U video poruci, generalni sekretar UN Antonio Gutereš rekao je da je tokom „godine ekstrema“ od suštinske važnosti da se sledeće godine finansiraju operacije spasavanja života, koje su „izvor nade za milione ljudi u očajničkoj potrebi“.

Potrebe su „šokantno velike“, rekao je najviši zvaničnik UN za hitnu pomoć Martin Grifits, upozoravajući da je vrlo verovatno da će se ovogodišnje vanredne situacije nastaviti i 2023. godine.

„Potrebe rastu jer smo pogođeni ratom u Ukrajini, COVID-19, klimom“, rekao je on. „Bojim se da će 2023. biti ubrzanje svih tih trendova, i zato kažemo… da se nadamo da će 2023. biti godina solidarnosti, baš kao što je 2022. bila godina patnje”.

Govoreći u Ženevi na predstavljanju izveštaja Globalnog humanitarnog pregleda za 2023. godinu, Grifits je opisao apel kao „prugu spasa“ za ljude na ivici.

Klimatski haos, COVID, Ukrajina

On je objasnio da su brojne zemlje pogođene smrtonosnim sušama i poplavama, od Pakistana do Afričkog roga. Osim toga, rat u Ukrajini je „deo Evrope pretvorio u bojno polje”.

Više od 100 miliona ljudi je sada raseljeno širom sveta. I sve ovo pored razaranja koje je pandemija ostavila među najsiromašnijim na svetu.

Ako su humanitarni izgledi za 2023. toliko sumorni, to je velikim delom zato što su zahtevi za humanitarnom pomoći već tako visoki.

Pretnja od gladi raste

Najmanje „222 miliona ljudi suočiće se sa akutnom nesigurnošću hrane u 53 zemlje do kraja ove godine“, objasnio je Grifits.

Osvrćući se na pretnju glađu, on je rekao da pet zemalja „već doživljava ono što mi nazivamo uslovima sličnim gladi, gde možemo sa sigurnošću i nesrećnošću reći da ljudi umiru kao rezultat – a to su uglavnom deca – raseljenja,, nedostatka hrane i gladi.”

45 miliona bi moglo da gladuje

Prema Globalnom humanitarnom pregledu, 2023. godine, 45 miliona ljudi u 37 zemalja rizikuje da umre od gladi.

Naglašeno je da se ranjive zajednice takođe suočavaju sa pritiskom na nekoliko frontova, uključujući zdravlje, jer lekari nastavljaju da se bore da se oporave nakon COVID-19,. Klimatske promene takođe povećavaju rizike i ranjivost, rekao je Grifits, u skladu sa zabrinutošću da bi do kraja veka ekstremne vrućine mogle da odnesu isto toliko života koliko i rak.

Humanitarna uloga

Da bi se pomoglo zajednicama na prvoj liniji klimatskih vanrednih situacija, šef UN za hitnu pomoć kaže da humanitarci treba da igraju veću ulogu u međunarodnim diskusijama o klimi, kako bi se obezbedila sredstva za otpornost onih kojima je najpotrebnija.

„Mislim da 2023. godine, humanitarna zajednica treba da bude mnogo organizovanija i zaista glasnija o tome kako da bude transparentnija u vezi sa klimatskim obećanjima, bude brža u donošenju odluke o isplati i dobijanju novca koji je obećan ljudima za koje je namenjen obećao.”

Biti realan

Grifits je rekao da očekuje da će biti „veoma teško“ postići pun iznos koji se traži od domaćih i privatnih donatora, čija velikodušnost nije bila u stanju da prati rastuće zahteve.

“Ovogodišnji Globalni humanitarni apel koji predvode UN finansira se samo sa 47 odsto – što je nagli pad u odnosu na ranije godine kada su nivoi finansiranja dostizali 60 do 65 odsto,” objasnio je on.

Za Ukrajinu, zvaničnik UN je objasnio da je pomoć dobilo 13,6 miliona ljudi i da je za ovu zemlju i širi region sledeće godine zatraženo ukupno 5,7 milijardi dolara. „Kako ulazimo u zimu, ovo ne postaje ni lakše ni manje“, rekao je on.

Hrana za farmerske porodice

Kao deo apela, Organizacija UN za hranu i poljoprivredu (FAO) saopštila je da joj je potrebno 1,9 milijardi dolara za 48 miliona ljudi koji se oslanjaju na poljoprivredu i samostalnu poljoprivredu, uz pomoć za spasavanje života 2023. godine.

Akutna nesigurnost hrane nastavlja da eskalira na globalnom nivou, saopštio je FAO, dok je postavljao planove da osigura da neke od najugroženijih zajednica na svetu i dalje dobijaju stabilne zalihe hranljive hrane, gde je sposobnost proizvodnje te hrane ozbiljno ugrožena.

Agencija UN obezbeđuje pakete semena za gotovinu, useve i povrće, zajedno sa hranom za stoku onima kojima je potrebna, uključujući i u zonama sukoba.

FAO takođe promoviše kampanje za zdravlje životinja i poboljšanja vitalne infrastrukture, uključujući sisteme za navodnjavanje i tržišta, kako bi podstakla otpornost na buduće vanredne situacije.