Zimske olimpijske igre su ugrožene zbog klimatskih promena

Zimske olimpijske igre su ugrožene zbog klimatskih promena
Foto: Vytautas Dranginis, Unsplash

Buduće Zimske olimpijske igre će imati problema da pronađu gradove domaćine sa dovoljno snega i leda zbog rastuće temperature uzrokovane eskalirajućom klimatskom krizom, pokazala je nova studija.

Samo jedna od 21 prethodne lokacije Zimskih olimpijskih igara mogla bi pouzdano da bude domaćin Igara u budućnosti ako globalne emisije gasova staklene bašte ostanu na trenutnoj putanji, navodi se u izveštaju.

Nalazi, koji su objavljeni u trenutku kada se vrhunski svetski sportisti u zimskim sportovima pripremaju za takmiče na veštačkom snegu na Igrama u Pekingu u februaru, pokazuju da bi gradovi kao što su Vankuver, Torino i Pjongčang mogli postati neprikladne lokacije za Zimske olimpijske igre do kraja veka.

Na Alpima – domu mnogih Zimskih olimpijskih igara, uključujući prvu 1924. – čak i ako se emisije gasova staklene bašte dramatično smanje, samo bi Albertvil, na 2.100 m nadmorske visine, ostao pouzdan domaćin Igara do sredine veka, pokazalo je istraživanje Univerziteta Vaterlo.

Istraživači su koristili anketu koju je popunilo 339 elitnih sportista i trenera kako bi osmislili četiri klimatska indikatora koji predviđaju fer i bezbedne uslove za takmičenja u snežnim sportovima: neprihvatljivo visoke ili niske temperature, kišu, mokar sneg i lošu pokrivenost snegom.

Otkrili su da se učestalost nesigurnih uslova povećala u poslednjih 50 godina na lokacijama gde su se ranije održavale Zimske olimpijske igre i da će se ovaj trend verovatno nastaviti.

„Nijedan sport ne može izbeći uticaje klimatskih promena. Postizanje ciljeva Pariskog sporazuma je od ključnog značaja za očuvanje snežnih sportova kakve poznajemo i obezbeđivanje mesta širom sveta za domaćine Zimskih olimpijskih igara“, rekao je Danijel Skot, istraživač sa Univerziteta u Sariju i glavni autor studije, koja je objavljeno u časopisu Aktuelna problemi u turizmu (Current Issues in Tourism).

Sve ektremnije mere

Uticaj loših uslova ilustrovao je Svetski kup u alpskom skijanju u Zagrebu u januaru. Nedostatak snega i visoke temperature primorali su organizatore da otkažu muški slalom nakon samo 19 takmičara, ali ne pre nego što se francuski osvajač bronzane medalje na Olimpijskim igrama Viktor Mufa-Žande srušio i povredio skočni zglob.

Smatralo se da loši uslovi na ženskom slalomu pružaju značajnu prednost onima koji prvi startuju, jer se stanje staze pogoršavalo sa svakom takmičarkom. Petra Vlhova, koja je prva startovala, pobedila je u trci, a samo 22 od 60 takmičara je završilo trku.

Temperature na Igrama su u stalnom porastu – sa prosečnih 0,4°C tokom ’20-’50., na 3,1°C tokom ’60-’90 i 6,3°C u 21. veku – što je dovelo do toga da gradovi domaćini preduzimaju još drastičnije mere kako bi obezbedili da se takmičenja održe.

Vankuver je 2010. tokom Igara pribegao transportu snega helikopterom, a 2014. u Sočiju, najtoplijem gradu koji je bio domaćin Zimskih olimpijskih igara, organizatori su uskladištili tone snega od prethodne zime za upotrebu u hitnim slučajevima.

Trenutne Zimske olimpijske igre u Pekingu suočavaju se sa rastućom zabrinutošću zbog uticaja na životnu sredinu. Sa ski stazama postavljenim u oblasti u kojoj je između januara i marta prošle godine palo samo 2 cm snežnih padavina, skoro u potpunosti će se oslanjati na veštački sneg, koristeći oko 49 miliona galona vode.

I sportisti brinu

Sportisti su zabrinuti zbog uticaja koji će zagrevanje klime imati na takmičenja u snežnim sportovima za buduće generacije.

Lesli Mekena, trostruka olimpijska snouborderka za tim Velike Britanije, svedočila je ogromnim promenama u snežnom pokrivaču skijališta i glečera u poslednjih 30 godina.

„Promene su zaista zabrinjavajuće na mnogo nivoa“, rekla je ona za Gardijan. „Vreme i sneg su sada mnogo manje dosledni nego što su bili na početku moje karijere. Planovi moraju biti veoma fleksibilni ako tim želi da stigne do najboljih lokacija za obuku. Sve tada postaje ekskluzivnije i potrebno je više resursa i to nikome ne pomaže, a ni klimi.“

Soren Ronge, aktivista u organizaciji Protect Our Winters Europe, rekao je: „Ako se ne preduzmu nikakve mere za smanjenje klimatskih promena, mnogi regioni će morati da se oproste od zimskih sportova na duge staze. Odmarališta na nižim nadmorskim visinama će to prvo osetiti i mnoga su već bila primorana da se zatvore. Ronge ističe da mnoge planinske zajednice takođe zavise od letnjeg turizma, ali su negativni efekti nepouzdanih snežnih padavina, doveli do još suša i požara, što onemogućava i letnju rekreaciju.

„Vlade moraju dati prioritet smanjenju emisija kroz čistiju energiju i rešenja za transport, ili više neće biti zimskih sportova za proslavu na Zimskim olimpijskim igrama, nema više porodičnih putovanja u planine kao rezultat gubitka pouzdanog snežnog pokrivača. Bez stalnih snežnih padavina i snežnog pokrivača, nemogućnost skijanja biće najmanji naš problem.”


Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su obeležena *

Share via
Copy link
Powered by Social Snap