Što je veća izloženost deteta pre 5. godine, to su veće promene u strukturi mozga primećene u preadolescenciji. Studiju je vodio Institut za globalno zdravlje Barselone (ISGlobal).

Traktovi ili snopovi cerebralne bele materije obezbeđuju strukturnu povezanost međusobno povezujući različite oblasti mozga. Povezanost se može meriti proučavanjem mikrostrukture ove bele materije, markera tipičnog razvoja mozga. Abnormalna mikrostruktura bele materije je povezana sa psihijatrijskim poremećajima (npr. simptomi depresije, anksioznost i poremećaji iz spektra autizma).

Izveštaj: Vazduh u Srbiji 2020. bio prekomerno zagađen u više gradova

Pored povezanosti između zagađenja vazduha i mikrostrukture bele materije, studija je takođe otkrila vezu između specifične izloženosti finim česticama (PM2.5) i zapremine putamena, moždane strukture uključene u motoričke funkcije, procese učenja i mnoge druge funkcije. Pošto je putamen subkortikalna struktura, on ima šire i manje specijalizovane funkcije od kortikalnih struktura. Studija je otkrila da što je veća izloženost PM2,5, posebno tokom prve 2 godine života, to je veći volumen putamena u preadolescenciji.

Mentalne bolesti i autizam

„Veći putamen je povezan sa određenim psihijatrijskim poremećajima (šizofrenija, poremećaji spektra autizma i poremećaji opsesivno-kompulzivnog spektra)“, kaže Anne-Claire Binter, istraživačica ISGlobal i autorka studije.

„Novi aspekt ove studije je da je identifikovao periode podložnosti zagađenju vazduha“, nastavlja Binter objašnjavajući. „Izloženost smo izmerili koristeći finiju vremensku skalu analizirajući podatke iz meseca u mesec, za razliku od prethodnih studija u kojima su podaci analizirani za trimestre trudnoće ili godine detinjstva. U ovoj studiji smo analizirali izloženost dece zagađenju vazduha od začeća do 8,5 godina na mesečnom nivou”.

Uočeni su efekti čak i na nivoima zagađenja u skladu sa standardima Evropske unije

Još jedna jaka tačka ove studije je da su analizirani podaci došli iz velike grupe od 3.515 dece upisane u Studiju generacije R u Roterdamu (Holandija).

Mozak novorođenčeta posebno podložan

Da bi utvrdili izloženost svakog učesnika zagađenju vazduha tokom perioda istraživanja, istraživači su procenili dnevne nivoe azot-dioksida (NO2) i čestica (PM2,5 i PM2,5) u njihovim domovima tokom trudnoće majke i dok ne dostignu 8,5 godine života. Kada su učesnici između 9 i 12 godina analizirani, podvrgnuti su magnetnoj rezonanciji mozga da bi se ispitala strukturna povezanost i zapremine različitih moždanih struktura u to vreme.

Nivoi NO2 i PM2,5 zabeleženi u ovoj studiji premašili su godišnje granične vrednosti navedene u aktuelnim smernicama Svetske zdravstvene organizacije (10 µg/m3 i 5 µg/m3, respektivno), ali su zadovoljili standarde Evropske unije, što je indikacija da na razvoj mozga može uticati izloženost zagađenju vazduha na nivoima nižim od trenutnih graničnih vrednosti kvaliteta vazduha u EU.

„Jedan od važnih zaključaka ove studije“, objašnjava Binter, „je da je mozak novorođenčeta posebno podložan efektima zagađenja vazduha ne samo tokom trudnoće, kao što je pokazano u ranijim studijama, već i tokom detinjstva“.

„Trebalo bi da pratimo i nastavimo da merimo iste parametre u ovoj kohorti da bismo istražili moguće dugoročne efekte na mozak“, zaključuje Monica Gukens, istraživačica ISGlobal-a i koautorka studije.