Klimatski samit COP27 će se održati u znaku geopolitičkog uragana

Klimatski samit COP27 će se održati u znaku geopolitičkog uragana
Foto: Markus Spiske, Unsplash

Dok se Egipat priprema za održavanje COP27 početkom novembra, geopolitički kontekst koji oblikuje svu međunarodnu diplomatiju postao je nesiguran

Poslednji put kada su se svetski lideri okupili na klimatskom samitu, pozadina je bila potpuno preteća. Pandemija je desetkovala nacionalne budžete. Siromašne zemlje su se pobunile zbog gomilanja vakcina protiv COVID-19 od strane istih bogatih nacija čija je potrošnja fosilnih goriva najviše zagrejala planetu. Odnosi između dva najveća emitera, SAD i Kine, pretvorili su se u sukobe bez sume oko svega, od trgovine do Tajvana.

To su bila dobra stara vremena.

Dok se Egipat priprema za održavanje COP27 početkom sledećeg meseca, geopolitički kontekst koji oblikuje svu međunarodnu diplomatiju postao je nesiguran, piše Blumberg. Rat u Ukrajini podelio je nacije oko onoga što su neki videli kao borbu između ruskih i zapadnih interesa i podstakao energetsku krizu koja rizikuje da uništi najkonkretnije dostignuće COP26: globalni konsenzus za smanjenje potrošnje uglja.

Kako se COP26 približavao, činilo se da je pad cena obnovljive energije nametnuo obračun sa najprljavijim fosilnim gorivima. Konačni tekst samita uključivao je pozive na „postepeno ukidanje“ energije uglja iz bilo koje elektrane koja ne hvata ugljenik i okončanje „neefikasnih“ subvencija za fosilna goriva. Godinu dana kasnije, ogromna inflacija cena energije u kombinaciji sa dugotrajnom energetskom krizom oživela potražnju za ugljem i vratila subvencije za gorivo bilo koje vrste na politički dnevni red.

„COP27 treba da se sazove dok se međunarodna zajednica suočava sa finansijskom i dužničkom krizom, krizom cena energije, krizom hrane, a povrh njih i klimatskom krizom“, kaže egipatski ministar spoljnih poslova Sameh Šukri, koji je takođe učesnik konferencije. „U svetlu trenutne geopolitičke situacije, čini se da će tranzicija trajati duže nego što se očekivalo.

Velika Britanija je završila svoje obaveze domaćina na COP26 tvrdnjom da je održala u životu cilj Pariskog sporazuma da ograniči zagrevanje na 1,5 stepeni Celzijusa iznad predindustrijskih nivoa. Ti dobici su sada u najboljem slučaju zaustavljeni ili u najgorem poništeni ratnom logikom koju je donela invazija Ukrajine. Ruski predsednik Vladimir Putin pretvorio je evropski energetski priključak u ekonomsko oružje kao odgovor na sankcije, a velike razvijene ekonomije suočene sa iznenada oskudnim zalihama prirodnog gasa utrkuju se da otvore stare elektrane na ugalj.

Evropska unija je u julu glasala za reklasifikaciju prirodnog gasa — pored nuklearne energije — u klimatsko prihvatljivo gorivo, čime se poboljšavaju izgledi za ulaganja.

Podsticaj fosilnim gorivima bi se mogao pokazati privremenim. Imperativ za Evropu da prekine svoju zavisnost od uvoznog gasa za grejanje domova i elektroprivrede nikada nije bio tako jasan. U isto vreme, sama cena gasa — čak 10 puta veća od nivoa pre krize — trebalo bi da stvori snažan podsticaj za traženje alternativa, a najjeftinija opcija će često biti solarna ili energija vetra. Američki predsednik Džo Bajden usvojio je jedan od najznačajnijih klimatskih zakona do sada. To će samo ubrzati rast obnovljivih izvora energije na terenu, koji već premašuje širenje proizvodnje električne energije u celini.

Ipak, daleko je od toga da će ili rat ili nedavni zaokret ka fosilnim gorivima biti minus. Sada kada Rusija intenzivira svoje ratne napore nedavno objavljenom mobilizacijom, trka je za iznajmljivanje ili izgradnju novih terminala za tečni prirodni gas širom Evrope. Ako kontinent sa najvećim geopolitičkim ponosom u svojim klimatskim obavezama nazaduje, to ne sluti dobro za napredak u egipatskom letovalištu Šarm el Šeik.

