UN konferencija o klimatskim promenama: EU optužena za licemerje

UN konferencija o klimatskim promenama: EU optužena za licemerje
Foto: Flickr / UNclimatechange

Evropske države nastoje da iskoriste rezerve fosilnih goriva u zemljama u razvoju, a nisu uspele da im pomognu da se izbore sa klimatskom krizom, tvrde stručnjaci, ocenjujući ovaj potez kao licemeran.

Optužbe stižu nakon što je najnovija runda klimatskih pregovora UN završena u pat poziciji u četvrtak uveče u Bonu u Nemačkoj, piše Gardijan.

Nekoliko zemalja je napravilo planove za oštrije smanjenje emisija, kako su su obećali u novembru na samitu Cop26 u Glazgovu u Škotskoj, ali finasijska pomoć siromašnim zemljama da se prilagode uticajima klimatskog sloma je izostala.

Kako zemlje izaberu da reaguju na rat u Ukrajini i na rastuće cene energenata – povećanjem obnovljivih izvora energije i poboljšanjem energetske efikasnosti, kao što je savetovala Međunarodna agencija za energiju, ili traženjem svežih izvora fosilnih goriva – biće odlučujuće u određivanju da li će svet uspeti da ostane unutar praga od 1,5C.

Zapad i dalje zavistan od fosilnog goriva

Neke zemlje članice EU, uključujući Nemačku, prave planove za proširenje uvoza fosilnih goriva kako bi zamenile ogromne količine gasa koje Evropa trenutno kupuje od Rusije, a koja pokreće ratnu mašinu Vladimira Putina.

Ali Hardžit Sing, viši savetnik za klimatske uticaje u Climate Action Network International, rekao je da je „licemerno“ za Nemačku i druge da „nabavljaju nova fosilna goriva u inostranstvu, dok uskraćuju podršku zemljama u razvoju od klimatskih izazvanih superoluja i porasta mora“.

Rejčel Rouz Džekson, direktorka klimatskih istraživanja i politike u kompaniji Corporate Accountability, istakla je da je ovo 30. godišnjica potpisivanja Okvirne konvencije UN o klimatskim promenama (UNFCCC). „Trideset godina kasnije, globalne severne zemlje su još uvek opasno zavisne od fosilnih goriva. Dok govore o „održavanju 1,5 u životu“, oni ne uspevaju u monumentalnim razmerama da smanje sopstvenu upotrebu fosilnih goriva.

Kjara Martineli, direktorka Climate Action Network Europe, rekla je: „Evropske zemlje hitno moraju masovno da pojačaju svoje klimatske i energetske ciljeve, umesto da istiskuju naftu i gas iz Rusije onima iz zemalja u razvoju, dodatno ih zaključavajući u fosilna goriva. To je ono što klimatski lider treba da uradi.”

Zemlje u razvoju u Bonu su izrazile zabrinutost zbog toga što su bogate zemlje bile spore u predlaganju obaveza o „gubicima i šteti“, terminu za uticaje klimatske krize koji su previše ozbiljni da bi se na njih prilagodili. Oni žele mehanizam finansiranja koji bi pomogao njihovim društvima i ekonomijama da se oporave, ali do sada je malo napretka po tom pitanju.

Apel zemalja u razvoju

Alden Majer, viši saradnik u E3G thinktanku, rekao je da G7 mora da istupi sa planovima finansiranja kako bi pomogla siromašnim zemljama da se izbore sa uticajima klimatske krize kada se ovog meseca sastane u Nemačkoj.

„Lideri G7 moraju odgovoriti na jasan poziv zemalja u razvoju da naglo povećaju finansije za gubitke i štete, i trebalo bi da upute svoje ministre finansija da razviju konkretne priedloge o tome kako da ispune svoje obećanje dato prošlog decembra da pomognu ‘prebaciti trilione’ za dekarbonizacija zemalja u razvoju“, rekao je on.

UN su saopštile da je obavljen važan tehnički posao na konferenciji u Bonu 6-16. juna. Prvi koraci su preduzeti na „globalnom pregledu“, koji je predviđen Pariskim sporazumom iz 2015. kao način da se preispita globalni napredak ka cilju od 1,5C.

Konferencija u Bonu, poznata kao međusesija za godišnju konferenciju partijskih sastanaka u skladu sa UNFCCC, matičnim ugovorom Pariskog sporazuma iz 2015, imala je za cilj da obezbedi most između Cop26 i ovogodišnjeg Cop27 u Šarm el Šeiku, Egipat.

Patricia Espinosa, izvršni sekretar UNFCCC i najviši svetski zvaničnik za klimatsku krizu, rekla je: „Iako je ostalo mnogo posla, stranke su postigle napredak u nekoliko tehničkih oblasti ovde u Bonu. Takvi koraci su ključni deo pregovora i važni za postizanje naših opštih ciljeva.

„Svet se približava opštem pomaku ka primeni Pariskog sporazuma. Glavne političke odluke, posebno o finansiranju gubitaka i štete, moraju biti donete na Cop27. Sada moramo da osiguramo da će Šarm el Šeik zaista biti mesto gde će se važna obećanja iz Pariskog sporazuma pretvoriti u stvarnost.


Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su obeležena *

Slušaj Ekologika podcast
Ekologika podcast
Share via
Copy link
Powered by Social Snap