Potrebno je više studija o katastrofalnim posledicama klimatskih promena

Potrebno je više studija o katastrofalnim posledicama klimatskih promena
Foto: Timon Studler, Unsplash

Naučnici ne shvataju dovoljno ozbiljno posledice katastrofalnih klimatskih promena, uključujući izumiranje ljudi, kaže nova studija.

Autori studije, koja je objavljena u objavljena u Proceedings of the National Academy of Sciences, kažu da su posledice ekstremnijeg zagrevanja “opasno nedovoljno istražene”.

Oni tvrde da svet treba da počne da se priprema za mogućnost onoga što nazivaju „klimatskim završetkom“. Oni žele da naučnici UN istraže rizik od katastrofalnih promena.

Prema ovoj novoj analizi, najbliži pokušaji da se direktno razume ili pozabavi kako klimatske promene mogu dovesti do globalne katastrofe potiču iz popularnih naučnih knjiga kao što je Nenaseljiva Zemlja, a ne iz mejnstrim naučnih istraživanja.

Poslednjih godina klimatski naučnici su češće proučavali uticaje zagrevanja od oko 1,5C ili 2C iznad temperatura viđenih 1850. godine, pre početka globalne industrijalizacije.

Ove studije pokazuju da će održavanje temperatura blizu ovih nivoa u ovom veku predstavljati težak teret za globalne ekonomije, ali ne predviđaju kraj čovečanstva.

Istraživači su se fokusirali na ove scenarije niže temperature iz dobrih razloga.

Pariski klimatski sporazum je doveo do toga da je skoro svaka nacija na Zemlji potpisala sporazum koji ima za cilj da zadrži porast globalnih temperatura „znatno ispod“ 2C u ovom veku, i uloži napore da ga zadrži ispod 1,5C. Stoga je prirodno da vlade žele da njihovi naučnici pokažu tačno šta bi ova vrsta promene značila.

Ali novi dokument kaže da nije posvećeno dovoljno pažnje ekstremnijim ishodima klimatskih promena.

Potencijal za “katastrofalne posledice”

„Mislim da je razumno razmišljati o mogućim najgorim scenarijima i mi to radimo kada je u pitanju svaka druga situacija, definitivno bi trebalo da radimo kada je u pitanju sudbina planete i vrste“, rekao je glavni autor dr Luk Kemp sa Univerziteta u Kembridžu.

Istraživači su otkrili da su procene uticaja porasta temperature od 3C nedovoljno zastupljene u poređenju sa njihovom verovatnoćom.

Koristeći klimatske modele, izveštaj pokazuje da bi u ovom tipu scenarija do 2070. godine oko 2 milijarde ljudi koji žive u nekim od politički najkrhkijih oblasti sveta trpelo godišnje prosečne temperature od 29 stepeni Celzijusa.

„Prosečne godišnje temperature od 29 stepeni Celzijusa trenutno pogađaju oko 30 miliona ljudi u Sahari i na obali Meksičkog zaliva“, rekao je koautor Či Ksu sa Univerziteta Nandžing.

„Do 2070. godine, ove temperature i društvene i političke posledice direktno će uticati na dve nuklearne sile i sedam laboratorija u kojima se nalaze najopasniji patogeni. Postoji ozbiljan potencijal za katastrofalne posledice“.

U izveštaju se kaže da problem nisu samo visoke temperature, već i složeni i negativni efekti kao što su prehrambene ili finansijske krize, sukobi ili izbijanja bolesti koji imaju potencijal za katastrofu.

Takođe bi trebalo biti više usredsređeno na identifikaciju potencijalnih prelomnih tačaka, gde povećanje toplote pokreće još jedan prirodni događaj koji još više podiže temperature – kao što su emisije metana od topljenja permafrosta ili šume koje počinju da emituju ugljenik umesto da ga upijaju.

Neophodno informisanje javnosti

Da bi pravilno procenili sve ove rizike, autori pozivaju Međuvladin panel za klimatske promene da napravi poseban izveštaj o katastrofalnim klimatskim promenama.

Istraživači su rekli da je ozbiljno proučavanje posledica najgorih scenarija od vitalnog značaja, iako bi moglo da uplaši ljude.

Rekli su da bi sprovođenje ovog istraživanja omogućilo naučnicima da razmotre opcije za hitne slučajeve kao što je klimatski inženjering koji bi mogao uključivati pumpanje rashladnih tečnosti u atmosferu. Istraživači bi mogli da izvrše analizu rizika za ove drastične intervencije u poređenju sa najgorim efektima klimatskih promena. Fokusiranje na najgore scenarije takođe može pomoći u informisanju javnosti – i zapravo može učiniti ishode manje verovatnim.

„Razumevanje ovih verodostojnih, ali mračnih scenarija je nešto što bi moglo da podstakne i političko i građansko razmišljanje“, rekao je dr Kemp.

„Od vitalnog je značaja da imamo istraživanja o svim oblastima klimatskih promena, uključujući zastrašujuću realnost katastrofalnih događaja“, rekla je Laura Jang,klimatska aktivistkinja. „To je zato što bez pune istine i svih potencijalnih uticaja, nećemo donositi odluke koje su nam potrebne i nećemo pokretati klimatske akcije sa dovoljnim pritiskom. Godinama su se klimatske promene skrivale, dezinformisale i izbegavale i to sada mora da prestane. Posebno za mlađe generacije koje će biti prepuštene da se nose sa posledicama višegodišnjeg guranja Zemlje do njenih granica“.


Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su obeležena *

Slušaj Ekologika podcast
Ekologika podcast
Share via
Copy link
Powered by Social Snap