U dokumentu koji je obajavio IPCC, istraživači su maveli da se predviđa da će gasovi staklene bašte dostići vrhunac „najkasnije pre 2025. godine”. To implicira da bi količina ugljenika mogla da raste tri godine i da bi svet i dalje mogao da izbegne opasno zagrevanje.

Međutim naučnici kažu da to nije tačno i da emisije moraju odmah da padnu.

Najnoviji izveštaj IPCC fokusirao se na to kako ograničiti ili smanjiti emisije gasova koji su osnovni uzrok zagrevanja.

U svom rezimeu za kreatore politike, naučnici su rekli da je još uvek moguće izbeći najopasnije nivoe zagrevanja zadržavanjem rasta globalnih temperatura ispod 1,5 C u ovom veku.

Kako bismo se zadržali na cilju zacrtanom Pariskim sporazumom neophodno je smanjiti emisije ugljenika za 43% do kraja ove decenije.

Ali pre nego što padnu, emisije treba da dostignu vrhunac – a u tekstu koji objašnjava ovu ideju izveštaj postaje zbunjujući.

„Predviđa se da će globalni gasovi staklene bašte dostići vrhunac između 2020. i najkasnije do 2025. godine, u globalnim modeliranim putevima koji ograničavaju zagrevanje na 1,5C“, navodi se u rezimeu.

Većina medija, zaključila je da bi emisije mogle da porastu do 2025. godine, a da bi svet i dalje mogao da ostane ispod 1,5 stepeni Celzijusa.

„Kada pročitate tekst onako kako je izložen, odaje se utisak da imamo vremena do 2025. godine, što mislim da je veoma nesrećan ishod“, rekao je Glen Peters iz Centra za međunarodna istraživanja klime u Oslu i glavni autor IPCC izveštaja.

“To je nesrećan izbor formulacije. To će, nažalost, potencijalno imati prilično negativne posledice.”

Pa šta je pošlo po zlu?

Delimično zato što klimatski modeli koje naučnici koriste za projektovanje temperatura funkcionišu u petogodišnjim blokovima, tako da 2025. sledi, na primer, 2020, bez osvrta na godine između.

„Pošto modeli rade na petogodišnjim koracima, ne možemo da izvedemo izjave sa većom preciznošću“, rekao je dr Joeri Rogelj, sa Imperijal koledža u Londonu, i glavni autor izveštaja.

„Ali kada pogledate naučne podatke koji podržavaju ovaj naslov, odmah postaje jasno da svaki scenario u skladu sa 1,5C smanjuje emisije od 2020. do 2025. godine. Čak i za scenarije koji ograničavaju zagrevanje na 2C, to je takođe slučaj.“

Drugo pitanje je bio tajming.

Covid je odložio izveštaj o ublažavanju uticaja za oko godinu dana, ali korišćene informacije potekle su od modela koji su predviđali vrhunac, uglavnom, 2020.

„U naslovnoj izjavi se ne može reći da je emisija već trebala da dosegne vrhunac, jer vlade i naučnici moraju da se dogovore oko poruka koje su naučno tačne, a da ne budu preskriptivne politike“, rekao je dr Edvard Bajers, sa Međunarodnog instituta za primenjenu sistemsku analizu .

Ovo je dovelo do duge debate tokom dvonedeljne sesije o odobravanju između naučnika i vladinih zvaničnika o tačnim rečima koje treba koristiti.

„Bilo je mnogo diskusija o tome da li se reči kao što su „sada“ ili „odmah“ mogu koristiti“, rekao je dr Bajers.

„Neke stranke ili ljudi su se bojali da će to “uskoro” biti zastarelo. A ako se izveštaj pročita u budućnosti onda „odmah“ ne znači ništa. Ja se lično ne slažem sa tim, pa mislim da bi „odmah“ bila najbolja reč.“

Veliki izazov u ​​prenošenju složenih poruka o klimatskim promenama je to što pojednostavljeni medijski izveštaji o ovim događajima često imaju veći uticaj od same nauke.

Ovo zabrinjava posmatrače koji tvrde da bi stvaranje utiska u zemljama da emisije mogu nastaviti da rastu do 2025. godine predstavljalo katastrofu za svet.

„Definitivno nemamo luksuz da dozvolimo da emisije rastu još tri godine“, rekla je Kaisa Kosonen iz Grinpisa.

„Imamo osam godina da skoro prepolovimo globalne emisije. To je ogroman zadatak, ali još uvek izvodljiv, kao što nas je IPCC upravo podsetio – ali ako ljudi sada počnu da traže vrhunac emisija do 2025. kao neku vrstu merila, mi nemamo šansa.”