Novo istraživanje organizacije Climate Action Against Disinformation (CAAD) otkriva nagli porast klimatskih dezinformacija uoči samita COP30, kao i glavne aktere koji ih podstiču, piše EuroNews Green. Prema nalazima izveštaja, uoči konferencije Ujedinjenih nacija o klimi zabeležen je masovan rast lažnih i manipulisanjih sadržaja.

Kako izgledaju te dezinformacije?

Prema istraživanju iz 2024. godine, 87 odsto svetske populacije podržava klimatske politike, dok prema podacima agencije YouGov, između 62 i 76 procenata Evropljana izražava zabrinutost zbog klimatskih promena.

Ipak, širenje dezinformacija može značajno umanjiti poverenje javnosti.

Povezano: Ko su i kako su nastali negatori klimatskih promena

Važno je razlikovati dezinformacije od pogrešnih informacija (misinformacija). Pogrešne informacije su netačne ili izvučene iz konteksta, ali se dele nenamerno — dok su dezinformacije namerno lažne i ciljano osmišljene da obmanu publiku.

CAAD i Opservatorija za integritet informacija (OII) ranije su ove godine zabeležili porast od 267 odsto u količini COP-povezanih dezinformacija između jula i septembra.

Identifikovano je oko 14.000 primera na mreži. Jedan upečatljiv slučaj bio je video generisan pomoću veštačke inteligencije koji prikazuje „novinara“ kako izveštava iz poplavljenog grada nalik Belemu, domaćinu COP30. Na ekranu se pojavljuje naslov „ISTINA O COP30 U BELEMU 2025“, ali su i novinar, i poplava, i sam grad — potpuno izmišljeni.

Dezinformacije na mrežama i u politici

Analiza OII pokazala je da je COP30 česta tema u brazilskim Telegram grupama posvećenim teorijama zavere. U njima je identifikovano više od 285 pominjanja konferencije, od napada na sam skup i grad Belem do diskreditovanja klimatskih rešenja uopšte.

Na globalnom nivou, širenju dezinformacija doprineo je i predsednik SAD Donald Tramp, koji je u septembru klimatske promene nazvao „najvećom prevarom u istoriji“.

Ko stoji iza klimatskih dezinformacija?

Novi izveštaj CAAD-a analizira glavne aktere u ekosistemu dezinformacija, koji potkopavaju klimatsku akciju i seju sumnju u javnosti.

Najveći učesnici u ovom procesu su kompanije iz sektora fosilnih goriva i velike poljoprivredne korporacije — zajednički označene kao Big Carbon.

Povezano: Naftna kompanija je ’70. znala kako će fosilna goriva uticati na klimu

„Dezinformacije koje širi industrija fosilnih goriva imaju za cilj da ubede građane da je naučni konsenzus o klimatskim promenama slab, kao i da je solidarnost u borbi za klimatsku akciju manja nego što jeste“, navodi se u izveštaju.

No, odgovornost snose i tehnološke kompanije, koje omogućavaju da se takve poruke šire bez kontrole. Slični problemi pratili su i ranije klimatske konferencije.

Prethodni izveštaj CAAD-a pokazao je da su uoči COP28 kompanije iz naftnog sektora potrošile i do pet miliona dolara na oglase sa dezinformacijama o klimi na Facebooku. Glavni finansijeri bili su Shell, ExxonMobil, BP i TotalEnergies, odgovorni za čak 98 odsto tih oglasa.

„Brzo i jeftino širenje putem društvenih mreža i internet-pretraživača — koje kontroliše Big Tech — podriva politike i sabotira klimatsku akciju“, zaključuje CAAD.

COP30 i borba protiv klimatskih dezinformacija

Po prvi put, ovogodišnji samit uključiće Globalnu inicijativu za informacijski integritet o klimatskim promenama, zajednički projekat brazilske vlade, Ujedinjenih nacija i UNESCO-a. Cilj inicijative je da ojača istraživanja i mehanizme borbe protiv kampanja dezinformacija.

Na Samitu lidera 6. novembra, predsednici Brazila i Francuske Luiz Inasio Lula da Silva i Emanuel Makron upozorili su na opasnosti koje širenje lažnih vesti o klimi predstavlja za demokratiju i budućnost.

„Ekstremističke snage fabrikuju lažne vesti da bi ostvarile izborne dobitke i zarobile buduće generacije u zastarelom modelu koji produbljuje društvene i ekonomske nejednakosti i uništava životnu sredinu“, rekao je Lula.

Makron je dodao: „Klimatske dezinformacije danas ugrožavaju naše demokratije, Pariški sporazum i samim tim — našu kolektivnu bezbednost.“

Ranija istraživanja pokazala su da i pojedini francuski mediji šire narative koji potkopavaju poverenje u klimatsku nauku i rešenja.

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš oštro je osudio kompanije koje profitiraju od takvih kampanja: „Previše korporacija ostvaruje rekordne profite na klimatskoj devastaciji — troše milijarde na lobiranje, obmanjivanje javnosti i blokiranje napretka. A previše lidera i dalje je zarobljeno u interesima tih struktura.“