Milioni pate u smrtonosnim “zonama žrtvovanja”, od kojih je jedna u našem komšiluku

Milioni pate u smrtonosnim “zonama žrtvovanja”, od kojih je jedna u našem komšiluku
Foto: Katie Rodriguez, Unsplash

Zagađenje je doprinelo dvostruko većem broju prevremenih smrti nego Covid-19 u prvih 18 meseci pandemije koronavirusa kaže ekspert Ujedinjenih nacija za ljudska prava i životnu sredinu.

Dejvid Bojd je upozorio na stvaranje “zona žrtvovanja” širom sveta, gde desetine miliona ljudi pate od moždanog udara, raka, respiratornih problema i srčanih oboljenja kao posledica toksične kontaminacije životne sredine.

„Postoje zone žrtvovanja širom sveta, u svakom regionu: na severu, na jugu, na istoku, na zapadu, u bogatim zemljama, u siromašnim zemljama“, rekao je Bojd za Gardijan.

Bojd, specijalni izvestilac za ljudska prava i životnu sredinu, naveo je probleme fizičkog zdravlja, uključujući rak, bolesti srca, respiratorne bolesti, moždane udare i probleme reproduktivnog zdravlja, kao i „neverovatne probleme mentalnog zdravlja povezane sa životom na ovim mestima jer se ljudi osećaju iskorišćenima, osećaju se stigmatizovano”.

Sve ovo krši njihova ljudska prava, rekao je Bojd. „Njihova prava na život, njihova prava na zdravlje i … njihovo pravo na čistu, zdravu i održivu životnu sredinu. Ne možete pomiriti to osnovno pravo na zdravu životnu sredinu sa ovim apsolutno užasnim uslovima životne sredine.”

U izveštaju koji bi trebalo da bude predstavljen Savetu UN za ljudska prava u četvrtak, Bojd kaže da je zagađenje doprinelo dvostruko većem broju prevremenih smrti nego Covid-19 u prvih 18 meseci pandemije koronavirusa.

1 od 6 smrti prouzrokovana zagađenjem

Navodeći da je broj smrtnih slučajeva od zagađenja u tom periodu zapanjujućih 9 miliona, izveštaj dodaje: „Jedan od šest smrtnih slučajeva u svetu uključuje bolesti uzrokovane zagađenjem, tri puta više od smrti od side, malarije i tuberkuloze zajedno i 15 puta više od od svih ratova, ubistava i drugih oblika nasilja.

„Toksikacija planete Zemlje se intenzivira“, upozorava Bojdov izveštaj, ističući da čak iako su neke štetne hemikalije zabranjene ili napuštene, ukupna proizvodnja hemikalija se udvostručila između 2000. i 2017. i da će se ponovo udvostručiti do 2030. godine.

I dok su svi bili pogođeni u određenom stepenu, neke zajednice su bile pogođene mnogo više od drugih. „Ako pogledate ova mesta koja sam istakao u izveštaju, zagađenje na našoj planeti danas je sveprisutno, utiče na sve, ali utiče na neke ljude na zaista krajnje nepravedan i neproporcionalan način“, rekao je Bojd za Gardijan.

„SAD, jedna od najbogatijih zemalja na svetu, jedna od najbogatijih zemalja u čitavoj ljudskoj istoriji, dom je jedne od najgorih zona žrtvovanja na planeti. Ovo mesto, u Luizijani, zove se „Aleja raka“, gde postoji više od stotinu rafinerija nafte, petrohemijskih fabrika itd.“, rekao je on.

„I pogodite gde se nalaze? U siromašnim, pretežno crnim zajednicama. Kao što sam rekao, to je nesavesno.”

Među zonama žrtvovanja su:

  • Kabve, Zambija, gde je 95% dece imalo povišen nivo olova u krvi, što ih dovodi u opasnost od doživotnog intelektualnog oštećenja,
  • Deponija Pata Rat u Rumuniji, gde hiljade Roma žive i izloženi su arsenu, olovu, živi i drugim zagađivačima.
  • Francuske prekomorske teritorije Gvadalupe i Martinik, na Karibima, gde je otkriveno da 90% ljudi ima kancerogen pesticid hlordekon u krvi.

Kompanije su glavni krivac, a većina je srećna što zanemaruje socijalne i ekološke troškove u korist svog rezultata, rekao je Bojd, dodajući da je novac „glavna prepreka rešavanju klimatske krize, rešavanju gubitka biodiverziteta i sveobuhvatnom zagađenju”. On je pozvao vlade da nametnu strogu regulativu za korporacije koje izazivaju zagađenje – i da prestanu da troše procenjenih 1,8 biliona dolara godišnje na subvencije za industrije štetne po životnu sredinu.

„[Kompanije za naftu i gas] neće dobrovoljno prestati da proizvode naftu i gas; velike kompanije za ugalj neće dobrovoljno da se prebace sa velikih kompanija na ugalj u velike solarne i vetroelektrane: vlade to moraju da rade, to je njihov posao, vlade su te koje imaju obaveze da poštuju, štite i ispunjavaju naša ljudska prava“, dodao je on.

Međutim, ističe, ima razloga za optimizam. Bojdov izveštaj dolazi šest meseci nakon što je Savet za ljudska prava prvi put priznao da svako ima ljudsko pravo da živi u čistom, zdravom i održivom okruženju.

„A ovo je zaista ključna tačka“, rekao je on. Prethodni sporazumi o biodiverzitetu, klimatskim promenama i zagađenju ranije su bili neprimenljivi. „Ali pogodite šta: kada spojite međunarodne sporazume o zaštiti životne sredine sa zakonom o ljudskim pravima, zakon o ljudskim pravima dovodi u jednačinu institucije, procese, odgovornost.

„To je ono što je zaista uzbudljivo u vezi sa ovim priznavanjem prava na čistu, zdravu i održivu životnu sredinu od strane UN – ono signalizira ovu uniju zakona o ljudskim pravima i zakona o životnoj sredini koja može biti izuzetno moćan katalizator transformativnih promena koje su nam tako očajnički potrebne. .”


Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su obeležena *

Slušaj Ekologika podcast
Ekologika podcast
Share via
Copy link
Powered by Social Snap