Koliko nafte treba da ostane u zemlji da bismo izbegli klimatsku katastrofu

Koliko nafte treba da ostane u zemlji da bismo izbegli klimatsku katastrofu
Foto: Chris LeBoutillier, Unsplash

Ogromna većina rezervi fosilnih goriva koje danas poseduju zemlje i kompanije mora ostati u zemlji ukoliko želimo da okončamo klimatsku krizu, pokazalo je najnovije istraživanje obajvljeno u žurnalu Nature.

Analiza je pokazala da se 90% uglja i 60% rezervi nafte i gasa ne sme izvući kako bismo imali bar 50% šanse da globalno zagrevanje ostane ispod 1,5 ° C – temperature iznad koje će nas pogoditi najgori klimatski uticaji.

Naučna studija je prva takva procena i otkriva ogroman jaz između klimatskih ciljeva Pariskog sporazuma i planova širenja industrije fosilnih goriva. Istraživači su opisali situaciju kao „apsolutno očajnu“.

“Analiza implicira da su mnogi operativni i planirani projekti fosilnih goriva neodrživi”, naveli su naučnici u studiji, naglašavajući da bi bilijarde dolara imovine fosilnih goriva mogli da postanu bezvredne.

“Novi projekti na bazi fosilnih goriva imali bi smisla samo ako njihovi zagovornici ne veruju da će svet delovati u cilju rešavanja klimatske krize”, rekli su istraživači.

Zaključci izveštaja su „sumorni“ za industriju fosilnih goriva i impliciraju da je proizvodnja nafte, gasa i uglja već morala dostići vrhunac i da će od sada padati za 3% godišnje. Države koje se u velikoj meri oslanjaju na prihod od fosilnih goriva, poput Saudijske Arabije i Nigerije, posebno su izložene velikom riziku. Ministar iz jedne države Opec (Organization of the Petroleum Exporting Countries) nedavno je upozorio na moguće „nemire i nestabilnost“ ako se njihove ekonomije ne diverzifikuju na vreme.


Da bi se temperatura zadržala ispod 1,5 ° C:

  • SAD, Rusija i bivše sovjetske države u vlasništvu su 50% globalnih rezervi uglja, ali bi morale da zadrže 97% u zemlji;
  • Australija bi morala da zadrži 95% rezervi uglja u zemlji;
  • Kina i Indija imaju oko 25% globalnih rezervi uglja i morale bi da zadrže 76% u zemlji;
  • Bliskoistočne države imaju više od 50% svetskih rezervi nafte, ali bi morale da zadrže gotovo dve trećine u zemlji;
  • 83% kanadske nafte iz katrana ne bi smelo da bude izvađeno;
  • Praktično sva nekonvencionalna nafta ili gas, poput frakturiranja, moraju ostati u zemlji;
  • Nikakva fosilna goriva se uopšte ne smeju izvući sa Arktika.

Nema prostora za nova izvlačenje goriva iz zemlje

„Moramo zadržati fosilna goriva u zemlji. Sigurna budućnost nema prostora za bilo kakvo novo vađenje fosilnih goriva. Prelazak na čistu energiju mora da se ubrza kako bi se sada održala ljudska aktivnost, a sutra zaštitila ljudska dobrobit”, rekla je Kristina Figueres šefica UN za klimu u vreme postavljanja Pariskog sporazuma.

Kristofer Mekglejd, analitičar pri Međunarodnoj agenciji za energiju (IEA), naveo je da je istraživanje okazalo kako se rotorika u borbi protiv klimatskih promena odvojila od stvarnosti.

“Nijedno od neto nula obećanja koja su do sada dale velike zemlje proizvođači nafte i gasa ne uključuje eksplicitne ciljeve za smanjenje proizvodnje”.

Kompanije u opasnosti da izgube bilijardu dolara

Majk Kofin analitičar finansijskog tink-tenka Karbon Traker ističe da je od ključne važnosti da su investitori u naftne i gasne kompanije svesni rizika tranzicije na čistije izvore energije.

Poslednji izveštaj ove organizacije otkriva da kompanije rizikuju da potroše više od bilijardu dolara na projekte nekompatibilne sa svetom koji se obavezao na niski sadržaj ugljenika, a ConocoPhillips, ExxonMobil, Chevron i Shell su najizloženiji ovom riziku.


Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su obeležena *

Slušaj Ekologika podcast
Ekologika podcast
Share via
Copy link
Powered by Social Snap