Procenjuje se da sedam miliona ljudi godišnje prerano umre od bolesti povezanih sa zagađenjem vazduha, kaže SZO. Najviše pate zemlje sa niskim i srednjim prihodima zbog oslanjanja na fosilna goriva za ekonomski razvoj.

Smanjenje granica zagađenja

Ova organizacija je objavila smernice u kojima je smanjila preporučene granice zagađenja vazduha i pozvala države da spasu milione života. Smernice su poslednji put ažurirane 2005. godine.

Prvi put u 16 godina, prepolovljena je granica za najopasnije zagađenje – sitne čestice iz sagorevanja fosilnih goriva. Nova granica za azot-dioksid (NO2), koju uglavnom proizvode dizel motori, sada je 75% niža.

Nova ograničenja posledica su velikog broj dokaza o smrtonosnoj šteti nanesenoj ljudima mnogo nižim nivoima zagađenja nego što se ranije mislilo. Čak 20% svih smrtnih slučajeva godišnje prouzrokovano je zagađenjem vazduha.

Smrtonosnije od pušenja, HIV i saobraćajnih nesreća

Zagađenje u proseku smanjuje dve godine života globalnog stanovništva. U visoko zagađenim državama poput Indije i do šest, čineći ga većim ubicom od pušenja, saobraćajnih nesreća ili HIV -a.

Naučnici su ističu da ni nove granice ne treba smatrati bezbednim, jer nema nivoa na kojem zagađivači prestaju da nanose štetu. Navode su da bi smanjenje zagađenja poboljšalo zdravlje čak i u zemljama sa relativno čistim vazduhom.

Pregledom iz 2019. zaključeno je da zagađenje vazduha može oštetiti svaki organ u telu, uzrokovati bolesti srca i pluća, dijabetes i demenciju i smanjiti inteligenciju.

Košta nas bilijarde

Zagađenje vazduha najveća je pretnja životnoj sredini i hitna je situacija po javno zdravlje, prema SZO, koja košta bilijarde dolara godišnje.

Više od 90% svetske populacije već udiše nivo zagađenja iznad smernica SZO iz 2005. za sitne čestice. Smanjenje zagađenja vazduha donosi ogromne i isplative zdravstvene beneficije i smanjuje emisiju ugljenika koja izaziva klimatsku krizu.

„Zagađenje vazduha je pretnja po zdravlje u svim zemljama“, rekao je Tedros Adhanom Gebrajesus, generalni direktor SZO. Smernice nisu pravno obavezujuće, ali ih zemlje mogu koristiti za planiranje svojih akcija.

„Pozivam sve zemlje da ih upotrebe kako bi smanjile patnju i spasile živote“, rekao je on. SZO je rekla da prljavi vazduh često pogađa najugroženije ljude i da bi čist vazduh trebalo da bude “osnovno ljudsko pravo”.

Vazduh u Srbiji prekomerno zagađen

Nedavno objavljeni Godišnji izveštaj SEPA o kvalitetu vazduha za 2020. pokazao je da je zagađenost bila prekomerna u više mesta u Srbiji.

Kada je reč o azot-dioksidu, na koji je SZO posebno upozorila, izveštaj navodi da tokom 2020. prekoračenja godišnje granične vrednosti (40 µg/m3) nije bilo ni na jednom mernom mestu.

Međutim prekoračenja dnevnih graničnih vrednosti, 85 µg/m3, tokom 2020. godine, bilo je u Beogradu na stanicama Despota Stefana 11 dana, Mostar, Vračar i Novi Beograd po jedan dan.

Najveća dnevna koncentracija azot-dioksida tokom 2020. godine izmerena je na stanici Beograd Despota Stefana i iznosila je 146 µg/m3