Procurela dokumenta: Političari lobiraju za promenu UN izveštaja o klimi

Procurela dokumenta: Političari lobiraju za promenu UN izveštaja o klimi
Foto: Kouji Tsuru, Unsplash

Neki od najvećih svetskih zagađivača pokušavaju da lobiraju za promenu ključnog naučnog izveštaja Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama, objavila je novinarska jedinica Greenpeace-a, Unearthed pozivajući se na procuele dokumente.

Dokumenta, u koje je takođe imao uvd i BBC, pokazala su da su Saudijska Arabija i Australija među zemljama koje lobiraju protiv preporuka UN-a da svet brzo ukine fosilna goriva. A glavni proizvođači govedine Argentina i Brazil pokušavaju da iz izveštaja izbace saznanja koja idu u korist biljne ishrane.

Dokumenti koji su procurili sastoje se od više od 32.000 podnesaka koje su vlade, kompanije i druge zainteresovane strane podnele timu naučnika koji sastavlja izveštaj UN osmišljen da objedini najbolje naučne dokaze o tome kako se uhvatiti u koštac sa klimatskim promenama. Do curenja ovih dokumenata došlo je uoči UN samita COP26 koji bi mogao odrediti ekološku i održivu budućnost planete.

Izdvajanja za zemlje u razvoju dovedena u pitanje

Britanska vlada, koja je domaćin konferencije, nada se da će naterati druge države da podnesu ambicioznija obećanja o klimatskim akcijama. Nekoliko velikih zemalja zagađivača, među kojima su Australija, Brazil i Saudijska Arabija, do sada su odbijale pozive da unaprede svoje planove.

Dokumenta su pokazala i da pojedine bogate nacije dovode u pitanje da li veća izdvajanja siromašnijim državama da pređu na zelenije tehnologije.

Kako navodi BBC komentari vlada u velikoj meri su osmišljeni da budu konstruktivni i da poboljšaju kvalitet konačnog izveštaja.

Ko dovodi u pitanje smanjenje fosilnih goriva

Veliki broj zemalja i organizacija tvrdi da svet ne treba da smanjuje upotrebu fosilnih goriva onoliko brzo kako to preporučuje trenutni nacrt izveštaja.

Savetnik saudijskog ministarsa nafte zahteva da „iz izveštaja treba da se eliminišu fraze poput ‘potrebe za hitnim i ubrzanim akcijama ublažavanja u svim razmerama…’“.

Visoki zvaničnik australijske vlade odbacuje zaključak da je zatvaranje termoelektrana na ugalj neophodno.

Saudijska Arabija je jedan od najvećih proizvođača nafte na svetu, a Australija je veliki izvoznik uglja.

Viši naučnik sa indijskog Centralnog instituta za rudarstvo i istraživanje goriva, koji ima jake veze sa indijskom vladom, upozorava da će ugalj verovatno ostati glavni oslonac proizvodnje energije decenijama zbog onoga što opisuje kao „ogromne izazove“ obezbeđivanja pristupačne struje .

Indija je već drugi najveći potrošač uglja na svetu.

Lobiranje za skupe tehnologije

Brojne zemlje se zalažu za nove i trenutno skupe tehnologije dizajnirane za hvatanje i trajno skladištenje ugljen-dioksida pod zemljom. Saudijska Arabija, Kina, Australija i Japan – svi veliki proizvođači ili korisnici fosilnih goriva – kao i organizacija zemalja koje proizvode naftu, Opec, podržavaju hvatanje i skladištenje ugljenika (CCS).

Tvrde da bi CCS tehnologije mogle dramatično da smanje emisiju fosilnih goriva iz elektrana i nekih industrijskih sektora.

Saudijska Arabija, najveći svetski izvoznik nafte, traži od naučnika UN-a da izbrišu svoj zaključak da „fokus napora na dekarbonizaciji u sektoru energetskih sistema treba da bude na brzom prelasku na izvore bez ugljenika i na aktivno izbacivanje fosilnih goriva“.

Argentina, Norveška i Opec takođe osporavaju ovu izjavu. Norveška tvrdi da bi naučnici UN trebalo da dozvole mogućnost CCS-a kao potencijalnog alata za smanjenje emisija iz fosilnih goriva.

