Sa rastom temperatura širom sveta i neuobičajeno toplim okeanima, naučnici upozoravaju da je svet ušao u opasnu novu eru haotičnih poplava, oluja i požara pogoršanih klimatskim promenama izazvanim ljudskim delovanjem.

Požari koji pustoše drugi najveći grad u SAD samo su najnoviji izraz ekstremnih vremenskih uslova, koji postaju sve snažniji i nepredvidiviji. Šumski požari su veoma neuobičajeni u Južnoj Kaliforniji u januaru, koji bi trebalo da bude kišna sezona. Isto važi za ciklone u Apalačima, gde su uragani Helene i Milton šokirali naciju kada su u oktobru pogodili planinske zajednice.

Šumski požari gore intenzivnije i šire se brže. Oluje postaju veće i nose više vlage. A rastuće temperature širom sveta dovode do toplotnih talasa i suša, koje same po sebi mogu biti razarajuće i ostaviti zajednice ranjivim na opasnosti poput odrona blata kada se vrate obilne kiše.

Širom sveta, ekstremni vremenski uslovi i nepodnošljiva vrućina prošle godine su ubili hiljade ljudi i raselili milione. U Saudijskoj Arabiji, hodočasnici su umirali dok su temperature vrtoglavo rasle. U Evropi, ekstremne vrućine doprinele su najmanje 47.000 smrtnih slučajeva 2023. godine. U Sjedinjenim Državama, smrtni slučajevi povezani s toplotom udvostručili su se u poslednjih nekoliko decenija.

„Sada smo u novoj eri“, rekao je bivši potpredsednik Al Gor, koji decenijama upozorava na pretnje globalnog zagrevanja. „Ovi klimatski ekstremni događaji se brzo povećavaju i po učestalosti i po intenzitetu.“

Požari koji trenutno pustoše veće područje Los Anđelesa već su među najrazornijim u istoriji SAD. Do petka, požari su progutali više od 36.000 hektara i uništili hiljade zgrada. Do subote, najmanje 11 ljudi je poginulo, a gubici bi mogli premašiti 100 milijardi dolara, prema podacima AccuWeather-a.

Iako nije moguće sa sigurnošću reći da je konkretan vremenski događaj uzrokovan globalnim zagrevanjem, požare u Los Anđelesu pokreću brojni uslovi koji postaju sve češći na toplijoj planeti.

Idealni uslovi za urbane požare

Prošle zime, Južna Kalifornija dobila je ogromne količine kiše koje su dovele do intenzivnog rasta vegetacije. Sada, posle meseci suše, vegetacija je osušena, pretvarajući drveće, trave i grmlje u gorivo koje je spremno da eksplodira.

Ova kombinacija toplote i suvoće, koju naučnici povezuju s klimatskim promenama, stvorila je idealne uslove za urbane požare.

„Požari u zimskom periodu u Južnoj Kaliforniji zahtevaju brojne ekstremne klimatske i vremenske događaje da se dese istovremeno“, rekao je Park Vilijams, klimatolog sa Univerziteta Kalifornija u Los Anđelesu. „A što su temperature više, to su požari intenzivniji.“

Treći faktor koji doprinosi požarima su snažni vetrovi Santa Ana, koji duvaju sa zapada iz Jute i Nevade. Iako se ovi vetrovi ne mogu direktno povezati sa klimatskim promenama, ove nedelje su bili posebno snažni, sa naletima od preko 160 kilometara na sat, što je jednako uraganu kategorije 2.

Reakcije na klimatske promene

Vest o tome da je 2024. bila najtoplija godina u istoriji nije iznenadila. Prethodno najtoplija godina bila je 2023. Sve najtoplije godine u istoriji zabeležene su u poslednjoj deceniji.

„Izgledamo kao pokvarena ploča, ali samo zato što se rekordi stalno obaraju“, rekao je Gevin Šmit, direktor NASA-inog Godard instituta za svemirske studije. „Nastaviće se obarati dok ne obuzdamo emisije.“

Svet ipak ne obuzdava emisije. Prošle godine, zemlje su emitovale rekordne količine gasova koji zagrevaju planetu. Posledice su jasne: više toplote i ekstremnijih vremenskih prilika.