Ova decenija je presudna za klimatske promene

Ova decenija je presudna za klimatske promene
Foto: Markus Spiske, Unsplash

Svetski lideri koji su stigli u Kornvol na samit G7 već su se našli u promenjenom svetu: maske i socijalno udaljavanje zamenili su uobičajene zagrljaje i rukovanja, pratnja je bila znatno manja, a uobičajeni medijski cirkus utihnula. Demonstranti su morali da se zadovolje pisanjem poruka na plaži.

Kako piše Gardijan Boris Džonson se suočio sa podsmehom i optužbama za licemerje zbog putovanja privatnim avionom do zaliva Karbis. Neki drugi lideri više su zabrinuti u kojoj meri se karantinska pravila za njih primenjuju.

Ali usred stalno prisutnih podsetnika da je 2021. godina drugačija od bilo koje druge, jedna od najvećih promena potpuno je nevidljiva: ugljen-dioksid je sada na višem nivou u atmosferi nego u bilo kom trenutku u poslednjih četiri miliona godina, pokazuju novoobjavljeni podaci. Svet je ušao na neistraženu teritoriju koja se odnosi na globalno zagrevanje, a emisije gasova staklene bašte još uvek rastu.

Poruka ne može biti jasnija: ako svet ne bude delovao sada, budućnost neće biti drugačija samo zbog posledica prouzrokovanih pandemijom koronavirusa. Lord Nikolas Stern, ekonomista za klimu, rekao je: „Ovo je presudan trenutak u istoriji. Ili se oporavljamo [od pandemije] na snažan i održiv način ili se ne oporavljamo. Na pravom smo raskršću. Ova decenija je presudna “.

Naučnici su jasno stavili do znanja da emisije gasova staklene bašte moraju biti prepolovljene do 2030. godine ako svet želi da se zadrži u okivru od 1,5C globalnog zagrevanja – praga preko kojeg se možemo suočiti sa povećanjem ekstremnih vremenskih nepogoda poput suša i poplava.

Stern ukazuje na nekonzistentan napredak u proteklih 10 godina – troškovi obnovljive energije su opali i tehnologija je napredovala, ali je napredak na smanjenju ukupnih emisija bio bolno spor. „Poslednja decenija nije bila baš dobra, a sledeća decenija može biti jednako loša ili gora ako donesemo pogrešne odluke“, rekao je.

Odgovor zemalja G7 je: svi lideri koji dolaze u Kornval – iz SAD-a, Velike Britanije, Japana, Kanade, Nemačke, Francuske, Italije i EU-a, potvrdili su svoju posvećenost održavanju porasta temperature na najviše 1,5 ° C, odnosno donje granice utvrđene Pariskim sporazumom iz 2015. godine.

Svi imaju dugoročne ciljeve da do 2050. dostignu neto nultu emisiju, a gotovo svi imaju ciljeve za smanjenje emisije ugljenika u narednoj deceniji. Velika Britanija je predvodila u obećanjima sa ciljem da smanji emisije za 68% do 2030. i 78% do 2035, na osnovu nivoa iz 1990. SAD će prepoloviti emisije do 2030. godine na osnovu nivoa iz 2005. godine, a EU će smanjiti najmanje 55% do 2030. godine, na osnovu 1990. godine.

Međutim, stručnjaci i aktivisti nezadovoljni su trenutnim planovima Japana i Kanade koji su ocenjeni su kao neadekvatni, te su ove dve zemlje pod pritiskom da pooštre svoje ciljeve pred Cop26, ključne klimatske pregovore UN koji će se održati u Glazgovu ovog novembra.

Takođe je postignut napredak uoči samita u Kornvalu: sve zemlje G7 složile su se da zaustave finansiranje uglja i električne energije na ugalj u inostranstvu, što je ogroman korak napred u globalnom udaljavanju od najprljavijeg fosilnog goriva.

Ključno finansiranje zemalja u razvoju

Ipak, ništa od ovoga nije dovoljno. Prognozira se da će globalna emisija ugljen-dioksida ove godine skočiti na gotovo rekordnu količinu, jer se svet vraća ekonomskom rastu koristeći fosilna goriva, umesto da napravi preko neophodan prelaz ka obnovljivoj i nisko-ugljeničnoj energiji. Zemlje G7 zaostaju u „zelenom oporavku“ od Covid-19 na koji stručnjaci pozivaju već više od godinu dana, a oslanjanje na ugalj se povećalo u nekim delovima sveta, uključujući SAD.

