Smanjite potrošnju mesa na dva burgera nedeljno da spasite planetu

Smanjite potrošnju mesa na dva burgera nedeljno da spasite planetu
Foto: Max Saeling, Unsplash

Potrošnja mesa trebalo bi da se smanji na oko dva hamburgera nedeljno u razvijenom svetu, a javni prevoz da se širi oko šest puta brže, ako svet želi da izbegne najgore posledice klimatske krize, pokazalo je istraživanje.

Stope krčenja šuma takođe moraju brzo da se smanje, a postepeno izbacivanje uglja mora da se događa oko šest puta brže nego što je trenutno. Teške industrije kao što su cement i čelik ne napreduju dovoljno brzo u smanjenju svojih emisija, a mora se održati brz rast obnovljivih izvora energije i usvajanja električnih vozila.

Izveštaj o klimatskim akcijama za 2022. ispitao je globalni napredak na 40 indikatora koji bi bili ključni za prepolovljenje globalnih emisija gasova staklene bašte do 2030. godine, u skladu sa ciljem ograničavanja porasta temperature na 1,5 C u odnosu na predindustrijske nivoe.

Indikatori koji su zabrinjavajući su upotreba gasa, koja se ubrzano povećava u vreme kada bi trebalo da se smanji u korist obnovljivih izvora energije; proizvodnja čelika, gde se tehnologija za smanjenje emisija ne usvaja dovoljno brzo; putovanja u putničkim automobilima; stopa gubitka mangrovih šuma; i emisije iz poljoprivrede.

Ani Dasgupta, izvršna direktorka Instituta za svetske resurse, jedne od organizacija odgovornih za izveštaj, ukazala je na ekstremne vremenske prilike koje su ove godine viđene širom sveta.

„Svet je video pustoš koju je izazvalo zagrevanje od samo 1,1C. Svaki delić stepena bitan je u borbi za zaštitu ljudi i planete. Vidimo značajan napredak u borbi protiv klimatskih promena, ali još uvek ne pobeđujemo ni u jednom sektoru“, rekao je on.

Bil Hare, izvršni direktor Climate Analitics-a, koji je takođe pomogao u izradi izveštaja, upozorio je na sve veću upotrebu gasa za proizvodnju električne energije širom sveta.

„Ono što posebno zabrinjava je porast proizvodnje energije iz fosilnog gasa uprkos dostupnosti jeftinih i zdravijih alternativa“, rekao je on. „ (Energetska) Kriza koja je u toku koja je rezultat šokova poput pandemije i ruske invazije na Ukrajinu je veoma jasno pokazala kako je kontinuirano oslanjanje na fosilna goriva ne samo loše za klimu, već nosi i ozbiljne bezbednosne i ekonomske rizike.

U izveštaju Laboratorije za promene sistema, koalicije analitičarskih organizacija i dobrotvornih fondacija, identifikovane su neke svetle tačke. Proizvodnja solarne energije porasla je za skoro polovinu između 2019. i 2021. godine, dok su električna vozila činila skoro jedan od 10 prodatih putničkih automobila 2021. godine, duplo više nego godinu dana ranije.

Analiza je zaključila da su potrebna daleko veća ulaganja da bi se globalna ekonomija prebacila na niskougljeničnu osnovu: bilo bi potrebno oko 460 milijardi dolara godišnje za narednu deceniju dodatnih sredstava, a vlade takođe moraju da prekinu svoj povoljan tretman fosilnih goriva.

Autori su pozvali finansijske institucije da prestanu da preuzimaju garanciju za proizvodnju fosilnih goriva i industrije sa intenzivnim ugljenikom. Nalazi izveštaja biće predstavljeni vladama na klimatskom samitu UN Cop27, koji počinje u Egiptu sledećeg meseca.


Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su obeležena *

Slušaj Ekologika podcast
Ekologika podcast
Share via
Copy link
Powered by Social Snap