Kako navodi The Guardian, na kontinentu je sada spaljena površina koja je ekvivalentna jednoj petini Belgije, što je potkrepljeno podacima iz Evropskog informacionog sistema o šumskim požarima (Effis) koji je izračunao da je 659.541 hektara zemlje izgorelo širom kontinenta između januara i sredine avgusta – 56% više od prethodnog rekorda u 2017.

Uz trenutne trendove, stručnjaci veruju da bi ove godine u požarima moglo da bude izgubljeno više od milion hektara.

„Situacija u smislu suše i ekstremno visokih temperatura uticala je na celu Evropu ove godine i ukupna situacija u regionu je zabrinjavajuća, dok smo još usred sezone požara“, rekao je koordinator Effisa, Hesus San-Migel.

Četiri puta veći od istorijskog proseka

Dok su požarne sezone u Evropi istorijski „uglavnom svedene na zemlje u mediteranskom regionu“, požari bukte u centralnim i severnim delovima kontinenta koje „obično ne doživljavaju požare na svojoj teritoriji“, rekao je San-Migel.

Ovogodišnji požari su četiri puta veći od istorijskog proseka, piše Inkvajer.

Do sada je najteže pogođena Španija, koja je izgubila 244.924 hektara, a slede Rumunija (150.528) i Portugal (77.292). U međuvremenu, u Francuskoj je spaljeno više od 60.000 hektara.

Van kontrole

Evropska služba za praćenje atmosfere Kopernikus (Cams) – koja obezbeđuje satelitske podatke koje koristi Effis – upozorila je da je veći deo zapadne Evrope u “ekstremnoj” ili “veoma ekstremnoj” opasnosti od požara. Služba je izvestila da je intenzitet požara u Francuskoj, Španiji i Portugalu od proseka za jul i avgust, dok je emisija ugljenika u šumskim požarima oborila sve rekorde u Francuskoj i Španiji.

Šumski požari izazvani uzastopnim toplotnim talasima usled klimatskih promena ovog leta uticali su na preduzeća i sredstva za život. Ekstremne suše donele su teške posledice po farmere i ekosisteme koji su već bili pod rizikom, uzrokujući poljoprivredne gubitke u vreme kada je nestašica hrane i snabdevanja kriza nakon što je rat Rusije protiv Ukrajine izazvao inflaciju.

POVEZANI ČLANCI

Antivakseri pomeraju fokus na negaciju klimatskih promena Naučnici upozoravaju: Prethodnih sedam godina su najtoplije u istoriji Enset: Etiopska “lažna banana” spas od posledica klimatskih promena Antarktički morski led pao je na najniži nivo od početka merenja 1979.