Pre nešto više od jedne decenije, jedna inovativna američka kompanija iz sfere zelene energije dobila je ogromnu državnu subvenciju za svoj rad. U okviru velikog američkog programa ekonomskog stimulansa privredi zbog svetske ekonomske krize iz 2008. i 2009, administracija Baraka Obame finansijski je dala šansu i novom zelenom preduzeću Solyndra. Kompanija nastala 2005. u Kaliforniji tvrdila je da ima novu tehnologiju koja će doneti revoluciju u sferi solarne energije kroz svoje solarne ćelije tankog sloja. 

Ova kompanija je iz velikog federalnog paketa pomoći privredi dobila pozajmice za svoj razvoj od 535 miliona dolara, a država Kalfornija je kroz poreske olakšice doprinela sa još par desetina miliona dolara. Kao firma koja je bila reklamirana kao veliki inovator u sferi čiste energije, očekivalo se da bi njeni tehnološki izumi i ekspanzija doprineli jeftinijoj energiji iz obnovljivih izvora u ne tako dalekoj budućnosti.

Iako je veliki broj inovacija u Americi nastao na ovaj način, Solyndra nije bila takav primer. Posle dve godine kompanija je bankrotirala, a američka država nikada nije povratila novac koji je pozajmila za razvoj ove kompanije. Pokazalo se da ova kompanija sa svojim proizvodom ne može da se takmiči sa ostalima, kao i da je precenjivala svoje realne kapacitete. I dan danas, u republikanskim krugovima primer državnog promašaja sa ovom kompanijom se koristi kao negativan primer ulaganja države u istraživanje obnovljivih izvora, ali i državnih subvencija i pozajmica privredi u globalu.

---

---

Međutim, skoro deceniju nakon neuspešnog primera kompanije Solyndra, inovacije u sferi solarne energije su se ipak desile. Druge kompanije su uspele, ono što spomenuti kalifornijski magovi solarne energije nisu. Postignut rezultat je povećanje efikasnosti solarnih panela, značajan rast finansijske isplativosti upotrebe ovog izvora energije, kao i postizanja ekonomije obima u industriji. Dok skeptici i dan danas spominju kakav je promašaj bila Solyndra, u svetu se aktivno dešava revolucija solarne energije koja neće zaobići ni Srbiju.

Uspon solarne energije

Većina energetskih i ekoloških strategija država dobrim delom je fokusirana na eliminisanje jednog izvora energije koji disproporcionalni više zagađuje od svih ostalih. Naravno, radi se o uglju kao energentu koji je zaslužan direktno i indirektno za najviše smrtnih slučajva proizvedenih kroz zagađenje u prethodnih 100 i više godina. Skoro sve države sveta su do aktuelne krize energenata težile su da pre ili kasnije izbace ovo fosilno gorivo iz svog energetskog miksa ili da mu postepeno umanje udeo u potrošnji. U tu svrhu u različitim državama razmatrane su različite alternative ovom energentu naročito u prethodnih deset godina.

U pojedinim državama poput Francuske ili Švedske primat je imala nuklearna energija, u Nemačkoj su u pitanju vetrogeneratori i viši stepen primene prirodnog gasa, dok je većina država primenjivala kombinaciju različitih energenata sa nižom stopom emisija ugljendioksida i obnovljivih izvora energije. Najčešće postavljano pitanje u zelenoj traziciji bilo je pitanje cene zamene fosilnih goriva koja proizvode visok stepen emisija sa zelenim izvorima, a da privredni rast ne bude ugrožen u srednjem roku. 

Prethodna decenija je što se tiče isplativosti različitih alternativa uglju pokazala da jedan izvor za sada beleži strahoviti napredak. Radi se o solarnoj energiji, koja je po podacima istraživača Univerziteta Oksford zabeležila najveći pad cene proizvodnje električne energije po megavat času, odnosno drastično povećala svoju isplativost u rekordno kratkom roku. Kada se analizira kretanje cena proizvedene električne energije, solarna fotonaponska energija je za samo 10 godina pojeftinila za 89% od svoje cene iz 2009. Za isto vreme električna energija proizvedena iz vetrogeneratora pojefitinila je za oko 2/3, dok je u slučaju uglja cena identična kao 2009, a što se tiče nuklearne energije proizvodnja je skuplja za oko jednu četvrtinu.

---

---

Struja iz solarnih fotonaponskih uređaja za komunalne usluge koštala je 359 dolara po megavat času tokom spomenute 2009. U roku od samo jedne decenije cena je pala na prosek od 40ak dolara koliko je iznosila u 2019, te je sa tom cenom postala jedan od cenovno konkurentijih izvora električne energije u svetu. 

U ovom trenutku cenovni odnos struje iz uglja i fotonaponskih uređaja je približno 3 prema 1 u korist soalrne energije. U kontekstu podizanja novih elektrana na jedan ili drugi izvor, ugalj kao izvor jasno najviše gubi konkurnetnost u odnosu na solarne panele i vetrogeneratore. Iz tog razloga ne čudi globalna ekspanzija solarne energije širom sveta koja se trenutno događa.

