Svetske reke se smanjuju: Klimatske promene ugrožavaju i Dunav

Svetske reke se smanjuju: Klimatske promene ugrožavaju i Dunav
Foto: Matt Palmer, Unsplash

Od Sjedinjenih Američkih Država preko Italije do Kine, reke se povlače, ne ostavljajući ništa sem golih obala punih mulja i peska. Kanali su prazni. Rezervoari su se pretvorili u prašinu.

Svet je u potpunosti u rukama ubrzanih klimatskih promena i to ima dubok ekonomski uticaj. Gubitak plovnih puteva predstavlja ozbiljan rizik za brodske rute, poljoprivredu, snabdevanje energijom – čak i vodu za piće, piše Bloomberg News, prenosi Financial post.

Reke koje su vekovima bile kritične za trgovinu sve su manje što ugrožava globalni promet hemikalija, goriva, hrane i drugih dobara.

Rajna — stub nemačke, holandske i švajcarske privrede — bila je praktično neprohodna poslednjih nedelja. Dunav, koji vijuga otprilike 2.900 kilometara kroz centralnu Evropu do Crnog mora, takođe je zagušen. Trgovina na evropskim rekama i kanalima doprinosi oko 80 milijardi dolara privredi regiona samo kao vid transporta.



U Kini je ekstremno leto uzelo danak na najdužoj azijskoj reci Jangce. Smanjenje nivoa vode ometalo je proizvodnju električne energije u mnogim ključnim hidroelektranama. Mega gradovi, uključujući Šangaj, gase svetla kako bi smanjili potrošnju električne energije, a Tesla Inc. upozorila je na poremećaje u lancu snabdevanja za svoju lokalnu fabriku. Toyota Motor Corp. i Contemporary Amperex Technology Co, vodeći svetski proizvođač baterija za električna vozila, zatvorile su fabrike.

Suša koja muči reku Kolorado – izvor vode za 40 miliona ljudi između Denvera i Los Anđelesa – postala je toliko ekstremna da drugi krug drastičnog smanjenja vode pogađa Arizonu, Nevadu i Meksiko. Reka i njene pritoke navodnjavaju oko 4,5 miliona hektara zemlje, donoseći oko 1,4 triliona dolara godišnje u poljoprivredi i ekonomiji.

Vode koje se povlače na jugozapadu SAD otkrivaju mrtva tela i otiske dinosaurusa koji su bili potopljeni milionima godina.

Zašto se reke smanjuju?

Razlozi zbog kojih su se globalni vodeni putevi presušili su složeni. Uticaj La Ninje koja izaziva vremenske nepogode, produžena suša u mnogim regionima i takođe obična loša sreća. Ali najveći pokretač ove promene su klimatske promene.

„To je kombinacija mnogih faktora koji dovode do ovog posebno ekstremnog događaja“, rekao je Daniel Svain, klimatolog sa Kalifornijskog univerziteta u Los Anđelesu. „Ali očigledno postoji uloga klimatskih promena, koje su učinile da su rekordni toplotni talasi dramatično verovatniji.

Gubitak snega i planinskih glečera na Alpima bio je izuzetan i ovog leta. Šokirao je čak i iskusne klimatologe i glaciologe“, rekao je Svejn.

Zatim tu je La Ninka, hlađenje ekvatorijalnog Tihog okeana koje remeti globalne vremenske obrasce, donoseći obilne kiše u nekim oblastima i suše u drugim. Svet je u svojoj drugoj uzastopnoj La Ninji, a šanse rastu da će u 2023. biti još jedna.

„Tekuća i jaka La Ninja povezuje suše i niske tokove reka u Severnoj Americi, Evropi, Bliskom istoku i južnoj hemisferi“, rekao je Ričard Siger, profesor istraživanja na Zemljinoj opservatoriji Lamont Doherti Univerziteta Kolumbija.

Više temperature na svetu takođe znače da vodeni putevi bukvalno isparavaju. Ili kako to Seager kaže, atmosfera koja se zagreva „usisava više vlage sa površine zemlje“.


Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su obeležena *

Share via
Copy link
Powered by Social Snap