Između virusa i ekološke katastrofe: Maske su najopasnija plastika

Između virusa i ekološke katastrofe: Maske su najopasnija plastika
Foto: Waldemar Brandt, Unsplash

Poslednja istraživanja pokazuju da na mesečnom nivou globalno iskoristimo neverovatnih 129 milijardi maski – odnosno tri miliona u minutu. Uglavnom je reč o jednokratnim maskama napravljenim od plastičnih mikrovlakana.

Jednokratne maske koje su u pandemiji postale jedan od najvažnijih resursa prozvode se od plastike koja ne samo da nije biorazgradiva, već se može fragmentisati u manje plastične čestice – mikro i nanoplastiku – koja se potom širi kroz ekosisteme, preneo je nedavno Science Daily. 

Proizvodnja jednokratnih maski sada je na nivou proizvodnje plastičnih boca – a te cifre su jednako zapanjujuće; na mesečnom nivou je to u proseku 43 milijarde komada. 

Ipak, za razliku od plastičnih boca koje su u određenom procentu reciklabilne, reciklaža maski nije regulisana, niti postoje bilo kakve zvanične smernice za reciklažu, što praktično znači da je mnogo veća verovatnoća da će one završiti kao otpad, pokazuju poslednja istraživanja. 

Gore i od plastičnih kesa

Ako se ne odlažu za reciklažu poput drugog plastičnog otpada, jednokratne maske mogu da dospeju u životnu sredinu, u slatkovodne sisteme i okeane, a da potom pod uticajem spoljnih faktora generišu ogroman broj mikročestica (manjih od 5 mm) za svega nekoliko nedelja. One se dalje razlažu u nanoplastiku, odnosno čestice manje od 1 mikrometra. 

Naučnici ističu da je razlog za još veću zabrinutost u odnosu na drugi plastični otpad upravo činjenica da su maske proizvedene od mikroplastičnih vlakana koji dalje otpuštaju još sitnije čestice plastike. Taj proces se odvija mnogo brže i lakše sa maskama nego što je to slučaj sa plastikom poput one od koje su proizvedene plastične kese. 

Situaciju naročito pogoršavaju maske nove generacije, nanomaske, proizvedene od plastičnih vlakana nanoveličine i predstavljaju novi izvor zagađenja. 

Pored toga, i jednokratne maske kao i ostali plastični otpad mogu da akumuliraju i otpuštaju štetne hemijske i biološke supstance poput teških metala, ali i patogenih mikroorganizama. 

Plastika je izvesno jedna od gorućih tema iz ekološkog spektra, ali je pandemija značajno pogoršala situaciju; sasvim je opravdan naizgled karikirani utisak da su maske preplavile svet. Ronioci su u okeanima pronalazili hirurške maske, a stručnjaci upozoravali da ta plastika dolazi u stomake riba koje potom dolaze na naše stolove.

Na dnu Sredozemnog mora, u blizini italijanske obale, naučnici su još u maju prošle godine identifikovali dotad najviši nivo mikroplastike, čak 1,9 miliona komada po kvadratnom metru. 

Sveukupni podaci o rastu zagađenja od početka pandemije u okeanima su užasno zabrinjavajući, s obzirom da je prema nekim procenema u okeanu završilo čak 1,56 milijardi zaštitnih maski za lice.  

Pandemija je pokazala još jednu svoju zastrašujuću dimenziju. Plastika je i pre koronavirusa već bila kompleksan problem koji ugrožava čitave ekosisteme, a posle pandemije mogla bi, sudeći po procenama i predviđanjima naučnika, da dovede i do ekološke katastrofe. 


Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su obeležena *

Slušaj Ekologika podcast
Ekologika podcast
Share via
Copy link
Powered by Social Snap