Situacija je gora u zemljama koje nisu članice G7. Kina, druga najveća ekonomija, drži neslavan rekord kao najveći emiter ugljen-dioksida i nema predstavnika na G7 jer je obeležena kao nedemokratija i zemlja u razvoju. Kinesko oslanjanje na ugalj se dodatno povećalo u oporavku od Covid-19, uprkos dugoročnom cilju zemlje da do 2050. godine dođu do nula emisije.

Fatih Birol, izvršni direktor Međunarodne energetske agencije, rekao je da će, dok bogate zemlje smanjuju emisije, zemlje u razvoju nastaviti da povećavaju svoje ukoliko ne budu dobili mnogo više investicija za prelazak na nisko-karbonsku ekonomiju.

„Više od 90% emisija u naredne dve decenije dolaziće iz ekonomija u razvoju, a one čine manje od 20% globalnih investicija u čistu energiju“, rekao je on. „Ako ne možemo da ubrzamo tranziciju čiste energije u ovim zemljama, verujem da će ovo biti najkritičnija greška u globalnim naporima za postizanje klimatskih ciljeva.“

Da bi finansirale prelazak na čistu energiju i rešile posledice klimatskog sloma, zemljama u razvoju je neophodna pomoć bogatog sveta. Do sada, obećanja o finansijama nisu ispunjena. Prema dugogodišnjem obećanju, sklopljenom 2009. godine, siromašne zemlje trebalo je do 2020. godine da prime 100 milijardi dolara iz javnih i privatnih izvora. Taj cilj je promašen, a pritisak je sada na G7 kako bi se pronašao način za uklanjanje jaza – presudan korak u sticanju podrške zemalja u razvoju za bilo koji klimatski sporazum u Cop26.

Dženifer Morgan, izvršna direktorka Greenpeace International, rekla je: „Ako pogledate klimatske finansije, mi daleko zaostajemo. Ipak [s obzirom na sume koje G7 troši na koronavirus] prilično je jasno da novca ima dovoljno, a ove ekonomije upumpavaju novac u fosilna goriva.“

Stern je na čelu poziva za udvostručavanje klimatskog finansiranja iz javnih fondova u bogatim zemljama, sa oko 30 milijardi dolara u 2018. godini na oko 60 milijardi dolara godišnje od 2025. Finansiranje klime takođe bi trebalo da bude praćeno obezbeđivanjem pristupa siromašnih zemalja vakcinama – s obzirom na to da su vodeći stručnjaci u više navrata upozoravali na povezanost ove dve krize.

Domaćin G7 podbacio uoči samita

Uoči G7 Vlada Velike Britanije donela je odluku vlade da smanji prekomorsku pomoć sa 0,7% na 0,5% BDP-a , što su kritikovali bivši premijeri i izazvali značajnu pobunu u okviru premijerove stranke.

Gardijan navodi da je G7 je potkopao stav Velike Britanije o klimatskim finansijama i zatro svaku šansu da Džonson nagovori druge svetske lidere da obezbede novac potreban za ispunjenje obećanja o finansiranju klimatskih promena. Pol Bledso, strateški savetnik Instituta za progresivnu politiku u SAD, rekao je: „To je zbunjujuće i bezdušno. Zapanjujuće je da je u trenutku globalne krize, kao domaćin G7 i Cop26, Velika Britanija jedina zemlja na svetu koja smanjuje pomoć najsiromašnijim zemljama. “

Međutim, još uvek postoje načini na koje bi G7 mogao da se pozabavi klimatskim finansijama, rekao je on. Međunarodni monetarni fond nudi finasiranje koje bi moglo da se koristiti za prikupljanje desetina milijardi za vanredne klimatske situacije. Siromašnijim zemljama takođe bi mogao da se ponudi model opraštanja duga u zamenu za očuvanje šuma i drugih vidova smanjenja emisije ugljenika.

„Izazov za G7 je kreativno razmišljanje o ovim mogućnostima“, rekao je Bledso.

Međutim, ono što će najverovatnije proizaći sa sastanka su lepe izmišljene reči o finansiranju klime, sa obnovljenim opredeljenjima za dugoročne ciljeve da se postigne neto nula emisija, i obećanjima za akciju u sledećoj ključnoj deceniji. Šta god da G7 smisli, malo je verovatno da će se meriti sa izazovom koji je pred nama.


Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su obeležena *

Share via
Copy link
Powered by Social Snap