U Glazgovu se očekuje do 25.000 ljudi, uključujući svetske lidere, pregovarače i novinare.

Pored predstavnika zemalja učesnica, u Glazgovu će se naći i desetine hiljada aktivista i predstavnika kompanija.

Šta je COP26 i zašto se dešava?

Svet se zagreva zbog emisije fosilnih goriva koju izazivaju ljudi.

Ekstremni vremenski događaji povezani sa klimatskim promenama – uključujući vrućine, poplave i šumske požare – intenziviraju se. Protekla decenija bila je najtoplija u istoriji i vlade se načelno slažu da su potrebne hitne kolektivne akcije.

UN je za ovu konferenciju tražio od 200 zemalja planove za smanjenje emisija do 2030.

2015. zemlje su se obavezele da unesu promene kako bi globalno zagrevanje bilo „znatno ispod“ 2C iznad predindustrijskog nivoa – i pokušali da ciljaju na 1,5C – kako bismo izbegli klimatsku katastrofu. Ciljevi doneseni 2015. obejdinjeni su u Pariskom sporazumu.

Šta će biti odlučeno na COP26?

Većina zemalja će izneti svoje planove za smanjenje emisija pre početka samita – tako da bi trebalo da unapred znamo da li smo na dobrom putu.

Ali tokom narednih par dana možemo očekivati nalet novih najava. Očekuje se da će mnoge biti veoma tehničke – uključujući i pravila koja su neophodna potrebna za primenu Pariskog sporazuma, a koja nisu još uvek donesena, na primer.

Neke druge najave mogu biti:

• Brži prelazak na električne automobile
• Ubrzavanje postupnog ukidanja energije iz uglja
• Sečenje manje drveća
• Zaštita više ljudi od uticaja klimatskih promena, poput finansiranja sistema odbrane obale.

U centru pražnje biće svakako Kina, trenutno zemlja sa najvećim emisijama. Mnogi posmatrači će posmatrati koliko će brzo Kina – ali i drugi veliki proizvođači fosilnih goriva – biti spremni da smanje svoje oslanjanje na njih. Poslednje obećanje ove azijske zemlje je da će prestati da ulaže u termoelektrane u inostranstvu.

Na kraju konferencije očekuje se neki oblik izjašnjavanja o donetim odlukama.

Da li postoje tačke spoticanja?

Kako navodi BBC očekujte mnogo govora o novcu i klimatskoj pravdi. Zemlje u razvoju zagađuju manje po glavi stanovnika i nisu odgovorne za većinu emisija. Međutim one doživljavaju neke od najgorih posledica klimatskih promena.

Neophodan im je novac kako bi smanjile emisije i suočile se s klimatskim promenama. To bi moglo značiti više solarnih panela u zemljama koje zavise od energije iz uglja i sistema za odbranu od poplava.

Procurela dokumenta uoči COP26: Političari lobiraju za promenu UN izveštaja o klimi

Takođe će se voditi bitka oko obeštećenja za zemlje u razvoju pogođene klimatskim promenama.

Bogate zemlje ranije su obećavale 100 milijardi dolara godišnje za pomoć siromašnijim državama do 2020. Prošlogodišnja procena UN kaže da cilj verovatno neće biti ispunjen, pa se od bogatijih zemalja traži da izdvoje više novca.

Kako ćemo znati da je COP26 uspešan?

Kao zemlja domaćin, UK će želeti da sve zemlje se ponovo obavežu na neto nultu emisiju do 2050. godine – kao i da ponove obećanje da će do 2030. godine smanjiti emisije značajno.

Takođe će želeti konkretna obećanja o okončanju emisije uglja, proizvodnji automobila sa pogonom na naftne derivate i više ulaganja u zaštitu prirode.

Zemlje u razvoju će želeti značajan finansijski paket koji će im pomoći da se prilagode rastućim temperaturama u narednih pet godina.

Sve manje od ovoga smatraće se neuspehom, ali za mnoge naučnike i klimatske aktiviste COP26 dolazi prekasno i njihov stav je da šta god bude dogovoreno cilj od 1,5C neće biti postignut.