Novi izveštaj pokazuje da se više od 30 procenata svetske električne energije sada proizvodi koristeći obnovljive izvore energije, a Evropska unija je daleko ispred ove globalne prosečne vrednosti.

Izveštaj pokriva 80 zemalja, koje predstavljaju 92 procenata svetske tražnje za energijom, i podatke iz 215 drugih zemalja. Njegovi autori kažu da je ovaj brzi rast doveo svet do ključne prekretnice, gde počinje da opada proizvodnja fosilnih goriva.

Čisti energetski izvori su pomogli da se uspori rast fosilnih goriva za gotovo dve trećine u poslednjih 10 godina.

“Budućnost obnovljivih izvora energije je stigla”, kaže Dejv Džons, direktor globalnih uvida u Emberu. “Solarna energija, posebno, ubrzava se brže nego što je iko mogao da zamisli.”

Prošle godine, solarna energija je bila vodeći dobavljač električne energije na svetu, obezbeđujući dvostruko više nove energije nego ugalj. Održala je svoj status najbrže rastućeg izvora energije 19. godinu zaredom.

Kako je EU ispred globalnog proseka?

Evropska unija daleko je ispred globalnog proseka, generišući 44 odsto svoje električne energije iz obnovljivih izvora. Proširenje solarnih i kapaciteta vetra dešava se mnogo brže nego u ostatku sveta, pri čemu je blok doprineo sa 17 procenata globalnog rasta u 2023. godini.

Prema izveštaju, Grčka je imala drugi najveći udeo solarnih panela u svojoj energetskoj mreži, 19 procenata, zatim Mađarska (18 procenata) i Holandija (17 procenata). Čile je bio na prvom mestu, sa gotovo 20 procenata.

Direktorka evropskog programa u Emberu, Sara Braun, kaže da je EU ispred zbog “ranog usvajanja i ranog delovanja”. Dodaje da je Evropski zeleni sporazum bio ključan u postavljanju ciljeva, kreiranju politika i obezbeđivanju investicija.

“Imamo očigledno to rano usvajanje; ljudi teže ka dekarbonizaciji sektora energije, a najbolji način za to je kroz vetar i solarnu energiju”, objašnjava Braun.

“Takođe imamo invaziju Ukrajine, koja je povećala osećaj hitnosti oko prelaska na čistu energiju i odricanje od oslanjanja na fosilna goriva – ne samo na ugalj, već i na gas, posebno iz Rusije. To je bio veliki podsticaj za ubrzavanje tranzicije širom EU.”

Zatim, 2022. godine, REPowerEU je video pakete za povećanje implementacije vetra i solara. Planovi su postavljeni kako bi se pomoglo pojedinačnim državama članicama da dostignu ciljeve obnovljive energije i implementiraju tehnologije na nacionalnom nivou.

Došlo je do pada u tražnji za energijom zbog energetske krize, krize troškova života i blage zime tokom poslednjih nekoliko godina. Takođe se mnogo pričalo o tome kako bi ugalj mogao da popuni prazninu kada bi ta potražnja ponovo porasla sa sve većom elektrifikacijom.

Ali Braun kaže da je tražnja dostigla vrhunac i stabilizovala se krajem prošle godine i početkom ove godine.

“Svakako, ne možete ignorisati da je postojao neki uticaj na pad u upotrebi fosilnih goriva, ali je takođe postojala i značajna uloga vetra i solara kao zamene.”

Kaže da je EU “veoma blizu” svom cilju da obnovljivi izvori čine 72 odsto proizvodnje električne energije do 2030. godine.

Da li je svet prošao vrhunac u korišćenju fosilnih goriva?

Globalno, izveštaj Embera kaže da bi rast obnovljive energije mogao biti još veći u 2023. godini da nije bilo petogodišnjeg minimuma u proizvodnji hidroenergije zbog suše u Kini i drugim delovima sveta.

Obično bi to značilo da bi dodata čista energetska kapacitet širom sveta prošle godine uzrokovala pad generacije fosilnih goriva za 1,1 procenat. Umesto toga, naišla je na povećanje u korišćenju uglja, što je uzrokovalo povećanje emisija u globalnom sektoru električne energije za 1 procenat.

Četiri zemlje koje su teško pogođene sušom – Kina, Indija, Vijetnam i Meksiko – odgovorne su za 95 procenata porasta generisanja električne energije na ugalj.

Ipak, autori izveštaja kažu da im očekivani rast čiste energije daje uverenje da će nova era opadanja emisija u sektoru električne energije početi. Predviđaju pad od 2 procenta u generisanju fosilnih goriva ove godine.

“Opadanje emisija u sektoru električne energije je sada neizbežno”, kaže Džons. “2023. je verovatno bila prekretnica – vrhunac emisija u sektoru električne energije – značajan preokret u istoriji energije. Ali tempo emisija zavisi od toga koliko brzo se revolucija obnovljivih izvora energije nastavlja.”

Dodaje da kritični omogućivači poput EU, sa visokom političkom ambicijom, podsticajnim mehanizmima i fleksibilnim rešenjima, moraju nastaviti da “oslobađaju puni potencijal solarnih i vetrovih” da bi ovaj zamah nastavio.

Gde je Srbija?

Prema podacima Eurostata u Srbiji su obnovljivi izvori energije činili 29,9 odsto bruto potrošnje električne energije 2020. godine, što je ispod evropskog, ali i regionalnog proseka.

Početkom ove godine najavljeno je da će Elektroprivreda Srbije (EPS) će do kraja decenije uložiti 5,4 milijarde evra u projekte obnovljivih izvora energije, od čega će u vetroparkove i solarne elektrane biti investirano 3,5 milijarde evra.