Očekuje se da ćemo od delegata iz oko 200 zemalja u naredne dve nedelje čuti koji su njihovi planovi za smanjenje emisija do 2030. godine.

Britanski premijer Boris Džonson, domaćin susreta u Škotskoj, rekao je uoči dvonedeljne konferencije da će samit biti “trenutak istine u svetu”. On je pozvao lidere da je maksimalno iskoriste.

„Pitanje koje svi postavljaju je da li ćemo iskoristiti ovaj trenutak ili ga pustiti da izmakne“, rekao je Džonson.

G20 bez Si Đinpinga i Putina

Za vikend, uoći samita, predstavnici zemalja članica G20 okupili su se u Rimu na dvodnevnom samitu, prvom održanom uživo od početka pandemije. Predsednici Kine i Rusije Si Đinping i Vladimir Putin učestvovali su na samitu putem video linka. Teme samita bile su pandemija korona virusa i klimatska kriza.

Grupa G20, koju čini devetnaest država i Evropska unija, odgovorna je za 80 odsto svetskih emisija gasova staklene bašte, a trećinu od toga ispušta Kina.

Govoreći uoči dvodnevnog samita u Rimu, Džonson je upozorio da bi neuspeh u delovanju doveo do toga da „buduće generacije imaju život koji je mnogo manje ugodan nego naš“.

Džonson je istakao da ni G20 ni COP26 neće zaustaviti globalno zagrevanje, ali da svet može da se nada „usporavanju rasta“ temperature.

U nacrtu zajedničkog saopštenja G20 stoji obećanje o delovanju prema ograničenju rasta temperature na 1,5 stepeni, no da neće biti obavezujućih mera navodi Rojters

Članice G20 su i države poput Saudijske Arabije, zemlje s najvećim rezervama nafte na svetu, te Australije kojoj je ugalj drugi najvažniji izvozni proizvod pa i dalje ulaže u taj energent iako stručnjaci pozivaju na njegovo napuštanje, stoga su kritičari i ekološke grupe skeptične oko iskrenosti namera država u borbi protiv klimatskih promena.

Nedavno procurela dokumenta dodatno podgrevaju sumnju u iskrenost i želju najbogatijih zemalja da smanje svoje emisije. Dokumenta jasno pokazuju da su pojedine članice G20 pružale veliki otpor prilikom revizije nacrta izveštaja UN o klimi iza kog stoji na stotine stručnjaka, a koji će biti prezentovan na samitu.

Šta se očekuje od COP26

Alok Šarma, predsednik klimatskog samita Cop26, pozvao je danas svetske lidere da „proteraju duhove prošlosti“ i pojačaju nova obećanja za smanjenje emisija jer svetu ponestaje vremena da zadrži zagrevanje ispod 1,5 stepeni Celzijusa.

Prvog dana samita biće objavljen izveštaj Svetske meteorološke organizacije (SMO) o stanju klime. Privremeni izveštaj SMO-a koji su izradili klimatski naučnici uporediće globalne temperature ove godine do sada sa prethodnim godinama.

Današnji dan je svečani dan otvaranja, na kom ćemo čuti različite govore predstavnika UN i zemalja učesnica, uključujući Abdulu Šahida, predsednika Generalne skupštine UN i ministra spoljnih poslova Maldiva. Pojedina ostrva Maldiva su ugrožena klimatskim promenama zbog porasta nivoa mora.

Većina lidera stići će u Glazgov u nedelju uveče. Srbiju na samitu predstavlja predsednik Aleksandar Vučić.

Zemlje iz svakog dela sveta imaće predstavnike na samitu, spremne da razgovaraju o svojim planovima za smanjenje emisija do 2030. godine.

Svi oni su se 2015. složili da doprinesu održavanju globalnog zagrevanja „znatno ispod“ 2C iznad predindustrijskih nivoa, ali od tada, kako su se ekstremni vremenski događaji intenzivirali, klimatski naučnici pozivaju države da ciljaju na 1,5C.

Očekuje se da će mnoge najave po okončanju samita biti biti veoma tehničke – uključujući šta je još potrebno za potpunu primenu Pariskog sporazuma, ali neke druge najave mogu uključivati:

• Brži prelazak na električne automobile
• Ubrzavanje postepenog ukidanja energije iz uglja
• Seča manje drveća
• Zaštita većeg broja ljudi od uticaja klimatskih promena, kao što je finansiranje sistema odbrane obale.

Najsiromašnije zemlje i njihova očekivanja od Cop26

Najmanje razvijene zemlje su odredile svoje prioritete za pregovore. Oni žele da bogatije i razvijene zemlje:

• Ispune obećanje da će obezbediti 100 milijardi dolara svake godine u finansiranju kako bi se pomoglo u smanjenju emisija i prilagođavanju klimatskim promenama
• Pristanu na neto nulte ciljeve za gasove staklene bašte mnogo pre 2050. godine, sa specifičnim ciljevima za glavne emitere kao što su SAD, Australija i zemlje u EU
• Priznaju gubitak i štetu koju su iskusile, kao što su efekti porasta nivoa mora ili česte poplave
• Finaliziraju pravila o tome kako će zemlje implementirati prethodne sporazume

U saopštenju uoči samita, grupa Najnerazvijenijih zemalja (LDC) je rekla da je „podizanje globalnih ambicija i povećanje finansiranja klimatskih promena najvažniji za naš opstanak“.

„Ova kriza se ne tretira kao kriza. To se mora promeniti ovde u Glazgovu“, rekao je predsednik grupe Sonam Vangdi.