Pedeset zemalja dobija više od desetine svoje energije iz izvora vetra i sunca, prema istraživanju Embera, istraživačkog centra za klimu i energiju.

Kako su se svetske ekonomije oporavile od pandemije Covid-19 2021. godine, potražnja za energijom je porasla.

Kako piše BBC potražnja za električnom energijom rasla je rekordnom brzinom. Ovo je dovelo do porasta energije uglja, koja je rasla najbržom stopom od 1985.

Istraživanje pokazuje da je rast potreba za električnom energijom prošle godine bio ekvivalentan dodavanju nove Indije u svetsku mrežu.

Solarni, vetar i drugi čisti izvori proizveli su 38% svetske električne energije u 2021. Po prvi put su vetroturbine i solarni paneli proizveli 10% ukupne energije.

Prednjače Holandija, Australija i Vijetnam

Udeo vetra i sunca se udvostručio od 2015. godine, kada je potpisan Pariski sporazum o klimi.

Najbrži prelazak na vetar i solarnu energiju dogodio se u Holandiji, Australiji i Vijetnamu. Sve tri su u poslednje dve godine premestile desetinu svoje potražnje za električnom energijom sa fosilnih goriva na zelene izvore.

„Holandija je sjajan primer zemlje sa više severne geografske širine koja dokazuje da nije samo mesto gde sunce sija, već i da postoji pravo okruženje koje čini veliku razliku u tome da li će solarna energija rasti“, rekla je Hana Broadbent iz Embera.

Vijetnam je takođe zabeležio spektakularan rast, posebno solarna energija koja je porasla za preko 300% u samo jednoj godini.

„U slučaju Vijetnama, došlo je do ogromnog koraka u solarnoj proizvodnji i to je bilo vođeno fid-in tarifama – novcem koji vam vlada plaća za proizvodnju električne energije – što ga je učinilo veoma privlačnim za domaćinstva i za komunalne kompanije da koriste velike količine solarne energije“, rekao je Dejv Džons, Emberov globalni lider.

„Ono što smo videli sa tim je bio ogroman korak u solarnoj proizvodnji prošle godine, koji nije samo zadovoljio povećanu potražnju za električnom energijom, već je doveo i do pada proizvodnje uglja i gasa.

Porast i u potrošnji uglja

Uprkos rastu i činjenici da neke zemlje poput Danske sada dobijaju više od 50% električne energije iz vetra i sunca, energija uglja je takođe zabeležila značajan porast u 2021.

Velika većina povećane potražnje za električnom energijom u 2021. bila je ispunjena fosilnim gorivima pri čemu je električna energija na ugalj porasla za 9%, što je najbrža stopa od 1985. godine.

Veliki deo porasta upotrebe uglja bio je u azijskim zemljama, uključujući Kinu i Indiju – ali povećanje uglja nije bilo uporedo sa upotrebom gasa koja je porasla na globalnom nivou za samo 1%, što ukazuje da su rastuće cene gasa učinile ugalj održivijim izvorom električne energije .

„Prošle godine smo videli zaista super visoke cene gasa, gde je ugalj postao jeftiniji od gasa“, rekao je Dejv Džons.

„Ono što trenutno vidimo je da su cene gasa širom Evrope i većeg dela Azije 10 puta skuplje nego u ovo doba prošle godine, gde je ugalj tri puta skuplji.

Poskupljenje gasa

On je nazvao povećanje cena i gasa i uglja: „dvostruki razlog za sisteme električne energije da zahtevaju više čiste električne energije, jer se ekonomija tako fundamentalno promenila“.

Istraživači kažu da uprkos ponovnom porastu uglja 2021. godine, velike ekonomije, uključujući SAD, Veliku Britaniju, Nemačku i Kanadu, imaju za cilj da svoje mreže prebace na električnu energiju bez ugljenika u narednih 15 godina.

Ova promena je vođena zabrinutošću oko zadržavanja porasta svetske temperature ispod 1,5C u ovom veku.

Da bi se to postiglo, naučnici kažu da vetar i sunčeva energija treba da rastu za oko 20% svake godine do 2030.

Autori ove najnovije analize kažu da je to sada “veoma moguće”.

Rat u Ukrajini bi takođe mogao da podstakne izvore električne energije koji ne zavise od ruskog uvoza nafte i gasa.

„Stigli su vetar i sunce i nude rešenje za višestruke krize sa kojima se svet suočava, bilo da se radi o klimatskoj krizi ili zavisnosti od fosilnih goriva, ovo bi mogla da bude prava prekretnica“, rekla je Hana Brodbent.