Ova tri nivoa zajedno rade kako bi stvorila život na Zemlji u svojoj kompleksnosti.

Raznolikost vrsta održava globalni ekosistem u ravnoteži, pružajući sve u prirodi što mi, kao ljudi, trebamo za opstanak, uključujući hranu, čistu vodu, lekove i sklonište. Više od polovine globalnog bruto domaćeg proizvoda (BDP) snažno zavisi od prirode. Više od milijardu ljudi oslanja se na šume za svoj život.

Bidiverzitet je takođe naša najjača prirodna odbrana protiv klimatskih promena. Kopneni i morski ekosistemi koriste se kao “skladišnici ugljenika”, apsorbujući više od polovine svih emisija CO2.

Postoji li kriza?

Da. Veoma je ozbiljna i treba je hitno rešavati.

Počevši od prirodnih kopnenih i morskih rezervoara ugljenika. Oni se degradiraju, a primeri uključuju seču Amazona i nestanak slanih močvara i mangrovskih šuma, koje uklanjaju velike količine ugljenika. Način na koji koristimo zemlju i more jedan je od najvećih uzročnika gubitka biodiverziteta. Od 1990. godine, oko 420 miliona hektara šuma izgubljeno je zbog pretvaranja u druge namene. Poljoprivredna ekspanzija i dalje je glavni pokretač seče šuma, degradacije šuma i gubitka biodiverziteta šuma.

Gubitak biodiverziteta utiče na način funkcionisanja ekosistema, čineći vrste manje sposobnim da reaguju na promene u okolini i čineći ih sve ranjivijim na prirodne katastrofe. Ako ekosistem ima široku raznolikost organizama, verovatno je da neće svi biti pogođeni na isti način. Na primer, ako jedna vrsta izumre, slična vrsta može je zameniti.

Šta je UN Plan za biodiverzitet?

Plan, zvanično nazvan Okvir za biodiverzitet Kunming-Montreal, je UN-ov dogovor usvojen od strane 196 zemalja da usmerava globalne akcije na prirodu do 2030. godine, koji je dogovoren na sastancima u Kunmingu, Kini i Montrealu, Kanada, 2022. godine.

Cilj je rešavanje gubitka biodiverzitet, obnavljanje ekosistema i zaštita prava domorodaca. Domorodački narodi nerazmerno trpe zbog gubitka biološke raznolikosti i degradacije životne sredine. Njihov život, opstanak, šanse za razvoj, znanje, okolina i zdravstveni uslovi su ugroženi degradacijom životne sredine, industrijalnim aktivnostima velikih razmera, toksičnim otpadom, konfliktima i prisilnim migracijama, kao i promenama u korišćenju zemlje, poput seče šuma radi poljoprivrede i eksploatacije.

Postoje konkretne mere za zaustavljanje i preokretanje gubitka prirode, uključujući postavljanje 30 odsto planete i 30 odsto degradiranih ekosistema pod zaštitu do 2030. godine. Trenutno je zaštićeno 17 odsto zemlje i oko osam odsto morskih područja. Plan takođe sadrži predloge za povećanje finansiranja zemljama u razvoju – glavna tačka sporenja tokom razgovora – i domorodačkim narodima.

Zemlje moraju predstaviti nacionalne strategije i akcione planove za biodiverzitet, kao i postaviti ili revidirati nacionalne ciljeve kako bi se uskladili sa ambicijom globalnih ciljeva.

Uoči konferencije UN održane od 23 – 25. januara u Bernu, Patricia Kameri-Mbote, direktorka Pravnog odeljenja Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP), upozorila je da nedostatak koordinacije između različitih organizacija koje pokušavaju zaštititi biodiverzitet predstavlja “kritičan izazov” koji hitno treba prevazići “dok težimo ka svetu u harmoniji sa prirodom do 2050. godine”.

Šta su naredni koraci?

U februaru će će se sastati Skupština UN za životnu sredinu (UNEA), poznata i kao “Svetski parlament za životnu sredinu”, u sedištu UN u Nairobiju. Ovaj događaj okuplja vlade, grupe civilnog društva, naučnu zajednicu i privatni sektor kako bi istakao najvažnija pitanja i poboljšao globalno upravljanje životnom sredinom. UEA 2024. će se fokusirati na klimatske promene, gubitak biodiverziteta i zagađenje.

Međutim, glavni događaj biće Konferencija UN o biodiverzitetu, koja će se održati u Kolumbiji u oktobru. Delegati će razgovarati o tome kako obnoviti zemlje i mora na način koji štiti planetu i poštuje prava lokalnih zajednica.