Količina vode koja je ispuštena završila je u morima oko subantarktičkog ostrva Južna Džordžija

U julu 2017. godine, ledeni breg A68A se otkinuo sa ledene police Larsen-C na Antarktičkom poluostrvu i započeo svoje epsko putovanje od 3,5 godine i 4000 km preko Južnog okeana. Sa površinom od 5.719 kvadratnih kilometara bio je najveći ledeni breg na Zemlji kada se formirao i šesti po veličini u istoriji. Oko Božića 2020, berg je dobio široku pažnju javnosti jer se zabrinjavajuće približavao Južnoj Džordžiji, što je izazvalo zabrinutost da bi moglo naštetiti krhkom ekosistemu ostrva.

Istraživači iz Centra za polarnu opservaciju i modeliranje (CPOM) i British Antarctic Survey (BAS) koristili su satelitska merenja da bi prikazali površinu i promenu debljine ledenog brega A68A tokom njegovog životnog ciklusa. Autori pokazuju da se berg dovoljno otopio i da više ne preti oštećenje morskog dna oko Južne Džoržije. Međutim, nuspojava topljenja bilo je oslobađanje kolosalnih 152 milijarde tona slatke vode u neposrednoj blizini ostrva – poremećaj koji bi mogao imati dubok uticaj na morsko stanište ostrva.

Prve dve godine svog života, A68A je ostao blizu Antarktika u hladnim vodama Vedelovog mora itopio se gotovo neznatno. Međutim, kada je krenuo na sever preko prolaza Drejk, putovao je kroz sve toplije vode i počeo da se topi. Sve u svemu, ledeni breg se istanjio za 67 metara u odnosu na prvobitnu debljinu od 235 m, sa brzinom topljenja koja je naglo porasla kako je berg završio u moru oko Južne Džordžije.

Laura Geriš, specijalistkinja za GIS i mapiranje na BAS-u i koautorka studije, rekla je:

„A68 je bio apsolutno fascinantan ledeni breg za praćenje od njegovog nastanka do njegovog kraja. Česta merenja su nam omogućila da pratimo svaki pokret i razbijanje brega dok se polako kretao ka severu kroz uličicu leda u Škotsko more gde je tada dobio na brzini i vrlo se približio ostrvu Južna Džordžija“.

Realna opasnost po ekosistem

Ako je ledeni brega previše dubok, može se zaglaviti na morskom dnu. Ovo može biti ometajuće na nekoliko različitih načina; tragovi pražnjenja mogu uništiti faunu, a sam berg može blokirati okeanske struje i puteve za ishranu predatora. Svi ovi potencijalni ishodi su zabrinuli naučnike kada se A68A približio Južnoj Džordžiji. Međutim, ova nova studija otkriva da se samo nakratko sudario sa morskim dnom i da se ubrzo nakon toga raspao, što ga čini manjim rizikom u smislu blokade. Do trenutka kada je stigao u plitke vode oko Južne Džordžije, dubina ledenog brega se smanjila na 141 metar ispod površine okeana, dovoljno plitko da izbegne morsko dno koje je duboko oko 150 metara.

Ipak, ekosistem i divlje životinje oko Južne Džordžije će sigurno osetiti uticaj posete kolosalnog ledenog brega. Kada se sante leda odvoje od ledenih polica, plutaju sa okeanskim strujama i vetrom, ispuštajući hladnu svežu otopljenu vodu i hranljive materije dok se tope. Ovaj proces utiče na lokalnu cirkulaciju okeana i podstiče biološku proizvodnju oko ledenog brega. Na svom vrhuncu, ledeni breg se topio brzinom od 7 metara mesečno, a ukupno je oslobodio zapanjujućih 152 milijarde tona sveže vode i hranljivih materija.

En Brakman-Folgman, istraživačica na CPOM-u i kandidatkinja za doktorske studije na Školi za zemlju i životnu sredinu Univerziteta u Lidsu, glavna je autorka studije. Rekla je:

“Ovo je ogromna količina otopljene vode, a sledeća stvar koju želimo da naučimo je da li je imala pozitivan ili negativan uticaj na ekosistem oko Južne Džordžije.

Pošto je A68A išao rutom preko Drejkovog prolaza, nadamo se da ćemo saznati više o ledenim bregovima koji idu sličnom putanjom i kako utiču na polarne okeane”.

Putovanje A68A je ucrtano pomoću posmatranja sa 5 različitih satelita. Promena površine ledenog brega snimljena je kombinacijom snimaka Sentinel-1, Sentinel-3 i MODIS. U međuvremenu, promena debljine ledenog brega je merena korišćenjem CrioSat-2 i ICESat-2 altimetrije. Kombinovanjem ovih merenja određena je površina, debljina i promena zapremine ledenog brega.