Meksiko je početkom meseca, nakon – blago rečeno – veoma intenzivne predizborne kampanje dobio prvu ženu predsednicu. Levičaraka Klaudija Šajbaum bivša gradonačelnica Meksiko Sitija, prestonice u kojoj živi više stanovnika nego u Srbiji i Bosni i Hercegovini kombinovano, odnela je ubedljivu pobedu.

Iako su ove izbore pratile kontroverze oko usmrćivanja političkih kandidata i veoma intenzivne političke kampanje, Šajbaum je uspela da osvoji natpolovičnu podršku građana sa značajnom parlamentarnom većinom, što joj omogućava prostora da realizuje veoma ambicioznu političku agendu

Klaudija Šajbaum je po obrazovanju doktorka naukaekološkog inženjerstva i često se poziva na pojedinosti iz svoje struke u političkoj komunikaciji. Tokom izborne kampanje dala je čak šest važnih obećanja iz sfere energetike i klimatskih promena, koje planira da ispuni u svom mandatu. Ona želi da ubrza zelenu tranziciju Meksika i da ovu državu pretvori u potpunosti energetski suverenu.

Na drugoj strani, nova predsednica će imati i veliki zadatak da se izbori sa moćnim sindikatima iz industrije fosilnih goriva, koji su je i delom podržali u kampanji. Meksiko, kao jedan od najvećih proizvođača nafte na svetu i energetskog sistema izrazito zavisnog od fosilnih goriva, nije najidealnija država za ovaj vid reformi. Postavlja se pitanje da li koautorka klimatskog izveštaja UN-a i bivša gradonačelnica Meksiko Sitija koja je instalirala solarnu energiju na gradskoj pijaci i elektrifikovala rute javnog prevoza može da se izbori sa strukturnim problemima energetskog sistema i zavisnosti od fosilnih goriva?

Energetska situacija u Meksiku

Istorijski gledano, Meksiko se godinama u velikoj meri oslanjao na svoje bogate rezerve fosilnih goriva, posebno na naftu, koja je bila kamen temeljac ekonomije ove države. Ova severnoamerička država se po svojoj naftnoj proizvodnji visoko kotira kao 11. najveći proizvođač na svetu, ali i 13. najvažniji izvoznik ovog fosilnog goriva. Tokom 2022. Meksiko je izvezao naftu u vrednosti od skoro 40 milijardi dolara, od čega je natpolovični udeo završio u SAD-u. To je u navedenoj godini predstavljalo oko 10% izvoza ove države, što dovoljno pokazuje koliko je sektor nafte važan za državni budžet i ekonomiju.

Nacionalna naftna kompanija PEMEKS odigrala je ključnu ulogu u energetskom sektoru u svim prethodnim decenijama. Međutim, poslednjih godina, Meksiko se bori sa smanjenjem rezervi nafte i nivoa proizvodnje, što je navelo vladu da sprovede reforme u cilju revitalizacije sektora. Uprkos ovim naporima, pitanja kao što su rastući dug ove industrije i smanjena ulaganja u infrastrukturu ometaju napredak, što ipak ukazuje na potrebu za održivijom i raznovrsnijom energetskom strategijom uskoro.

Pročitaj

Prvi zeleni carinski rat je počeo

Nedavna promena u energetskoj politici Meksika pod predsednikom Andresom Manuelom Lopezom Obradorom (poznat i kao skraćeno AMLO) fokusira se na jačanje državnih preduzeća kao što su PEMEKS i Federalna komisija za električnu energiju (CFE), uz smanjenje zavisnosti od uvoza.

Ova politika označava otklon od protržišnog pristupa prethodne administracije, koji je promovisao privatizaciju i strane investicije. Dosadašnja administracija imala je za cilj da poveća domaću proizvodnju i preradu nafte, smanji uvoz benzina i dizela i poboljša finansijsko stanje PEMEKS-a. Pored toga, značajan je fokus i na obezbeđivanju energetskog suvereniteta, što podrazumeva korišćenje domaćih resursa za zadovoljavanje nacionalnih energetskih potreba i obezbeđivanje pristupačnih cena energije za stanovništvo.