„Nema potrebe da se više raspravlja o gasu“, izjavio je Bruno Jean-Richard Itoua, ministar za ugljovodonike Republike Kongo, u septembru na konferenciji o nafti i gasu koja je uključivala Mauritaniju, Senegal, Gambiju, Gvineju- Bisao i Gvineju-Konakri. “Moramo da počnemo da proizvodimo onoliko koliko možemo sada.” Drugi afrički zvaničnici na događaju ponovili su ovaj stav o fosilnim gorivima.

„Mnoge zemlje sada kažu da je licemerno pozivati na izbacivanje prljavih izvora energije”, kaže Bil Hare, izvršni direktor i viši naučnik Climate Analitics, istraživačkog centra sa sedištem u Berlinu. „Dakle, vidite ovaj zaista veliki podsticaj za renoviranje projekata nafte i gasa koji su godinama bili u pozadini u Africi i Australiji, daleko premašuju nivo potreban za evropsku gasnu krizu.

Za svakog proizvođača obnovljivih izvora koji se zalaže za ubrzanu tranziciju, Hare vidi tradicionalnu energetsku kompaniju koja podstiče ulaganja u vreme krize. „Retko sam video tako zajednički napor industrije nafte i gasa da se, na ovaj ili onaj način, suprotstavi klimatskoj agendi“, kaže on.

Al Gor, bivši američki potpredsednik i klimatski aktivista, upozorio je krajem prošlog meseca da je od suštinskog značaja za vlade da izbegnu potpisivanje dugoročnih ugovora za fosilna goriva u žurbi da popune kratkoročne praznine izazvane ruskim ratom. Subvencije koje podržavaju upotrebu fosilnih goriva udvostručile su se sa najnižeg nivoa iz 2020. izazvanog kovidom do 2021. i nastavljaju naglo da rastu ove godine, navodi se u izveštajuOrganizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, međuvladinog trusta mozgova u Parizu, koja je objavljena u septembru.

Postoje i druga problematična pitanja o kojima će se razgovarati na ovogodišnjem samitu o klimi, prvom čiji će domaćin biti jedna afrička zemlja u poslednjih šest godina. Egipat planira da se ovogodišnji sastanak COP fokusira na to kako zemlje u razvoju mogu dobiti sredstva za prilagođavanje rastućim temperaturama i finansiranje prelaska na zelenu energiju. Takođe daje prioritet gubicima i šteti, što je termin za kompenzaciju za nacije koje su učinile malo da ispuste gasove staklene bašte, ali su na prvim linijama njihovih efekata.

Još uvek nedostaje novac za pomoć manje razvijenim nacijama da ublaže i prilagode se uticajima klimatskih promena. Bogate zemlje su se složile da obezbeđuju 100 milijardi dolara godišnje do 2020. i zaostale su za milijarde dolara, pomerajući cilj nazad na 2023. Egipatski domaćini se bore sa inflacijom koja je narasla na 15% krajem septembra sa 5,9% na početku godine. Državni budžet je iscrpljen potrebom da se obezbede osnovne životne namirnice, čime je deficit u prva tri meseca ove godine povećan za više od polovine, na 5,8 milijardi dolara.

Šukri želi da se COP27 dogovori o dodatnim iznosima koji će biti prebačeni sa bogatih na siromašne zemlje nakon 2025. Najnovije procene za finansiranje klimatskih ciljeva zemalja u razvoju su u skali od 6 biliona dolara do 2030. godine, prema OECD-u. Ali sa bogatim i siromašnim ekonomijama koje se podjednako bore sa rastućom inflacijom, padom prihoda i često političkim preokretima, pronalaženje te vrste novca iz dana u dan izgleda sve teže. Šukri je priznao te zabrinutosti i pozvao vlade da odgovore na finansijski izazov, kao što su to činile tokom pandemije.

Preliminarni sastanci održani ranije ove godine u Bonu na kojima se razgovaralo o tehničkim pitanjima uoči COP27 već su doveli do rasplamsavanja između bogatih i siromašnih tabora, posebno zbog gubitaka i štete. Te tenzije će verovatno ponovo biti vidljive u Šarm el Šeiku.

„Bogate nacije su decenijama eksploatisale i ubirali ekonomske koristi od fosilnih goriva“, kaže Gabriel Obiang Lima, ministar nafte Ekvatorijalne Gvineje, opisujući pozive Africi da se suzdrži od upotrebe ugljovodonika kao jednostavno nepravedne. „Sada je naše vreme da razvijemo i unovčimo svoje resurse, a razvijene zemlje treba da razumeju.


Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su obeležena *

Slušaj Ekologika podcast
Ekologika podcast
Share via
Copy link
Powered by Social Snap