Pamučna odeća, peškiri i posteljina iz H&M-a i Zare “zaprljani” su ilegalnom deforestacijom i zloupotrebama ljudskih prava, pokazao je izveštaj objavljen ove nedelje.

Britanska istraživačka nevladina organizacija Earthsight pratila je 800.000 tona pamuka iz gigantskih zapadnih maloprodajnih lanaca do brazilskih imanja gde su prisutni krađa zemlje, nasilje i korupcija.

Taj pamuk se iz Brazila izvozi azijskim proizvođačima, koji su zajedno napravili skoro 250 miliona odevnih predmeta i predmeta za kuću u jednoj godini za globalne prodavnice H&M, Zara i njihove sestrinske brendove.

“Ove kompanije govore o dobroj praksi, društvenoj odgovornosti i sertifikacionim programima, tvrde da ulažu u tragačnost i održivost, ali sve to sada izgleda lažno kao i njihovi izlozi na trgovima”, kaže direktor Earthsight-a Sem Loson.

Sav pamuk koji je praćen od strane NVO bio je sertifikovan kao održiv od strane Better Cotton – najvećeg svetskog sertifikacionog programa za pamuk.

Odakle dolazi brazilski pamuk?

Svetska javnost dobro je svesna kritičnog značaja Amazona, sa čestim ažuriranjima o obimu gubitka šuma zbog govedarstva i plantaža soje.

Ali dok su najnovije vesti iz “pluća Zemlje” donekle pozitivne, tik južno od šume nalazi se još jedan dragocen ekosistem koji se razara alarmantnom brzinom.

Kako se zemlja čisti za plantaže pamuka u Ceradu?

Zapadna savezna država Bahia Cerada posebno je oštećena industrijskim uzgojem hrane. Agrobiznisi ovde ekstraktuju skoro dve milijarde litara vode dnevno, isisavajući rečne korita i potoke, kako su pokazali lokalci Earthsight istražiteljima.

Proučavanjem hiljada evidencija o isporukama, NVO je otkrila da snabdevači H&M-a i Zare nabavljaju pamuk uzgajan u ovoj državi – jednoj od dva najveća proizvođača pamuka u Brazilu.

Ove kompanije – SLC Agrícola i Grupo Horita – u vlasništvu su dve najbogatije porodice Brazila. I prema Earthsight-u, imaju dugu istoriju sudskih odluka, presuda za korupciju i milionskih kazni zbog čišćenja 1.000 kvadratnih kilometara divljine Cerrada.

Na mega imanju Estrondo – gde je Horita glavni vlasnik zemlje – nasilni sukobi oko zemljišta protiv tradicionalnih zajednica datiraju decenijama unazad. 2018. godine, generalni tužilac Bahije otkrio je da je Estrondo jedno od najvećih područja oduzete zemlje u brazilskoj istoriji. Godinu dana kasnije, dva člana zajednice su upucana od strane Estrondovog obezbeđenja, nakon eskalacije zastrašivanja i uznemiravanja.

Earthsight kaže da su operacije ovih kompanija “emblematske za širu realnost izvozno orijentisanih agrobiznisa koji nanose štetu Ceradu, njegovim tradicionalnim zajednicama i klimi”.

Retko je da se velike farme ne bave grabljenjem zemlje, rekli su lokalni aktivisti u jednoj regiji Earthsight-u.

Čišćenje vegetacije Cerada za poljoprivredu proizvodi toliko ugljenika godišnje koliko i 50 miliona automobila, procenjuje brazilka vlada.

Kako se “prljavi” pamuk našao u Zara i H&M odeći?

Podaci o isporukama koje je videla Earthsight pokazuju da su Horita Group i SLC Agrícola direktno izvezli najmanje 816.000 tona pamuka iz Bahije na strana tržišta između 2014. i 2023. godine.

Ovaj sirovi pamuk kupilo je osam azijskih proizvođača odeće koji su snabdevali H&M i Inditex (vlasnika Zare). PT Kahatex u Indoneziji bio je najveći kupac ovog problematičnog pamuka, pre nego što je poslao milione pamučnih čarapa, šortseva i pantalona H&M-u.

Sve Inditex-ove isporuke u Evropu stižu u Španiju i Holandiju, pre nego što se distribuiraju u prodavnice širom Evrope kao “must have” predmeti sezone.

U sklopu napora da poprave svoje ponašanje, giganti brze mode su se prijavili na sistem sertifikacije etičkog lanca snabdevanja pod imenom Better Cotton (BC). Većina proizvoda ovih firmi pravi se sa BC-sertifikovanim pamukom, što ih čini najvećim korisnicima pamuka sa pečatom BC.

Problem je što je sav pamuk povezan sa degradacijom životne sredine i zloupotrebom ljudskih prava u Bahiji nosio BC oznaku.

U sredu je objavljeno da je Inditex zahtevao više transparentnosti od Better Cotton-a u odgovoru na istraživanje. BC je ranije ovog meseca saopštio da je završio nezavisnu reviziju tri farme koje je istraživala Earthsight, i planira da objavi svoje nalaze kada se objavi izveštaj NVO-a.

Dodali su da njihov strateški partner u Brazilu, Brazilska asocijacija proizvođača pamuka, revidira elemente svojih standarda kako bi se uskladili sa standardima Better Cotton-a.

Kako možemo zaustaviti trgovinu prljavim pamukom?

Pošto je EU jedan od najvećih uvoznika odeće na svetu (iza SAD-a), Earthsight tvrdi da blok ima veliku odgovornost da očisti svoje lance snabdevanja.

“Postalo je veoma jasno da se zločini povezani sa robama koje konzumiramo moraju rešavati kroz regulaciju, a ne kroz izbore potrošača”, kaže Loson.

“To znači da bi zakonodavci u zemljama potrošača trebali da usvoje jake zakone sa rigoroznom primenom. U međuvremenu, kupci bi trebali dva puta da razmisle pre nego što kupe svoj sledeći komad pamučne odeće.”

Iako postoji nekoliko dolaznih zakona koji regulišu lance snabdevanja, NVO ukazuje na postojeće rupe. Direktiva EU o korporativnoj održivosti – koja će biti završena u narednih nekoliko meseci – pokrivaće samo najveće firme.

Iako nova EU uredba o krčenju šuma prisiljava firme da prate neke sirovine sve do proizvodnje koja mora biti bez krčenja šuma i legalna, ali zanemaruje pamuk.

Šta kažu Zara i H&M?

“Pozdravljamo posvećenost Earthsight-a ovim pitanjima i izuzetno ozbiljno shvatamo ove optužbe”, odgovorili su iz H&M na nalaze. “Mi smo u tesnom kontaktu sa vlasnikom sertifikacije Better Cotton – koji je započeo temeljnu istragu o konkretnim optužbama.”

H&M – sa sestrinskim brendovima uključujući COS, Monki, & Other Stories, Arket i Weekday – navode da su dostigli cilj nabavke 100 odsto pamuka od recikliranog, organskog ili održivijeg izvora (npr. BC pamuk) još 2020. godine.

Iz Inditex-a – koji uz Zaru poseduje radnje Berksha, Pull&Bear i Massimo Dutti- rekli su Earthsight-u: “Veoma ozbiljno shvatamo svaku informaciju o nepravilnim praksama u tekstilnoj industriji.

“Nakon što smo primili vaše pismo, podelili smo njegov sadržaj sa Better Cotton-om, koji nam je potvrdio da su pokrenuli istragu, u saradnji sa svojim partnerskim organizacijama na terenu, ABRAPA-om.”