Na drugoj strani Obradorova administracija je i smanjila u značajnoj meri budžete državnih agencija koje su zadužene za ekologiju i klimu, a dobrim delom se i nije pridržavala svojih međunarodnih klimatskih obaveza. Iako se takođe radilo o veoma levičarskom predsedniku, u sferi klime njegovo delovanje nije bilo naročito progresivno. Meksiko je napravio pojedine korake u uključivanju obnovljive energije u svoju proizvodnju električne energije, pri čemu obnovljivi izvori čine oko 28% ukupnog instaliranog proizvodnog kapaciteta zemlje.

Solarna energija, koja ima koristi od visokog sunčevog zračenja u Meksiku, dostigla je oko 7 GW instaliranog kapaciteta, što predstavlja oko 10% nacionalnog energetskog miksa. Energija vetra, posebno jaka u regionima kao što je prevlaka Tevantepek, doprinosi približno 6,7 GW, što čini oko 8,5% ukupnog kapaciteta. Hidroenergija ostaje značajan igrač, doprinoseći sa još oko 12% ukupne proizvodnje električne energije, dok geotermalna energija dodaje oko 1 GW, što je otprilike 1,3% energetskog miksa. To ukupno gledano nije impresivan rezultat, ali nije ni loš za državu koja ima moćnu industriju fosilnih goriva i manjak podsticaja da se reformiše. Značajan prostor za poboljšanja svakako postoji i tu će biti najvažniji deo rada nove predsednice Šajbaum koja dolazi iz iste političke strukture kao i prethodni predsednik Obrador.

Kakve promene donosi Šajbaum?

Predizborna platforma nove predsednice bila je posvećena energetskoj tranziciji ove američke države, elektrifikaciji saobraćaja i smanjenju emisije gasova staklene bašte u Meksiku. Nova predsednica planira da uloži 13,6 milijardi dolara u projekte obnovljive energije, uključujući solarnu, vetro, hidro i geotermalnu energiju, tokom svog šestogodišnjeg mandata. U svom predizbornom govoru u aprilu navela je da radi na nacionalnom energetskom planu ne samo do 2030. godine, već do 2050. godine. Najavila je i da će raditi na tome da ispuni klimatske obaveze zemlje prema Pariskom sporazumu.

Pročitaj:

Maroko je budući gigant za e-vozila Veći porezi i skuplji parking: Francuska se obračunava sa SUV

Ova nova administracija ima za cilj da doda 13,6 gigavata obnovljive energije u nacionalnu mrežu Meksika do 2030. To u praktičnom smislu uključuje modernizaciju pet hidroelektrana i podršku ugradnji solarnih panela za kuće i mala preduzeća. Plan uključuje dodavanje još oko 3 850 kilometara dalekovoda radi povećanja kapaciteta i pouzdanosti nacionalne mreže, što je bila velika prepreka energetskoj ekspanziji Meksika godinama.

Meksički opšti zakon o klimatskim promenama postavio je cilj od 35 odsto električne energije iz čistih izvora energije do 2024. Napredak ka ovom cilju je zaustavljen tokom administracije Lopeza Obradora, te će nova predsednica početi svoj mandat u velikom zaostatku u odnosu na nacionalni cilj. Obnovljivi izvori su obezbedili 23 odsto električne energije u 2023. godini, prema Ember istraživačkom centru za čistu energiju. Drugi izvori ovaj udeo rangiraju na nešto iznad 25%, ali ukupno su oni daleko od cilja. Najveća investicija prethodne administracije u obnovljive izvore energije bila je solarna farma Puerto Penjasko od 1.000 megavata u Sonori.

