Od golubova-tetreba do zelenih kornjača, od evropskih jegulja do afričkih pingvina, migratorne vrste su veliki istraživači životinjskog carstva.

One igraju ključnu ulogu u zaštiti Zemljinih staništa prenosom hranljivih materija, oprašivanjem i održavanjem šuma.

Ali decenije eksploatacije ostavile su “vrste na ivici izumiranja“.

Pre više od 40 godina, mnoge zemlje sveta potpisale su sporazum o zaštiti svetskih migratornih vrsta, poznat kao Konvencija o zaštiti migratornih vrsta divljih životinja (CMS).

Sada je izvršena prva globalna procena koja analizira brojnost i zdravlje ovih životinja.

Od 1.189 vrsta koje su praćene, istraživači su utvrdili da je jedna od pet ugrožena izumiranjem. Za neke vrste situacija je mnogo gora – 97% riba navedenih u konvenciji je u opasnosti.

Ejmi Fraenkel, izvršna sekretarka UN-a Konvencije, rekla je za BBC: “Postoji nedostatak pažnje za migratorne vrste i ako ne uspemo da to promenimo, suočićemo se sa izumiranjem. Već postoje vrste koje su na ivici”.

Preovlađujući zaključak izveštaja je da je pad pokrenut ljudskom aktivnošću – prekomernim lovljenjem i ubijanjem životinja, uništavanjem staništa, klimatskim promenama i širenjem gradova i naselja što donosi buku i svetlosno zagađenje.

Dr Rob Kuk, iz Centra za ekologiju i hidrologiju Velike Britanije, rekao je da izveštaj pokazuje da se “migratorne vrste se suočavaju sa koktelom pretnji jer se kreću kroz različita staništa”.

Fraenkel kaže da je – iako su zemlje potpisale konvenciju pre četiri decenije – “jasno neki od ovih nalaza pokazuju da se vrši ilegalno ubijanje i nedostatak poštovanja zakona”.

Rekla je da je urađeno dosta posla u sprečavanju ilegalne trgovine životinjama, ali manje je fokusa na životinje koje se ubijaju iz sporta, zabave i hrane, i nikada ne trguju.

Procenjuje se da se između 11 i 36 miliona ptica ilegalno ubije ili uzme godišnje u mediteranskoj regiji, sa još nekoliko miliona procenjenih da je ilegalno ubijeno ili uzeto na Arapskom poluostrvu, Iranu i Iraku.

Keli Malš, glavna autorka izveštaja i šefica Programa za vrste UNEP-WCMC, rekla je da je i sama priroda migracije ono što čini izazovnim zaštitu ovih životinja. Neki, poput Monarh leptira, putovaće hiljade milja preko desetina zemalja.

Ona je rekla BBC-ju: “Bilo da je reč o pticama, životinjama na kopnu ili onima koje plivaju u našim okeanima, one stupaju u interakciju sa različitim zemaljskim propisima, što ukazuje na potrebu za doslednim pristupima.”

Izveštaj preporučuje da:

• Zemlje identifikuju lokacije na migratornim putevima najugroženijih životinja i uspostave ključna područja biološke raznovrsnosti
• Smanje infrastrukturu koja utiče na migratorne puteve, poput brana
• Stvore koridore zaštićenog zemljišta
• Osiguraju da se 30% degradiranog zemljišta i morskih područja obnovi.

Mapiranjem migratornih koridora životinje bi mogle da budu zaštićene od ljudskih aktivnosti. Jedna od najvećih pretnji morskim psima i ražama je slučajno ribolovlje kao nusproizvod. Satelitske snimke su ranije otkrile da postoji obimno preklapanje između područja koje koriste migrirajući morski psi i onih koje često posećuju globalne ribolovne flote.

Inger Andersen, izvršna direktorka Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu, rekla je da ostaje optimistična. “Postoji nada”, dodala je.

Neke vrste su videle rast svojih populacija zahvaljujući naporima u očuvanju. Južnoatlantska populacija kitova grbavaca je brojila samo 450 sredinom 1950-ih nakon što su intenzivno lovili. Nakon uvođenja zaštite, sada se procenjuje da ih ima više od 25.000.

Dr Kuk je pozdravio izveštaj, ali je rekao da još hiljade migratornih vrsta, posebno insekata, trenutno nisu procenjene. Samo jedan insekt je naveden u izveštaju.

“Ovo je jasno područje za poboljšanje”, rekao je.

Populacije insekata teško je meriti – njihove male veličine znače da ne mogu nositi pratioce, a neki, poput vilinskih konjica, ne mogu se lako videti jer se ne gomilaju kao ptice.