Klimatska kriza briše milijarde: Ekonomije će stradati više nego u pandemiji

Klimatska kriza briše milijarde: Ekonomije će stradati više nego u pandemiji
Foto: Mika Baumeister, Unsplash

Ekonomije bogatih zemalja stradaće dvostruko više nego u pandemiji koronavirusa ukoliko ne budu pronašle način da zaustave rast emisije gasova sa efektom staklene bašte, pokazuju poslednja istraživanja.

Zemlje G7 – najveće industrijalizovane ekonomije sveta – izgubiće 8,5 odsto GDP-a u narednih trideset godina ukoliko globalna tempetatura bude porasla za 2,6 stepeni Celzijusa. To znači da će iz ovih ekonomija, ukoliko inicijative nacionalnih vlada ne budu urodile plodom, biti izbrisano pet biliona dolara, pokazalo je istraživanje Oxfama i Instituta Swiss Re. 

Ekonomije zemalja G7 su tokom pandemije, u proseku, zabeležile kontrakciju od oko 4,2 odsto, ali će, prema pomenutom istraživanju, ekonomski gubici usled klimatske krize do 2050. godine biti kao da je svake godine izgubljeno dvostruko nego u pandemiji. 

Još je više zabrinjavajuć podatak da će druge zemlje biti pogođene još teže; ekonomija Indije će, ukoliko temperatura poraste za 2,6 stepeni, zabeležiti pad od 25 odsto, dok će Australija pretrpeti gubitak od 12,5 odsto autputa. Južna Koreja će izgubiti skoro desetinu svog ekonomskog potencijala, preneo je britanski Gardijan.

Ovaj model osiguravajuće kuće Swiss Re zasnovan je na predviđanjima o direktnim posledicama klimatske krize, odnosno ekstremnim slučajevima poput poplava i suša, kao i predviđanjima o efektima koje će kriza proizvesti na polju poljoprivrednih aktivnosti. 

„Klimatske promene su dugoročni rizik broj jedan za globalnu ekonomiju i status kvo nije opcija – potrebno je da G7 načini veći napreda“, istakao je glavni ekonomista Swiss Re-a. „To ne znači samo obavezivanje na smanjenje emisije štetnih gasova, već i pomoć zemljama u razvoju, to je izuzetno važno.“

Ističe se da su vakcine protiv kovida-19 takođe jedan od ključnih vidova pomoći zemljama u razvoju pošto su njihove ekonomije teško pogođene pandemijom, te im je potrebna pomoć kako bi njihov oporavak tekao zelenim putem. 

Ipak, u istraživanju se navodi i da aktuelne inicijative i predloženi regulatorni okviri nacionalnih vlada za smanjenje emisije gasova koji doprinose efektu staklene bašte nisu adekvatni kako bi se postigli ciljevi Pariskog sporazuma o klimatskim promenama. 

Lideri G7 zemalja – Velike Britanije, SAD, Japana, Kanade, Francuske, Nemačke, Italije – i EU će se u petak sastati kako bi razgovarali o globalnoj ekonomiji, vakcinama protiv kovida-19, oporezivanju i klimatskoj krizi. 

G7 osnovan je 1975. godine kao forum najbogatijih država Zapada na kojem se raspravljalo o krizama poput naftnog embarga Organizacije zemalja-izvoznica nafte (OPEC), a upravo Britanija trenutno predsedava grupom. 

Velika Britanija će, pored G7 samita, ove godine biti domaćin i najvažnijeg klimatskog samita Ujedinjenih nacija, Cop26, koji će u novembru biti održan u Glazgovu. 

Američki predsednik  Džo Bajden takođe će se sastati sa britanskim premijerom Borisom Džonsonom 10. juna i prisustvovaće samitu G7 od 11. do 13. juna u Kornvolu na jugozapadu Engleske.

Džonson je uoči samita zatražio istraživanje o prioritetima grupe, a autor ovog istraživanja, profesor Londonske škole ekonomije Nikolas Štern konstatovao je da je G7 kao forum presudna prilika da najbogatije privrede Zapada sprovedu stvarnu promenu u svetskoj ekonomiji.

“Prelazak na klimatski otporan svet bez emisija (štetnih gasova) je najveća ekonomska, poslovna i komercijalna prilika našeg doba”, ocenio je Štern u izveštaju.

“U srcu predložene vizije ekonomskog odgovora na pandemiju je koordinisani globalni program ulaganja u oporavak, obnovu i transformaciju koji će mobilisati sve oblike kapitala – fizički, ljudski, prirodni i društveni”, napisao je Štern.

Britanski premijer već je pozvao članice grupe najbogatijih da s reči pređu na dela kako bi zaustavile klimatske promene, a autor izveštaja smatra da bi G7 trebalo da sroči verodostojne predloge za ostvarivanje klimatskih ciljeva američkog predsednika.

G7 bi trebalo da se obaveže na ukidanje svih subvencija za fosilna goriva najkasnije do 2025. godine i preuzme vodeću ulogu u opsežnoj energetskoj tranziciji, a trebalo bi razmotriti i uvođenje minimalnog globalnog korporativnog poreza od 21 odsto, sugeriše Štern.


Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su obeležena *

Share via
Copy link
Powered by Social Snap