Studija otkriva da ako se sva obećanja koja su dale zemlje sprovedu “u potpunosti i na vreme”, temperature bi porasle za 1,9-2C.

Međutim, postoje daleko mračnije vesti o ideji da se zagrevanje zadrži ispod 1,5C. Rad otkriva da postoji samo 6-10% šanse da Zemlja ostane ispod ovog ključnog praga.

Kada su se politički lideri sastali u Glazgovu prošlog novembra, mnogi od njih su doneli nove i poboljšane planove za smanjenje emisije ugljenika.

Druge, kao što je Indija, najavile su nove, dugoročne ciljeve da dovedu svoju proizvodnju CO2 na neto nulu.

Fokus sastanka bio je pokušaj da se poboljšaju obećanja tako da globalne temperature u ovom veku ne porastu za više od 1,5C iznad nivoa zabeleženih sredinom 19. veka.

Naučnici su zaključili da je prekoračenje ovog nivoa veoma opasno za svet, posebno za ljude koji žive u malim ostrvskim državama i državama u razvoju.

Tokom skupa u Glazgovu, istraživači su izvršili brze analize novih obećanja i obećanja.

Svi su nagovestili da će ovi novi planovi smanjiti porast globalnih temperatura koji svet doživljava. Ključno pitanje je, međutim, koliko.

Ova nova, recenzirana studija daje odgovor na to pitanje koji se temelji na tim ranim nalazima.

50% šansi za održavanje temperature ispod 2 stepena

Autori se prvo osvrću na planove koje su zemlje napravile za kratkoročni period do 2030. godine.

Same po sebi, ovo bi dovelo do porasta temperature za 2,6C u ovom veku, sa razornim posledicama za desetine miliona ljudi.

Ali ako zemlje ispune svoje dugoročne ciljeve smanjenja gasova sa efektima staklene bašte na što je moguće bliže nuli, onda je uticaj na temperature daleko veći.

„Ovo je prvi rad koji kaže da je zapravo veća od 50% šansi da se temperature održe ispod 2C ako se ovi ciljevi implementiraju“, rekao je glavni autor profesor Malte Meinshausen sa Univerziteta u Melburnu.

„Ali to nije dobra vest, jer naša studija jasno pokazuje da je pojačana akcija ove decenije neophodna da bismo imali šansu da ne pređemo preko 1,5 stepeni sa velikom razlikom.

Autori kažu da je podrška, finansijska i tehnička, potrebna zemljama u razvoju da naprave značajne rezove u proizvodnji ugljenika.

Čak i ako se to dogodi, prag od 1,5C iz Pariskog sporazuma COP21 je u ozbiljnim problemima, prema ovoj analizi.

U najboljem slučaju, postoji 10% šanse da se zagrevanje ograniči na taj nivo u ovom veku.

Ono što to čini malo verovatnim je da se kratkoročno gledano, emisije ugljenika povećavaju, a ne smanjuju.

Obećanja data za 2030. neispunjiva

Nova studija otkriva da će se CO2 povećati za 13% do 2030. godine, umesto da se smanji za oko 45%.

To je količina rezova za koju naučnici kažu da je neophodna da bi se sprečilo opasnije zagrevanje.

„Zaista ključna stvar je važnost smanjenja emisija u periodu do 2030. godine“, rekao je koautor Kristof Meklejd iz Međunarodne agencije za energiju.

„Postoje opcije koje su dostupne kreatorima politike da odgovore na trenutnu krizu koje takođe mogu biti u skladu sa našim dugoročnim ciljevima emisije, stvari poput smanjenja upotrebe nafte smanjenjem ograničenja brzine. To ima neposredan uticaj u smislu smanjenja potražnje za naftom, smanjuje deo stresa na naftnim tržištima, a takođe bi pomoglo da se smanje emisije.“

Drugi istraživači u ovoj oblasti veruju da ovaj novi izveštaj pokazuje da će za stabilizaciju temperatura na bezbednijem nivou biti potrebna primena pristupa uklanjanju ugljenika, uključujući mašine za uklanjanje CO2.

POVEZANI ČLANCI

Novi izveštaj: Svet ide ka zagrevanju od 2,4C uprkos obećanjima sa Cop26 Naučnici upozoravaju: Prethodnih sedam godina su najtoplije u istoriji Procurela dokumenta: Političari lobiraju za promenu UN izveštaja o klimi Prva nedelja Cop26: Postignut napredak nije ni izbliza dovoljan