalno zagrevanje ograniči oštrom smanjenju emisija.

Globalne temperature u 2016. godini, najtoplijoj zabeleženoj do sada, bile 1,28°C iznad preindustrijskog nivoa. Sada istraživači kažu da će ta brojka biti nadmašena – 98% su sigurni da će se rekordni prag preći pre 2027. godine. I u periodu između sada i tada, veruju da postoji veoma čvrsta šansa da se prvi put premaši ograničenje od 1,5°C.

“Sada smo zaista blizu privremenog prekoračenja od 1,5°C za godišnju srednju temperaturu, i to je prvi put u istoriji čovečanstva da smo tako blizu”, rekao je profesor Adam Skejf, šef dugoročnih prognoza u Met Office-u, koji prikuplja podatke od vremenskih i klimatskih agencija širom sveta.
“Mislim da je to možda najupečatljivija, najočiglednija i najjednostavnija statistika koju imamo u izveštaju”, rekao je na konferenciji za novinare.

Istraživači ističu da bi temperature morale ostati na ili iznad 1,5°C tokom 20 godina da bi se moglo reći da je pređen prag Pariskog sporazuma.

Međutim, čak i prekoračenje ograničenja samo tokom jedne godine zabrinjavajući je znak da se zagrevanje ubrzava, a ne usporava.

“Ovaj izveštaj ne znači da ćemo trajno preći nivo od 1,5°C koji je naveden u Pariskom sporazumu, koji se odnosi na dugoročno zagrevanje tokom mnogo godina”, rekao je generalni sekretar Svetske meteorološke organizacije, profesor Petteri Talas.

“Međutim, Svetska meteorološka organizacija upozorava da ćemo sve češće privremeno prekoračivati nivo od 1,5°C”, dodao je.

Kakvu razliku će El Ninjo napraviti?

Postoje dva ključna elementa – prvi je nastavak visokih nivoa emisija ugljenika iz ljudskih aktivnosti koji, uprkos padu tokom pandemije, i dalje rastu.

Drugi, ključni deo je verovatan pojavak El Ninja, meteorološkog fenomena sa globalnim implikacijama.

U poslednje tri godine svet je iskusio događaj La Ninja koji je donekle ublažio zagrevanje klime. Međutim, dodatna toplota koju će El Ninjo doneti na površinu Pacifika najverovatnije će gurnuti globalnu temperaturu na novi maksimum sledeće godine.

Ipak, i dalje postoji neizvesnost u vezi sa početkom i intenzitetom događaja.

“Vredno je napomenuti da većina naših prognoza za El Ninjo koji, prema našem mišljenju, nastaje ove zime, pokazuje prilično veliku amplitudu”, rekao je profesor Skejf novinarima.

“Međutim, ne možemo precizno predvideti magnitudu ili sledeći događaj u petogodišnjem periodu, pa ne možemo dati tačne datume za to osim za narednu godinu, tako da bi za tri ili četiri godine mogli doći do El Ninjo događaja od 2,5 stepeni Celzijusa, što bi moglo biti ključno”, dodao je.

Prisustvo El Ninjo i La Ninja događaja ima kompleksan karakter i teško ih je precizno predvideti, zbog čega postoji neizvesnost u vezi sa njihovom pojavom u budućnosti. Naučnici i istraživači nastavljaju da ih prate i proučavaju kako bi poboljšali sposobnost prognoziranja i razumeli njihov potencijalni uticaj na globalne klimatske obrasce.