Globalna ekspanzija solarne energije

Kada se analizira globalna proizvodnja električne energije i izvori iz koje ona trenutno dolazi, primetne su postepene promene. One su prvenstveno vidljive u padu udela nafte u proizvodnji struje, ali i u postepenom i konstatnom rastu udela obnovljivih izvora energije. U 2009. od celokupne električne energije koja je proizovedena te godine, solarna energija činila je 0,1%. U tom momentu to je predstavljalo 1/400 deo električne energije koja se prozivede iz uglja. Tokom 2021. udeo solarne energije u ukupnoj proizvodnji u svetu skočio je na 3,66%, što danas već predstavlja preko 10% električne energije koja se proizvede iz uglja u celom svetu.

Za ovaj procenat zaslužna je priroda tehnologije i načina proizvodnje električne energije koja se koristi prilikom upotrebe solarnih panela. Ono što prvenstveno predstavlja komparativnu prednost solarne energije u odnosu na fosilna goriva ili nuklearnu energiju su relativno niski operativni troškovi i to što za svoj rad ne koristi gorivo. 

Kada su operativni troškovi niski i za proizvodnju električne energije ne postoji gorivo koje je potrebno pronaći i koristiti, celokupna cena proizvodnje zavisi od same tehnologije. U ovoj sferi inovacije u prethodnih deset godina učinile su značajna poboljšanja u tehnologiji i efikasnosti solarnih postrojenja. Velike zasluge za nevedene inovacije nosi i povećana proizvodnja u skladu sa novom potražnjom, koja je veoma brzo dovela do globalnog pada cena i daljeg razvoja tehnologije kroz njenu sve veću primenu i međusobno takmičenje proizvođača u povećanju efikasnosti. 

Nova dodatna potražnja za solarnim kapacitetima je samo ubrzala navedene procese, s obzirom da su energetske i ekološke politike različitih vlada davale brojne povlastice i olakšice za upotrebu ovog izvora. U ekološkim planovima praktično svake vlade u svetu solarna energija ima važno mesto i postoje jasno numerički merljivi ciljevi u povećanju njene upotrebe. Da se radi o jednom od konsenzualno prihvaćenih načina smanjenja štetnih emisija širom sveta vidi se po strukturi najvećih kupaca solarnih panela i država koje ih sve više koriste.

---

---

Prema Međunarodnoj agenciji za energiju (IEA), solarna energija je na putu da postavi rekorde u svojoj godišnjoj implementaciji u svakoj godini nakon 2022. godine, sa prosečno 125 gigavata novih kapaciteta koji se očekuju globalno do 2025. godine. Samo u 2019. rast upotrebe solarnih fotonaponskih uređaja bio je 22% u celom svetu, a ovaj rast potražnje i implementaciju trenutno globalno vuku i pet najvećih svetskih ekonomija.

U ovom momentu prvak u upotrebi solarne energije je Kina, sa svojih 205 gigavata kapaciteta iz 2019. godine. Ovi kapaciteti u Kini neprestano rastu, a jednu od najvećih zasluga ima državna politika podsticaja koja je na snazi od druge polovine 2010-ih. Sjedinjene Američke Države se po upotrebi solarne energije nalaze odmah ispod Kine sa blizu 80 gigavata, a trenutni kapaciteti Japana su nešto iznad 60 gigavata i po proceni IEA do 2025. mogu preći trocifreni broj gigavata. Do identičnog kapaciteta do kraja ove decenije može stići i Nemačka, u kojoj već danas solarni kapaciteti proizvode jednu desetinu električne energije. 

Zanimljiv trend je primetan i u Indiji, koja je jedan od najbrže rastućih svetskih zagađivača, ali i ujedno i jedna od država koja najbrže uvodi solarnu energiju u različite sfere ekonomije. Ovaj trend deluje trenutno da zaobilazi Srbiju, iako postoje solidni potencijali da u budućnosti zauzme veći udeo u proizvodnji električne energije, koji je trenutno zanemarljiv.

Srbija i solarna energija

Dok se u svetu beleži rapidan rast upotrebe solarne energije u prethodnih desetak godina, u Srbiji je taj procent konstatno nizak i bez većih promena. Na osnovu godišnjih izveštaja Elektromreža Srbije može se utvrditi da solarna energija u proizvodnji električne energije iz godine u godinu čini tek 0,04% udela. Ovaj udeo dobrim delom predstavlja samo simbolički doprinos, s obzirom da vetar kao drugi obnovljivi izvor beleži solidan rast u Srbiji od 0,15% iz 2017. do čak oko 3% u prethodnih par godina. 

