Bušenje najstarijeg leda Antarktika će nam dati nove odgovore o klimi

Bušenje najstarijeg leda Antarktika će nam dati nove odgovore o klimi
Foto: 66 north on Unsplash

Uskoro će započeti napori da se izbuši jezgro leda na Antarktiku koje sadrži zapise o Zemljinoj klimi 1,5 miliona godina unazad.

Evropski tim će postaviti svoju opremu na jednoj od najviših lokacija na Belom kontinentu, za operaciju koja će verovatno trajati četiri godine.

Projekat ima za cilj da povrati skoro 3km dug cilindar smrznutog materijala.

„Beiond EPICA“, kako je projekat poznat, je nastavak sličnog poduhvata na prelazu milenijuma nazvan jednostavno EPICA (Evropski projekat za iskopavanje leda na Antarktiku).

Bušenje leda će se događati u Maloj kupoli C, oblasti koja se nalazi otprilike 40 km od italijansko-francuske stanice Konkordija, na istočnoj antarktičkoj visoravni.

Na nadmorskoj visini od 3.233 m i na više od 1.000 km od obale, Mala kupola C biće negostoljubivo mesto za rad. Čak i leti, temperature neće biti mnogo iznad -35C.

Kamp je postavljen u sezoni 2019/2020, a u predstojećoj sezoni će tim uglavnom postavljati neophodne infrastrukture za bušenje. Ali naučnici imaju za cilj da barem započnu svoju potragu bušenjem prvih 100m. Bušotina bi trebalo da prođe lagano zbijene slojeva snega, ili firna, i stigne do nepropusnih slojeve leda koji zapravo zanimaju naučnike.

Duboki led na Antarktiku sadrži sitne mehuriće vazduha. Ovi mali gasni džepovi su čuvari istorijske atmosfere.Naučnici mogu da očitaju nivoe ugljen-dioksida i drugih komponenti koje zadržavaju toplotu, kao što je metan.

Analiza atoma u molekulima vode i leda koji okružuju gasove takođe daje indikaciju temperature koja je postojala u vreme snežnih padavina koje su dovele do leda.

Bolje razumevanje klime

Kada su istraživači izbušili originalno jezgro EPICA, otkrili su narativ o klimatskoj temperaturi i atmosferskom ugljen-dioksidu koji se proteže unazad 800.000 godina. A koji je postao jedan od ključnih skupova klimatskih podataka poslednjih decenija.

Pokazalo se da su se CO2 i temperatura pomerali u korak. Kad god bi Zemlja ušla u ledeno doba i temperatura bi pala, koncentracija gasova staklene bašte u atmosferi bi takođe opala. A kada se klima ponovo zagrejala, CO2 je rastao paralelno.

Ovi ciklusi su se dešavali otprilike svakih 100.000 godina – faza koja je najverovatnije povezana sa blagim pomacima u ekscentricitetu Zemljine orbite (veća ili manja elipsa) oko Sunca.

Ali alternativni zapisi o klimi iz prošlosti, koji su dešifrovani iz okeanskih sedimenata, pokazuju se da je dublje u prošlost ciklus ledenog doba bio mnogo kraći – otprilike na svakih 41.000 godina.

To je period kojim verovatno dominira način na koji se Zemlja naginje napred-nazad oko svoje ose. Ali zašto je došlo do promene, niko nije siguran. Novo jezgro Beiond Epica može sadržati neke naznake ako njegov led može da proširi narativ o klimi unazad do pre 1,5 miliona godina.

„Verujemo da će nam ovo ledeno jezgro dati informacije o klimi prošlosti i o gasovima staklene bašte koji su bili u atmosferi tokom srednjepleistocenske tranzicije, koja se dogodila pre između 900.000 i 1,2 miliona godina“, rekao je vođa tima Karlo Barbante, direktor Instituta za polarne nauke Nacionalnog istraživačkog saveta Italije.

„Tokom ove tranzicije, periodičnost klime između ledenih doba se promenila sa 41.000 na 100.000 godina: razlog zašto se to dogodilo je misterija koju se nadamo da ćemo rešiti.


Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su obeležena *

Share via
Copy link
Powered by Social Snap