Osim ovih ekoloških elemanata kod nove predsednice u kojima se razlikuje od svog prethodnika i partijskog kolege, postoje i sličnosti. Ona takođe podržava nedavno izgrađenu rafineriju nafte, gasovode i petrohemijska postrojenja. Nova liderka ove države zagovara i povećanu domaću proizvodnju nafte, jer se u njoj vidi stabilan izvor ekonomske dobiti.

Međutim, najkontroverzniji element u celokupnom programu i partijskom delovanju je pitanje prirodnog gasa. Oko ovog pitanja se Šajbaum uglavnom nije oglašavala, gde Meksiko veoma zavisi od Sjedinjenih Američkih Država, a i od kog u velikoj meri zavisi energetski sistem ove države. Iako u svojoj retorici prioritet daje obnovljivoj energiji, Šajbaum se takođe direktno i obavezala da će nastaviti sa državnim projektima elektrana na gas koji su već u izgradnji ili planirani​ da uskoro budu započeti.

Do 2022. godine uvoz iz SAD-a je obezbedio 69 odsto prirodnog gasa Meksika, prema podacima meksičkog sekretarijata za energetiku. Tokom prethodne godine prirodni gas je u proizvodnom smislu činio oko 58 posto potrošnje električne energije u Meksiku. Nedavno je predloženo još više gasovoda za transport prirodnog gasa iz Sjedinjenih Država do obala Meksika za LNG i ponovni izvoz. Godine 2022. SAD su izvezle u Meksiko rekordnih 55,8 milijardi dolara naftnih derivata i prirodnog gasa. Deluje, bar gledano u odnosu na javne izjave i obećanja, da nova predsednica u ovoj sferi neće uraditi puno.

Šajbaum će morati da balansira između nastavljanja dosta klimatski nemarnog nasleđa Lopeza Obradora kroz vođenja stranke koju je osnovao i sa druge strane kreiranja sopstvenog političkog identiteta u sferi energetike. Meksiko je 2022. ažurirao svoj nacionalno utvrđeni doprinos prema Pariskom sporazumu kako bi smanjio emisije gasova staklene bašte za 35 procenata do 2030. godine. Ukoliko bi se analiziralo stanje u ovoj oblasti skoro na pola roka, ne deluje da se u smeru tog cilja iole efikasno ide. Zbog toga će Klaudija Šajbaum imati važan zadatak oko domaće energetske agende od koje će zavisiti i kredibilitet Meksika na međunarodnoj sceni.

Realistične ekološke reforme

Postoje dva najvažnija razloga zašto će Meksiko uprkos velikoj zavisnosti od fosilnih goriva ipak postepeno sve više raditi na tome da postane ekološki održivija ekonomija. Iako su prethodno analizirani koraci vlada delovali kao relativno skromni u ovoj sferi, prvi najvažniji razlog potencijalnih reformi je nužda. Ta nužda se oslikava kroz sve slabije kapacitete Meksika za eksploataciju nafte, ali i postepeno smanjenje dostupnih i isplativih rezervi za eksploataciju. Ovaj negativan trend u spomenutoj industriji u srednjem roku već se postavlja kao ne naročito perspektivna tendencija za ekonomiju Meksika. S obzirom da su i ostale industrije u porastu, dok je ova u stagnaciji, kroz vreme će ona postajati sve manje bitan udeo privrede.

Drugi važan trend koji će izvesno pomerati ovu veliku latinoameričku državu ka ekologiji je nužda klimatskih promena. Meksiko, kao dom skoro 130 miliona ljudi, je izrazito ranjiv na dugoročne efekte klimatskih promena, koje mogu imati negativne posledice po zdravlje, poljoprivredu, kvalitet života i bezbednost građana.

