Istraživački tim pod vodstvom Vašingtonskog državnog univerziteta analizirao je podatke o klimi, poljoprivredi i rastu stanovništva kako bi pokazao da će kontinuirana zavisnost od fosilnih goriva povećati verovatnoću istovremenih suša za 40% do sredine 21. veka i 60% do kraja 21. veka, u odnosu na kasni 20. vek. To dovodi do približno devetostrukog povećanja izloženosti stanovništva teškim sušama koje se istovremeno javljaju osim ako se ne preduzmu koraci za smanjenje emisija ugljenika.

„Oko 120 miliona ljudi širom sveta moglo bi da bude istovremeno izloženo teškim složenim sušama svake godine do kraja veka“, rekla je vodeći autor Jitendra Sing. „Analiza pokazuje da su mnogi regioni koji su već ranjivi biti najjače pogođeni i stoga je mogućnost da suše postanu katastrofe velika”.

ENSO i suše potencijalno katastrofalni

Povećani rizik od složenih suša koji procenjuju Sing i njene kolege rezultat je zagrevanja klime u kombinaciji sa projektovanim povećanjem učestalosti El Ninja i La Ninja događaja od 22%. Rel je o dve suprotne faze južne oscilacije El Ninja (ENSO).

Projekcije istraživača pokazuju da će se skoro 75% složenih suša u budućnosti poklopiti sa ovim nepravilnim, ali ponavljajućim periodima klimatskih varijacija u svetskim okeanima, koji su odigrali veliku ulogu u nekim od najvećih ekoloških katastrofa u svetskoj istoriji.

Na primer, suše izazvane El Ninjom koje su se istovremeno dešavale širom Azije, Brazila i Afrike tokom 1876-1878 dovele su do sinhronih neuspeha useva, praćenih glađu koja je ubila više od 50 miliona ljudi.

„Dok su tehnologija i druge okolnosti danas mnogo drugačije nego što su bile u kasnom 19. veku, neuspesi useva u više regiona sa žitaricama i dalje imaju potencijal da utiču na globalnu dostupnost hrane“, rekala je koautorka studije Dipti Sing. „Ovo bi zauzvrat moglo da poveća volatilnost globalnih cena hrane, što utiče na pristup hrani i pogoršava nesigurnost hrane, posebno u regionima koji su već podložni ekološkim šokovima kao što su suše”.

Amerika najugroženija

Analiza istraživača se posebno fokusirala na deset regiona planete koji dobijaju većinu padavina tokom juna-septembra, imaju veliku varijabilnost u mesečnim letnjim padavinama i na njih utiču varijacije ENSO, faktori koji dovode do povećanog potencijala za istovremene suše. Nekoliko analiziranih regiona uključuje važne poljoprivredne regione i zemlje koje se trenutno suočavaju sa nesigurnošću hrane i vode.

Njihovi rezultati pokazuju da je veća verovatnoća da će oblasti Severne i Južne Amerike doživeti složene suše u budućnosti, topliju klimu nego regioni Azije, gde se predviđa da će veći deo poljoprivrednog zemljišta postati vlažniji.

Hrana proizvedena u Americi bi stoga mogla biti podložnija klimatskim opasnostima. Na primer, Sjedinjene Države su glavni izvoznik osnovnih žitarica i trenutno isporučuju kukuruz u zemlje širom sveta. Čak i skromno povećanje rizika od složenih suša u budućoj klimi moglo bi dovesti do regionalnih nedostataka u snabdevanju koji bi zauzvrat mogli da pređu na globalno tržište, utičući na globalne cene i pojačavajući nesigurnost hrane.

„Potencijal za krizu bezbednosti hrane se povećava čak i ako ove suše ne utiču na glavne regione za proizvodnju hrane, već na mnoge regione koji su već podložni nesigurnosti hrane“, rekao je koautor Veston Anderson. „Istovremene suše u regionima sa nesigurnim hranom mogu zauzvrat da pojačaju stres na međunarodne agencije odgovorne za pomoć u katastrofama tako što će zahtevati pružanje humanitarne pomoći većem broju ljudi istovremeno”.

Moguće je predvideti krizu

“Ima i dobrih vesti”, kaže Anderson. Rad istraživača zasnovan je na scenariju visoke emisije fosilnih goriva, a poslednjih godina globalna zajednica je postigla napredak ka smanjenju emisije ugljenika, što bi u velikoj meri ublažilo učestalost i intenzitet suša koje se istovremeno javljaju do kraja 21. veka.

Takođe postoji potencijal da se predvidi gde bi se ove suše mogle pojaviti do devet meseci ranije.

„To znači da će suše koje se javljaju istovremeno tokom ENSO događaja verovatno uticati na iste geografske regione kao i danas, ali sa većom ozbiljnošću“, rekla je Dipti Sing. „Mogućnost da se predvidi gde će se ove suše pojaviti i njihovi potencijalni uticaji mogu pomoći društvu da razvije planove i napore da se minimiziraju ekonomski gubici i smanji ljudska patnja od ovakvih klimatskih katastrofa.

U nastavku naučnici planiraju da bliže istraže kako će suše koje se javljaju istovremeno uticati na različite aspekte globalne mreže hrane, kako su ugrožene zajednice pogođene takvim klimatskim ekstremima i kako se prilagođavaju na njih, kao i kako društvo može biti bolje pripremljeno za upravljanje rizikom od povećanja istovremenih katastrofa.

Saradnici na projektu uključivali su istraživače sa VSU, Nacionalne laboratorije Oak Ridž, Univerziteta Masačusets, Lovell, Univerziteta Kolumbija i Indijskog instituta za tehnologiju Gandhinagar.