Iako u Srbiji zbog broja sunčanih dana postoji veći potencijal za solarnu energiju nego u nordijskim državama Evrope ili Nemačkoj, a i globalno cene solarnih panela drastično padaju, deluje da interesovanje tek postepeno raste u prethodnim godinama. Deo manjka razvoja u ovoj oblasti zavisi i od objektivnih infrastrukturnih manjakvosti, kao što je manjak izgrađene mreže ili skladištenja energije.

U malom procentu koliko se solarna energija primenjuje u Srbiji, sve češća pojava su individualni proizvođači-kupci. U ovom slučaju u pitanju su pojedinačna domaćinstva koja koriste solarne panele za svoje potrebe, a višak električne energije koju proizvedu i ne potroše vraćaju u mrežu uz smanjenje svojih mesečnih računa za električnu energiju u datom iznosu viška. Iako postoje različita iskustva sa isplativošću i efikanosnošću upotrebe, vidan je rast interesovanja njihove upotrebe i u Srbiji na sličnom nivou.

Međutum, kada se analizira energetski miks i na koji način Srbija dobija svoju energiju potrebnu za ekonomski razvoj, individualna domaćinstva sa svojim panelima na krovovima ne mogu biti (jedino) rešenje. U ovom momentu Srbija čak 70% svoje električne energije dobija iz uglja, kao najprljavijeg energenta, dok od preostale nepune trećine, skoro sve dolazi od hidoelektrana. Da bi udeo solarne energije u prozivodnji električne energije bio primeniji bile bi potrebne mnogo veće investicije u solarne elektrane, dok trenutni program subvencija naše vlade za ovu namenu iznosi tek nešto više od oko milion evra godišnje.

Ovim tempom razvoja biće potrebne godine da bi udeo solarne energije u ukupnoj godišnjoj proizvedenoj električnoj energiji u Srbiji bio i celih 1%, što je daleko iza tempa kojim se solarna energija širi na globalnom nivou, uključujuću i u državama koje imaju niži bruto domaći prozivod po glavi stanovnika od Srbije. S obzirom da se u slučaju naše države radi o energetskom sistemu koji je u ogromnoj meri zavisan od upotrebe uglja, veće investiranje u zelenu energiju (uključujući i solarne kapacitete) je nužno. Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije iz aprila 2021. trebalo bi da u narednim godinama svakako olakša instalaciju novih solarnih kapaciteta, ali sam zakon nije dovoljan. Potrebno je preuziti upotrebljiva rešenja iz siromašnijih država, koja već danas imaju veći udeo solarne energije u proizvodnji struje nego Srbija.

Perspektiva solarne energije

Uprkos kritičarima i svojim objektivnim manjkavostima, solarna revolucija je stigla u svet, a stiže i u Srbiju. Propast kompanije Solyndra sa početka teksta ostaće u prošlosti razvoja solarne energije kao i što su ostali i mnogi patenti automobila ili aviona koji nisu nikada funkcionisali. Kao i u slučaju ovih patenata, oni nisu stali na put zapravo uspešnim patentima koji su doveli do daljeg napretka u industriji. Trenutni rast upotrebe ovog obnovljivog izvora energije deluje da je pokrenut i od strane tržišta koje doprinosi merljivom rastu potražnje, ali i politikama vlada koje teže da smanje svoje štetne emisije i vide solarnu energiju kao jednu od više alatki koje doprinose navedenom cilju. 

Naravno, solarna energija ima identične barijere kao i što je bio slučaj ranije, uprkos tehnološkim iskoracima koji su učinjeni u prethodnih 10 godina. Njihova najveća prednost je i njihova najveća mana. S obizrom da je prednost to što ne koriste konkretno gorivo koje je potrebno dopremati, mana je što su fotonaponske ćelije direktno zavisne od vremenskih prilika. Kiša, sneg, oblaci i noć predstavljaju objektivne prepreke da solarni paneli budu apsolutno pozudan i uvek dostupan izvor električne energije. 

U najvećem delu solarna energija mora imati i druge prateće izvore kao dopunu, čija se proizvodnja električne energije može bolje kontrolisati. Skladištenje energije i različite forme baterija još nemaju kapacitete da povećaju upotrebljviost struje proizvedene iz energije sunca, iako u ovim oblastima dolazi do sve većeg napretka.

U budućem zelenijem energetskom sistemu, koji se uveliko u svetu zida, solarna energija će svakako biti jedan od bitnijih gradivnih elemenata. Sa trenutnim tehnološkim napretkom i aktuelnim cenama u prozivodnji, teško je očekivati veća (negativna) iznenađenja. Ono što ostaje kao glavno pitanje za Srbiju je da li će ovu energetsku revoluciju prihvatiti na vreme i iskoristiti sve njene potencijale za smanjenje štetnih emisija. U ovom trenutku deluje da se situacija razvija dosta sporo, ali da nije u potpunosti beznadežna uz odlučnije promene u vladinoj politici, te da je ova revolucija moguća i u Srbiji.