You may also like

Zašto se rudarstvo vraća u Skandinaviji Kina je najveći potrošač energije uglja, i to je i naš problem

Rastuće temperature su zabeležene širom zemlje, sa visokim godišnjim porastom temperature između 1901. i 2020. Ovaj trend zagrevanja je pogoršao učestalost i intenzitet toplotnih talasa, koji, prema meksičkom Nacionalnom institutu za ekologiju i klimatske promene (INECC) , postaju sve češći i teži. Pored toga, zemlja doživljava izmenjene obrasce padavina, što dovodi do produženih suša u nekim regionima i povećanih poplava u drugim. Nacionalna komisija za vode (CONAGUA) je izvestila da su između 1981. i 2010. suše bar jednom pogodile približno 85% nacionalne teritorije, ozbiljno uticale na poljoprivrednu produktivnost i dostupnost vode.

Meksiko se suočio sa značajnom štetom od uragana kao što su Delta i Ceta, koji su izazvali velike poplave i materijalnu štetu, što je pogoršalo ekonomske gubitke procenjene na milijarde dolara. Štaviše, poljoprivredni sektor, koji zapošljava 13,2% stanovništva, veoma je podložan klimatskoj varijabilnosti, sa smanjenim prinosima useva koji ugrožavaju sigurnost hrane i život na selu.

Iz tog razloga, nova predsednica Klaudija Šajbaum ima ogromnu odgovornost u ovoj oblasti, jer će do kraja svog mandata 2030. morati da isporuči dosta rezultata. Građani će očekivati dalji rast ekonomskog standarda, u ovoj državi u razvoju, nadaće se padu stope kriminala i većoj političkoj stabilnost. Oni je možda neće toliko pritiskati oko klimatskih promena i ekologije, ali će svakako osetiti posledice nemara ukoliko nedovoljno bude urađeno do kraja njenog mandata.

Postoji li prostor za zadovoljstvo?

Čak i u najpesimističnijem scenariju delovanja na vlasti, Klaudija Šajbaum svakako predstavlja značajno unapređenje u odnosu na svog prethodnika Lopeza Obradora. Međutim, ono što je važno navesti je da je u pitanju veoma loša osnova, sa koje je moguće nešto lakše proizvesti napredak. Osoba sa profesionalnim iskustvom i ekspertizom u sferi klimatskih promena svakako jeste neki vid garancije da će u najvažnijoj kancelariji u Meksiku sedeti osoba koja ima ekološke savesti.

Ekološki aktivisti i eksperti će pratiti koga će Šajnbaum imenovati na ključne pozicije u kabinetu kao što su Sekretarijat za energetiku i Sekretarijat za životnu sredinu. U ovom trenutku mediji spekulišu da bi najvažnije pozicije u ovim sektorima trebalo da zauzmu ljudi koji imaju političku težinu unutar stranke, ali ne nužno i ekspertizu. Govori se da će čelo nacionalnog naftnog giganta preuzeti istoričar Lazaro Kardenas, što više ukazuje na političku bliskost kao kriterijum, a manje poznavanje naftaških proizvodnih procesa ili energetike. Sa druge strane, obećanja u smeru zelene tranzcije i povećanje proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora su svakako važan cilj i iskorak u odnosu na prethodne obrasce.

Potrebno je takođe pratiti i prvi naredni budžet ove države, kao i kako će u njemu biti raspoređeni finansijski prioriteti. Ukoliko pitanja energetike budu zauzela važno mesto, to podrazumeva da će i značajan deo sredstava biti usmeren i na reformu u smeru obnovljivih izvora za koje je namenjeno preko 13 milijardi dolara u planu nove predsednice za narednih 6 godina. To je ujedno i period i rok za koji će Klaudija Šajnbaum morati da pokaže da li će se voditi partijskim i sindikalnim interesima ili svojom ekološkom savešću. Iz tog razloga ne bi trebalo prerano se radovati, već za tri godine meriti do koje tačke su obećane ekološke reforme stigle. Ukoliko do pola mandata nova predsednica uspe da ostvari neke merljive rezultate, ekološki aktivisti bi trebalo da budu zadovoljni. To bi značilo da je Šajnbaum uspela da pobedi uvrežene interese i donese merljive rezultate u ovoj važnoj oblasti u za svet važnoj državi.