Nacrt izveštaja prihvata da bi CCS mogao igrati važnu ulogu u budućnosti, ali kaže da postoje neizvesnosti u pogledu njegove izvodljivosti. Kako se navodi „postoji velika nejasnoća u kojoj meri bi fosilna goriva sa CCS bila kompatibilna sa ciljevima od 2C i 1,5C“ kako je navedeno u Pariskom sporazumu.

Australija traži od naučnika IPCC-a da izbrišu referencu na analizu uloge lobista za fosilna goriva u smanjivanju klimatskih akcija u Australiji i SAD. Opec takođe traži od IPCC-a da izbriše citat “lobijski aktivizam, štiteći poslovne modele za izvlačenje rente, sprečava političku akciju”.

Borba za zaštitu mesne industrije

Brazil i Argentina, dva najveća proizvođača goveđih proizvoda i stočne hrane u svetu, snažno se protive dokazima u nacrtu izveštaja da je smanjenje potrošnje mesa neophodno za smanjenje emisije gasova staklene bašte.

U nacrtu izveštaja se navodi da „biljna ishrana može da smanji emisije gasova staklene bašte do 50% u poređenju sa prosečnom zapadnjačkom ishranom baziranom na mesu. Brazil kaže da ovo nije tačno.

Obe zemlje pozivaju autore da izbrišu ili izmene neke odlomke u tekstu koji se odnose na “biljnu ishranu” i njenu ulogu u borbi protiv klimatskih promena, ili koji opisuju govedinu kao hranu sa “visokim ugljikom”. Argentina je takođe zatražila da se iz izveštaja uklone reference na poreze na crveno meso i na međunarodnu kampanju „Ponedeljak bez mesa“, koja poziva ljude da se odreknu mesa na jedan dan.

Južnoamerička nacija preporučuje „izbegavanje generalizacije uticaja ishrane zasnovane na mesu“, tvrdeći da postoje dokazi da ovakva ishrana takođe može smanjiti emisije ugljenika.

Brazil kaže da “biljna ishrana sama po sebi ne garantuje smanjenje ili kontrolu emisija” i snatra da fokus debate treba da bude na nivoima emisija iz različitih proizvodnih sistema, a ne na vrstama hrane.

Ko ne da novac

Značajan broj komentara Švajcarske je usmeren na izmene delova izveštaja u kojima se tvrdi da će zemljama u razvoju biti potrebna podrška, posebno finansijska podrška, od bogatih zemalja kako bi ispunile ciljeve smanjenja emisija.

Na klimatskoj konferenciji u Kopenhagenu 2009. godine dogovoreno je da će razvijene zemlje obezbediti 100 milijardi dolara godišnje za klimatsko finansiranje za zemlje u razvoju do 2020, što je cilj koji još uvekn nije ispunjen.

Komentari Švajcarske i i Australije na ovu temu se preklapaju. Australija smatra da obećanja zemalja u razvoju o klimatskim promenama ne zavise u potpunosti od dobijanja spoljne finansijske podrške.

Švajcarska federalna kancelarija za životnu sredinu rekla je za BBC: „Iako je finansiranje klime ključno sredstvo za povećanje klimatskih ambicija, ono nije jedino relevantno sredstvo.

„Švajcarska smatra da sve strane Pariskog sporazuma koje imaju kapacitet da to učine treba da pruže podršku onima kojima je takva podrška potrebna”.

Istočna Evropa za nuklearnu energiju

Brojne zemlje uglavnom istočne Evrope tvrde da bi nacrt izveštaja trebalo da bude pozitivniji u pogledu uloge koju nuklearna energija može da ima u ispunjavanju klimatskih ciljeva UN.

Indija ide još dalje, tvrdeći da „skoro sva poglavlja sadrže pristrasnost protiv nuklearne energije“. Tvrdi se da je to „etablirana tehnologija“ sa „dobrom političkom podrškom osim u nekoliko zemalja“.

Češka Republika, Poljska i Slovačka kritikuju tabelu u izveštaju u kojoj se navodi da nuklearna energija ima pozitivnu ulogu u ostvarivanju samo jednog od 17 ciljeva održivog razvoja UN. Oni tvrde da može igrati pozitivnu ulogu u realizaciji većine ciljeva razvojne agende UN-a – Agende 2030.


Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su obeležena *

Slušaj Ekologika podcast
Ekologika podcast
Share via
Copy link
Powered by Social Snap