Rat u Ukrajini devastira i životnu sredinu

Rat u Ukrajini devastira i životnu sredinu

Za gotovo godinu dana ruske agresije na Ukrajinu broj ubijenih civila dostigao je skoro 7.000, dok je više od 11.000 povređeno. Procenjuje se da je poginulo oko 10.000 vojnika, a 30.000 je povređeno, dok se više od 5.000 vodi kao nestalo. Ali pored ove mračne ljudske statistike, životna sredina je takođe žrtva rata.

Izveštaj OECD-a navodi da je rat naneo široku i ozbiljnu štetu životnoj sredini i naneo neposredne i dugoročne posledice po zdravlje ljudi.

Ogromni šumski požari su se širili dok su borbe besnele, a napadi na pogone za gorivo i industrijska postrojenja izazvali su ispiranje hemikalija u reke i podzemne vode čime se svakog dana pogoršava stanje vodnih resursa i uništavaju postrojenja za prečišćavanje vode, brane i rezervoare za vodu.

Kao rezultat oštećenja infrastrukture za vodosnabdevanje, procenjuje se da 1,4 miliona ljudi u Ukrajini trenutno nema pristup bezbednoj vodi, a dodatnih 4,6 miliona ljudi ima samo ograničen pristup.

Vojne operacije su takođe rezultirale dramatično povećanom količinom otpada. Ovo uključuje oštećena ili napuštena vojna vozila i opremu, fragmente granata, civilna vozila, građevinski otpad ili neprikupljeni kućni ili medicinski otpad. Deo ovog otpada je toksičan, uključujući delove čaura, medicinski otpad ili građevinske ostatke koji sadrže azbest, PCB i teške metale, i zahtevaće posebno rukovanje, transport i odlaganje.

Priroda i ekosistemi takođe trpe.

“Za početak, poznato je da je poginulo najmanje 700 crnomorskih delfina, žrtava akustične traume izazvane sonarnom opremom na ruskim podmornicama i minama. Ova cifra će verovatno biti potcenjena, s obzirom da je realnost bliža nekoliko hiljada”, rekao je ministar životne sredine Ruslan Strilets u intervjuu na razgovorima UN o biodiverzitetu COP15, održanim u Montrealu prošlog meseca.

„Bojimo se da i zamislimo razmere tragedije nakon okupacije naše teritorije i mora. Ukrajina je danas najzagađenija zemlja nagaznim minama na svetu. Svaki rudnik je smrt životinje“, rekao je on. „Skoro svake nedelje Rusija pokreće masivne raketne udare – već više od 4.700. Oni uništavaju zdravu životnu sredinu, i to ne samo za ljude“, rekao je on.

Ugrožen biodiverzitet

Ukrajina je dom za 74.000 vrsta životinja, biljaka i gljiva – što predstavlja trećinu evropskog biodiverziteta, uprkos tome što Ukrajina pokriva samo šest odsto kontinenta. Ratom je oštećeno oko 600.000 hektara ukrajinskih šuma, što je oko 32 odsto ukupne zemlje, rekao je Strilets. „Mnogo teritorije je spaljeno, ali ne znamo tačno koliko jer je više od 30 odsto zemlje minirano.

Vlada Ukrajine je, uz pomoć nadzornih timova iz Programa UN za životnu sredinu, do sada dokumentovala više od 2.200 slučajeva ekološke štete koju je prouzrokovala Rusija, uključujući zagađenje zemljišta, vazduha i vode vojnom opremom, toksičnim hemikalijama i emisijama iz požara.

Prema njihovim podacima rat je već pogodio 20 odsto zaštićenih područja. Mnogim međunarodno važnim lokalitetima divljih životinja preti uništenje, uključujući 2,9 miliona hektara Smaragdne mreže koja je deo evropske mreže za zaštitu prirode.

Ugroženo je više od 600.000 hektara močvara – 16 ekosistema su označeni kao Ramsarska područja zbog međunarodnog značaja njihovog jedinstvenog biodiverziteta. Rusi su zauzeli osam rezervata prirode i deset nacionalnih parkova.

Ukrajinska vojska je oslobodila nekoliko zaštićenih područja od ruske okupacije, uključujući Veliki i Mali Kučugurski arhipelag, koji se prostire na 7.740 hektara. Međutim, on je u opasnosti zbog svoje blizine liniji fronta.

Nacionalni park Kamianska Sič u Hersonskoj oblasti oslobođen je u novembru nakon osam meseci okupacije od strane ruskih snaga. Preko 90 vrsta retkih životinja naziva ekosistem travnjaka domom, ali su Rusi minirali zemlju pre nego što su se povukli, što znači da zaposleni ne mogu da pristupe velikom delu parka.

Međutim, satelitski podaci pokazuju da je požarom uništeno 635 hektara retkih biljnih vrsta kao što su dlakava perjanica i ukrajinska perjanica.

Ukrajinsko Ministarstvo za zaštitu životne sredine i prirodne resurse šalje nedeljne najnovije izveštaje. Beleži trošak zagađenja, koji je do sada procijenjen na ukupno 37,8 milijardi evra, uključujući 11,9 milijardi evra za zagađenje zemljišta. Vlada traži da Rusija plati odštetu za štetu koju je prouzrokovala, uključujući i životnu sredinu.


Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su obeležena *

Slušaj Ekologika podcast
Ekologika podcast
Share via
Copy link
Powered by Social Snap