Izveštaj daje najjasniju indikaciju do sada o tome kako topliji svet utiče na sva živa bića na Zemlji.

Evo pet stvari koje smo naučili iz toga.

Stvari su mnogo gore nego što smo mislili

Od topljenja ledenog pokrivača Grenlanda do uništenja koralnih grebena, klimatski uticaji pogađaju svet na višem nivou od onoga što su modelari nekada očekivali. I mnogo brže nego što je ranije procenio IPCC.

Upravo sada, navodi se u novom izveštaju, oko 40% svetske populacije je „veoma ranjivo” na uticaje klimatskih promena.

Ali teret pada uglavnom na one koji su najmanje učinili da izazovu problem

„U Africi će oko 30% svih površina za uzgoj kukuruza biti ugašeno, za pasulj je oko 50% na trenutnoj putanji emisije“, rekao je Patrik Verkoijen, izvršni direktor Globalnog centra za adaptaciju, koji pomaže vladama i privatnom sektoru u nađu rešenja za adaptaciju velikih razmera.

„Dakle, postoje određeni delovi sveta, posebno u Africi, koji će postati nenastanjeni”, navodi Verkoijen za BBC.

„I vreme ističe, kao što izveštaj IPCC jasno kaže, da se zaustave sile koje pokreću ovaj novi klimatski aparthejd“, rekao je on.

Naučna podrška za princip “gubitak i šteta”

Već nekoliko godina zemlje u razvoju pokušavaju da navedu bogatije nacije da ozbiljno shvate ideju gubitka i štete.

Reč je onim uticajima klimatskih promena koji se ne mogu prilagoditi, ili sporim događajima poput porasta nivoa mora.

To je bilo veoma kontroverzno jer je povezano sa dugotrajnom istorijskom odgovornošću za emisije ugljenika – a bogatije nacije se plaše da će biti provučene po sudovima i prinuđene da neograničeno plaćaju za sadašnje i buduće gubitke i štete kojima su doprinele.

Na COP26 u Glazgovu, politički napredak po ovom pitanju je zaustavljen kada su SAD i EU blokirale namenski fond za finansiranje gubitaka i štete.

Sada IPCC jasno navodi da uočeni uticaji klimatskih promena uključuju „široko rasprostranjene štetne uticaje i povezane gubitke i štete po prirodu i ljude“.

Odobravanje IPCC-a će verovatno dati ovom konceptu veliki podsticaj u pregovorima o klimi, što je priznao i predsednik COP26, Alok Šarma, koji je zadužen za pregovore u okviru UN dok COP27 ne počne u Egiptu kasnije ove godine.

„Današnji izveštaj naglašava hitnost sa kojom se moramo pripremiti za klimatske promene i pozabaviti se novom realnošću gubitaka i štete, posebno u zajednicama najugroženijim klimatskim promenama“, rekao je on. „Naredna decenija je ključna”.

Tehnologija nije srebrni metak

Prema IPCC-u, upotreba nekih tehnologija dizajniranih da ograniče zagrevanje ili smanje CO2 mogla bi da pogorša stvari, pre nego poboljša.

Takođe postoji zabrinutost da bi mašine koje usisavaju CO2 iz vazduha mogle jednostavno da izazovu oslobađanje više gasova staklene bašte.

„Ako uklonite CO2 iz atmosfere, dobićete povratni efekat od ostalih u ciklusu ugljenika“, rekla je Linda Šnajder iz Fondacije Hajnrih Bel, koja je bila posmatrač na diskusijama IPCC-a.

“Okeani, kopneni rezervoari, imaće efekat izbacivanja gasa. I tako će se deo CO2 koji ste uklonili iz atmosfere vratiti u atmosferu.”

Gradovi nude nadu

Iako su veliki gradovi žarišta klimatskih uticaja, oni takođe nude stvarnu priliku da se izbegnu najgori uticaji zagrevanja.

Kako gradovi nastavljaju da rastu, oni mogu da se zalažu za obnovljivu energiju, zeleniji transport i zgrade. Ovo bi moglo ograničiti destruktivne klimatske uticaje za milione.

„Vrlo jasno ukazujemo na gradove sveta kao na ključno mesto za mobilizaciju“, rekla je kopredsedavajuća IPCC Debra Roberts.

„Ovde se nalaze neki od naših najugroženijih ljudi u priobalnim gradovima, tako da je to već ulazna tačka, možete promeniti svoje opcije tako što ćete početi da se mobilišete oko obalnog urbanog razvoja.“

Mali prozor se brzo zatvara

Iako je ovo sumorna procena uticaja sada i u budućnosti, autori su i dalje uvereni da se najgori uticaji mogu izbeći – ako delujemo na vreme.

IPCC kaže da će ova prilika za akciju trajati samo do kraja ove decenije, što naglašava i poslednja rečenica u novom izveštaju.

„Svako dalje odlaganje usklađene globalne akcije će propustiti kratak i brzo zatvarajući prozor da se obezbedi budućnost za život”.

Ako svet može drastično da smanji emisije i značajno poveća potrošnju na adaptaciju, mogli bismo da izbegnemo izvesnu kklimatsku katastrofu.

I ne radi se samo o ulaganju u zelenu energiju i električne automobile. Autori kažu da bi ulaganje u obrazovanje, zdravstvene sisteme i socijalnu pravdu moglo pomoći ljudima da se izbore sa uticajem rastuće temperature.

Ulaganje u prirodu takođe će biti bedem protiv najgoreg, kaže IPCC, koji poziva na očuvanje 30-50% sveta.

„Priroda može biti naš spasitelj“, rekla je Inger Anderson, šefica Programa UN za životnu sredinu.

„Ali samo ako ga prvo sačuvamo.